Проф. др Павле Томић

Проф. др Павле Томић

Проф. др Павле Томић

Природно-математички факултет Нови Сад

Проф. др Павле Томић рођен је 1948. године у Турији, општина Србобран. Основну школу завршио је 1963. године у родном месту, а гимназију у Србобрану. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Новом Саду 17. 06. 1971. године. Средња оцена студија на другом степену је 9,25. За постигнуте резултате на студијама је награђиван. Магистрирао је 30. 05. 1974. године на Природно-математичком факултету у Београду. Просечна оцена на постдипломским студијама је 9,00. Докторску дисертацију одбранио је такође на Природно-математичком факултету у Београду 1977. (тада је имао 29 година).

            После завршених студија запошљава се као професор у гимназији Јован Јовановић Змај, у Новом Саду. После две године изабран је за асистента на Катедри за географију на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Половином 1978. године изабран је за доцента, године 1983. за ванредног професора, и 1992. године за редовног професора Универзитета у Новом Саду.

            Данас на Департману за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета, на смеру професор географије изводи наставу из Економске географије и Географске основе заштите животне средине, а на смеру менаџер у туризму, наставу из предмета Туризам и заштита и Светска привреда и туризам. Одржава наставу на специјалистичким и магистарским студијама из области Наставна географија и Туризам.

            У почетку своје научне каријере почео је да се бави хидрологијом, посебно са аспекта коришћења воде за снабдевање насеља и индустрије. Касније га је рад на факултету усмерио у правцу економске географије и географског аспекта заштите животне средине, али се повремено враћао и свом првобитном опредељењу. У економској географији дао је већи број значајних радова из пољопривредне, индустријске, а касније и туристичке географије. Научни рад из области заштите животне средине обухватао је проблеме угрожености вода и земљишта. Смисао за иновативност и синтетичка проучавања одвео га је у проучавање феномена одрживог развоја и проучавање регионално-географских проблема. Као резултат тога настао је  већи број самосталних монографија и монографија у коауторству.

            Укупан библиографски попис износи 278 јединица, од тога 152 научни рад; 10 стручни; 5 научно-популарна; 17 уџбеника (за основну, средњу, вишу школу и факултет); 2 скрипте, 78 ауторских јединица за енциклопедију; 15 оцене радова (прикази) других аутора.

            Од научних радова 52 је реферисано на научним скуповима у земљи и иностранству. Од укупно 34 објављених географских монографија, 4 је самостално написао (општина Житиште, општина Ковин, општине Бела Црква и географска монографија Турије) док у преосталих 30 је био коаутор (општина Кањижа, општина Бачка Топола, Културна добра у туристичкој понуди Војводине, Sustainable Tourism- sustainability principles, practice and policy, Војводина и др.) Више пута је боравио на студијском боравку, на научним скуповима у иностранству: Сегедину, Печују, Регенсбургу, Познању, Халеу, Варшави, Темишвару, Охриду, Будимпешти, Букурешту, Истанбулу, Атини, Сучави, Тулчи, Лисабону и Сеулу.

            У досадашњем раду на Факултету обављао је више дужности. Између осталих био је председник Материјално-финансијског већа ПМФ, Председник Савеза географских друштава СФРЈ, председник Друштва географа Војводине. Био је више пута директор Института за географију. Године 2000. је изабран за Председника Српског географског друштва. Исте године изабран је за редовног члана Научног друштва Србије. Почетком 2002. године изабран је за члана Савета за туризам Војводине и члана Савета Географског факултета у Београду, Председника Управног одбора, Републичког центра младих талената у Новом Саду, члана Управног одбора Туристичке организације Војводине, члана Савета за туризам Војводине. Тренутно је декан ПМФ и руководилац низа научних пројеката: пројекта Министарства за технологију и науку републике Србије ‘’Географски аспекти стања и правца развоја Србије (Војводине)“, међународног пројекта “Култура и туризам у Региону Дунав-Криш-Мориш-Тиса“ , као и бројних пројеката који се односе на формирање  и усмеравање туристичке понуде Војводине, односно њених појединих локалитета. Поред тога он је покретач и активни учесник научног скупа из области туризма (Савремене тенденције у туризму, хотелијерству и гастрономији) који се одржава седму годину узастопно у Новом Саду или у комбинацији са туристичким дестинацијама на простору Војводине. Покретач је два нова научна часописа:  Geographica Panonnica (међународни часопис са међународном редакцијом на енглеском језику) и Туризам у којем се објављују саопштења са научног скупа. Такође је оснивач и један од уредника географског научно-популарног часописа Геа. Главни је и одговорни уредник научних издања на Департману за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета у Новом Саду.

            Уз све дужности успевао је да се успешно ангажује на подизању научног подмлатка који се огледа у подржавању рада младих истраживача “Бранислав Букуров“ на Департману за географију, туризам и хотелијерство у Новом Саду, раду са асистентима и успешном менторству виша магистара и доктора геогафских наука. До сада је био ментор 102 дипломска рада, 11 специјалистичких радова, 5 магистарских радова и 4 доктората.

            За свој досадашњи рад више пута је похваљен. Између осталог, добио је: Плакету Организације студената Природно-математичког факултета у Новом Саду; Захвалницу просветног Савета Војводине; Диплому Природно-математичког факултета из Новог Сада у знак признања за значајан допринос у раду и развоју Факултета и Плакету Друштва географа САП Војводине за изузетан рад и постигнуте резултате у настави и науци географије Војводине, Златну значку Културно просветне заједнице Србије, Повељу о избору Научног друштва Србије као истакнути научни ауторитет, Медаљу “Јован Цвијић“, Српског географског друштва у знак посебног признања и захвалности за особите резултате постигнуте на унапређењу географске науке и наставе.