Prof. dr Slobodan D. Radosavljević

Prof. dr Slobodan D. Radosavljević

Prof. dr Slobodan D. Radosavljević

Tehnološko-metalurški fakultet

Prof. dr Slobodan D. Radosavljević, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1915. godine u Kragujevcu, od oca Dragomira i majke Doroteje-Marije Maj. Osnovnu školu završio je u Kragujevcu a gimnaziju u Skoplju 1933. godine. Diplomirao je 1938. godine na Tehnološkom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Dejstvo metala na azotnu kiselinu“ odbranio je 1952. godine. Ratne godine proveo je u zarobljeništvu.

Početkom 1940. godine postavljen je za asistenta na Tehnološkom odseku Tehničkog fakulteta na koju dužnost je ponovo preuzet posle povratka iz zarobljeništva. Za docenta je izabran 1949. Za predmet Neorganska hemija na Tehnološkom fakultetu, za vanrednog profesora izabran je 1956., a za redovnog profesora izabran je 1962. godine.

Bio je stipendista Američkog hemijskog društva (1951) i proveo je šest meseci u Laboratoriji za neorgansku hemiju Univerziteta države Pensilvanije u SAD.

Osnivač je moderne Neorganske hemije u našoj sredini. Dugogodišnji šef Katedre za Opštu i neorgansku hemiju na Tehnološko metalurškom fakultetu i Upravnik odeljenja za Neorgansku i element-organsku sintezu Instituta za hemijska, tehnološka i metalurška istraživanja.  Prodekan (u tri mandatna perioda) i dekan fakulteta, te prorektor Univerziteta. Član Saveta Fakulteta i Univerziteta, kao i član Saveta za visoko školstvo SR Srbije.

Predsednik Komisije za fundamentalna istraživanja u hemiji Fonda za naučni rad SRS, član Komisije za hemijske tehnologije Saveznog fonda za naučni rad, član Saveta za naučni rad SRS, potpredsednik Asocijacije naučnih unija Jugoslavije (ANUJ). U više navrata član Komisije za dodeljivanje Oktobarske nagrade, kao i član žirija za dodeljivanje Oktobarske nagrade Beograda. Član Međurepubličkog koordinacionog odbora i član RIZ za saradnju sa inostranstvom u oblasti kulture, nauke i obrazovanja. Član Jugoslovensko-američke komisije za Fulbrajtov program.

Rezultati obimnog i raznovrsnog naučnog i stručnog rada objavljeni su u preko 200 dela, naučnih radova, saopštenja, patenata, projekata, elaborata, rasprava, članaka i knjiga. Ovo je pratilo i učešće na brojnim kongresima, simpozijumima i savetovanjima: Beograd, Pariz, Prag, Ljubljana, Evimor, Dortmund, Avinjon, Zagreb, Dubrovnik, Bordo, Lund, Moskva i dr. (17 međunarodnih i 26 domaćih).

Dobitnik je Sedmojulske nagrade Vlade SR Srbije. Oktobarske nagrade grada Beograda, Povelje počasnog i zaslužnog člana Saveza hemičara i tehnologa Jugoslavije. Povelje Srpskog hemijskog društva kao zaslužnog i počasnog člana. Odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom i Ordenom zasluga za narod sa zlatnim vencem.

Najvažniji radovi kojima je uticao na razvoj teorije i prakse se odnose na sledeće oblasti: – Rastvaranje kadmijuma u azotnoj kiselini – O redukcionoj moći vodonika izdvojenog pri rastvaranju cinka u azotnoj kiselini – Rastvaranje kadmijuma u smeši azotne i sumporne kiseline. Darstellungmoeglichkeiten der Organoaroxysilane – Ueber die Herstellung einer geeigneten Kontakt-masse fuer die Gewinung von Organohalogensilanen (koautor) – Contribution to the Study of Hydrolysis of Methyltrichlorosilane (Još deset značajnih radova iz ove oblasti). – Preparation of Hexafluoroaluminic acid and some of its salts (koautor). – Effect of Boric Acid on the Tetrafluoroborate lon Hydrolysis in Solution of Tetraboric Acid (koautor) – Synthesis and Crystal Strukture of Zink-hexafluoroaluminate (koautor). Pored navedenih, publikovao je još šest značajnih radova iz ove oblasti. – Beitrag zur Kenntnis von Trimetaphosphimsaure und ihren Derivaten (koautor), zatim još dva značajna rada: – Deploymerization of Polysulfide Polymers by Dithionite ions (koautor) – Synthesis of Disulfide Polymers of Low Mollecular Weight by Repeated Depolymerization (koautor). Pored navedenih, objavio je još četiri značajna rada iz ove oblasti.

Najvažniji naučni doprinosi su radovi iz oblasti:

  • Rešavanja dejstva azotne kiseline na metale. Ovi radovi su

citirani kao „najznačajnije dostignuće u hemiji“ u knjizi „Annual Reports on the Advances in Chemistry“ (1949) koju izdaje Hemijsko društvo u Londonu (Sedmojulska nagrada 1950; na poziv Američkog hemijskog društva preko UNESKO-a proveo šest meseci u SAD).

           Radovi iz oblasti (2) su doprineli, između ostalog, razvoju industrije silikona u nas (s tim u vezi proveo mesec dana kao gost Akademije nauka SSSR u Moskvi, Lenjingradu i Donkovskom bazenu). Radovi kao značajni ušli u priručnike „Chemie und Tecnologic der Sylicone“ prof. dr Walter Noll-a, i „Organohalosylanes-precursors to Sylicone“, R.J. Voorhoeve-a.

           Radovi iz oblasti (3): Pored afirmacije na brojnim kongresima u inostranstvu doprineli su razvoju proizvodnje „freona“ u aluminijum-trifluorida iz otpadne siliko fluorovodonične kiseline.

           Radovi iz oblasti (4) omogućili su široki zahvat na sintezi soli metafosfimske kiseline i metala prelaznih nizova.

           Radovi iz oblasti (5), koji predstavljaju originalan put sinteze tiokola izazvali su interesovanje istraživača u Japanu, Indiji, SSSR, SAD, SRN i dr. U vezi ovih dobijen poziv za saradnju u obradi poglavlja o sumporu u poznatom priručniku „Gmelins Handbuch der Anorganischen Chemie“.