Проф. др Слободан Д. Радосављевић

Проф. др Слободан Д. Радосављевић

Проф. др Слободан Д. Радосављевић

Технолошко-металуршки факултет

Проф. др Слободан Д. Радосављевић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1915. године у Крагујевцу, од оца Драгомира и мајке Доротеје-Марије Мај. Основну школу завршио је у Крагујевцу а гимназију у Скопљу 1933. године. Дипломирао је 1938. године на Технолошком одсеку Техничког факултета у Београду. Докторску дисертацију под насловом „Дејство метала на азотну киселину“ одбранио је 1952. године. Ратне године провео је у заробљеништву.

Почетком 1940. године постављен је за асистента на Технолошком одсеку Техничког факултета на коју дужност је поново преузет после повратка из заробљеништва. За доцента је изабран 1949. За предмет Неорганска хемија на Технолошком факултету, за ванредног професора изабран је 1956., а за редовног професора изабран је 1962. године.

Био је стипендиста Америчког хемијског друштва (1951) и провео је шест месеци у Лабораторији за неорганску хемију Универзитета државе Пенсилваније у САД.

Оснивач је модерне Неорганске хемије у нашој средини. Дугогодишњи шеф Катедре за Општу и неорганску хемију на Технолошко металуршком факултету и Управник одељења за Неорганску и елемент-органску синтезу Института за хемијска, технолошка и металуршка истраживања.  Продекан (у три мандатна периода) и декан факултета, те проректор Универзитета. Члан Савета Факултета и Универзитета, као и члан Савета за високо школство СР Србије.

Председник Комисије за фундаментална истраживања у хемији Фонда за научни рад СРС, члан Комисије за хемијске технологије Савезног фонда за научни рад, члан Савета за научни рад СРС, потпредседник Асоцијације научних унија Југославије (АНУЈ). У више наврата члан Комисије за додељивање Октобарске награде, као и члан жирија за додељивање Октобарске награде Београда. Члан Међурепубличког координационог одбора и члан РИЗ за сарадњу са иностранством у области културе, науке и образовања. Члан Југословенско-америчке комисије за Фулбрајтов програм.

Резултати обимног и разноврсног научног и стручног рада објављени су у преко 200 дела, научних радова, саопштења, патената, пројеката, елабората, расправа, чланака и књига. Ово је пратило и учешће на бројним конгресима, симпозијумима и саветовањима: Београд, Париз, Праг, Љубљана, Евимор, Дортмунд, Авињон, Загреб, Дубровник, Бордо, Лунд, Москва и др. (17 међународних и 26 домаћих).

Добитник је Седмојулске награде Владе СР Србије. Октобарске награде града Београда, Повеље почасног и заслужног члана Савеза хемичара и технолога Југославије. Повеље Српског хемијског друштва као заслужног и почасног члана. Одликован је Орденом рада са црвеном заставом и Орденом заслуга за народ са златним венцем.

Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе се односе на следеће области: – Растварање кадмијума у азотној киселини – О редукционој моћи водоника издвојеног при растварању цинка у азотној киселини – Растварање кадмијума у смеши азотне и сумпорне киселине. Darstellungmoeglichkeiten der Organoaroxysilane – Ueber die Herstellung einer geeigneten Kontakt-masse fuer die Gewinung von Organohalogensilanen (коаутор) – Contribution to the Study of Hydrolysis of Methyltrichlorosilane (Још десет значајних радова из ове области). – Preparation of Hexafluoroaluminic acid and some of its salts (коаутор). – Effect of Boric Acid on the Tetrafluoroborate lon Hydrolysis in Solution of Tetraboric Acid (коаутор) – Synthesis and Crystal Strukture of Zink-hexafluoroaluminate (коаутор). Поред наведених, публиковао је још шест значајних радова из ове области. – Beitrag zur Kenntnis von Trimetaphosphimsaure und ihren Derivaten (коаутор), затим још два значајна рада: – Deploymerization of Polysulfide Polymers by Dithionite ions (коаутор) – Synthesis of Disulfide Polymers of Low Mollecular Weight by Repeated Depolymerization (коаутор). Поред наведених, објавио је још четири значајна рада из ове области.

Најважнији научни доприноси су радови из области:

  • Решавања дејства азотне киселине на метале. Ови радови су

цитирани као „најзначајније достигнуће у хемији“ у књизи „Annual Reports on the Advances in Chemistry“ (1949) коју издаје Хемијско друштво у Лондону (Седмојулска награда 1950; на позив Америчког хемијског друштва преко УНЕСКО-а провео шест месеци у САД).

           Радови из области (2) су допринели, између осталог, развоју индустрије силикона у нас (с тим у вези провео месец дана као гост Академије наука СССР у Москви, Лењинграду и Донковском базену). Радови као значајни ушли у приручнике „Chemie und Tecnologic der Sylicone“ проф. др Walter Noll-а, и „Organohalosylanes-precursors to Sylicone“, R.J. Voorhoeve-а.

           Радови из области (3): Поред афирмације на бројним конгресима у иностранству допринели су развоју производње „фреона“ у алуминијум-трифлуорида из отпадне силико флуороводоничне киселине.

           Радови из области (4) омогућили су широки захват на синтези соли метафосфимске киселине и метала прелазних низова.

           Радови из области (5), који представљају оригиналан пут синтезе тиокола изазвали су интересовање истраживача у Јапану, Индији, СССР, САД, СРН и др. У вези ових добијен позив за сарадњу у обради поглавља о сумпору у познатом приручнику „Gmelins Handbuch der Anorganischen Chemie“.