Проф. др Тома Бунушевац

Проф. др Тома Бунушевац

Проф. др Тома Бунушевац

Шумарски факултет

Проф. др Тома Бунушевац рођен је у Београду 1914.године. Дипломирао је на Шумарском одсеку Пољопривредно-шумарског факултета у Београду 1936. године. Радио је у Министарству шума и руда, а од 1938. године на Пољопривредно-шумарском факултету као асистент. Докторирао је 1954. године на Шумарском факултету, где је касније постао и редовни професор за предмет Гајење шума. Иницијатор и један од оснивача, првог у историји наше земље, самосталног Шумарског факултета, а 1960. оснивач и дугогодишњи директор првог Института за стварање инжењера за озелењавање насеља (хортикултуру, односно пејсажну архитектуру). Био је Проректор универзитета у Београду и председник Комисије за међународне везе и Комисије за науку Заједнице југословенских универзитета.

            Био је члан Научног савета и стални сарадник Института за екологију и биогеографију САНУ, Националног комитета за шумарство Академијског савета ФНРЈ, Комисије за шумарство и Комисије за заштиту и уређење природе Савета за човекову средину и просторно уређење СИВ СФРЈ и Комисије за заштиту средине скупштина СР Србије и града Београда.

            Проф. Бунушевац је био члан Извршног одбора Интернационалне уније шумарских научних установа (IUFRO). Редовни члан Интернационалне академије за пејсажну архитектуру у Риму. Као научни радник својим радовима учествовао у раду низа међународних научних скупова у иностранству из области биолошких проблема гајења шума, пејсажне архитектуре и заштите средине (конгреси IUFRO у Риму, Оксфорду, Бечу, Минхену). Учествовао на Светском конгресу ботаничара у Паризу и Светском конгресу за заштиту природе у Копенхагену. Као експерт ради на изради низа биолошких пројеката у Алжиру, Ираку, Либији, Судану, Ирану. Као проректор остварио сарадњу са универзитетима низа европских, афричких и азијских земаља у научној области.

            Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе:

            О биљкама рода Evonymus у Југославији – Улога сушења у појави ерозије земљишта – Климатски услови североисточне Србије и појава сушења стабала у њеним буковим шумама – Биолошка основа хидроелектране Ђердап – Situation actuelle de la Soummam et son influence sur les problemes de l´économie générale – Atlaszeder (Cedrus atlantica) auf dem Standort der Zerreiche mit der ungarischen Eiche in Serbien (коаутор) – Две нове форме низинске јасике (коаутор) – Туристичко подручје Дунава – регионални просторни план (коаутор).

            Најважнији научни доприноси:

            Посебну пажњу је посветио функцијама, улози и месту шуме као незаменљивом делу одређених простора које су од пресудног значаја за могућност организације нормалног живота друштва уопште. По учешћу у истраживањима проблема из ових области припада му пионирска улога, посебно када се ради о развоју научних, теоретских и практичних основа заштите и унапређивања животне средине код нас.

            У области гајења шума, посебан значај његове делатности је пре свега у стварању еколошких основа практичном подизању и гајењу шума које код нас нису постојале. У области пејсажне архитектуре први је у нас дефинисао и увео у праксу појам „биолошка основа“ као неопходан, саставни аналитичко-студијски део сваког пројекта, а којим се дефинишу и утврђују сви циљево који морају да се остваре пројектом, односно утврђују егзактно све врсте биљака за израду пројекта у светлости функционалних еколошких и економских момента. Такође, тиме се одређују и прецизне мере трајног гајења истих као и сви технички детаљи подизања истих.