Проф. др Пантелија М. Николић

Проф. др Пантелија М. Николић

Проф. др Пантелија М. Николић

Електротехнички факултет

Проф. др Пантелија М. Николић, редовни професор Електротехничког факултета у пензији, рођен је у Нишу 1928. године, од оца Милутина и мајке Анке Главаш. Дипломирао је на Одсеку за телекомуникације Електротехничког факултета. Од 1954. до 1957. године радио је у Средњотехничкој школи „Никола Тесла“ у Београду као наставник. За асистента на Електротехничком факултету је изабран 1957., за доцента 1965., за ванредног професора 1973., а за редовног професора 1980. године. Под његовим руководством је урађено и одбрањено 17 докторских дисертација и преко 20 магистарских радова.

На Факултету је радио до 1993. када прелази на рад у Институт техничких наука САНУ у звању научног саветника,где ради све до данас.
Као стипендиста УНЕСЦО-а провео је 1962. и 1963. на Универзитету у Nottingham-у (Енглеска) 15 месеци, где је касније магистрирао (1964.) и докторирао (1969.). Сарадња са тим Универзитетом је потом настављена тако да је проф. Николић сваке године проводио око два месеца као члан њиховог истраживачког тима (University Research Fellow) све до почетка санкција. Досада је боравио и радио око 30 пута на том Универзитету и објавио око 30 заједничких радова. Такође је посетио велики број истраживачких лабораторија у Енглеској, Немачкој, Грчкој, Мађарској, Пољској, Румунији и другим земљама, где је најчешће држао предавања о резултатима свога рада.
На Електротехничком факултету проф. Николић је био управник Завода за енергетске претвараче и шеф Катедре за технологију електротехничких материјала од њеног оснивања до 1991. Држао је наставу из више предмета из области електротехничких материјала за које је написао уџбенике: „Технологија електротехничких материјала (1974), „Електротехнички материјали (1980, 1982, 1987 са Д. Раковићем) и „Диелектрици и магнетици (1982 са С. Стојилковићем). Од 1988. године је дописни, а од 2000. године је редовни члан Српске академије науке и уметности.
Објавио је преко 330 научних и стручних радова од којих је већи део публикован у преко 20 иностраних реномираних часописа, као и 7 књига. Најважнији доприноси су у следећим објављеним радовима: „Optical Energy Gaps, Lattice Parameters and Solubility Limitys of Solid Solutions of SnSe and GeSe in PbTe and GeSe in SnTe“ British Journal of Aplied Physics, 1965; „Optical Energy Gaps of PbSe-SnTe, PbSe-SnSe, PbTe-SnTe and PbTe-SnTe“ Brit. J. Appl. Phys., 1967: „New Semiconducting Materials“, Science of Sintering, 1975; „On the Comparative Merits of FIR Transmission and Reflection Spectroscopy on Layer Crystals“, Infrared Physics, 1980 (коаутор J. M. Chamberlain); „Far Infrared Transmission of Single Crystal GeS2“, Infrared Physics, 1982; „A New Method for Last and Efficient Magnetic Selection of hard Ferrites“, IEEE Transaction Magnetics, 1985 (са коауторима); „Photoacoustic Observation of the Exciton Effect in GaSe“, Applied Optics, 1985 (коаутор Д. М. Тодоровић); „Photoacoustic and Electroacoustic Properties in Semiconductors“, Progress in Quantum Electronics, 1989 (коаутор Д. М. Тодоровић); „Planar Thick Film Varistors“, Hybrid Circuits, 1993. (са коауторима); „Photoacoustic Frequency Heat Transmission Technique: Thermal and Carrier Transport Parameters Measurments in Silicon“, J. Appl. Phys. 1995 (са коауторима); „Planar Thick Film Integrated LCV Cells“, Microelectronics Inter., 1995. (са коауторима); „A photoacoustic investigation of transport Properties and Thermal Diffusivity of InSb Single Crystal“, Microelectronics Journal, 1996. (са коауторима); Transport Properties of Carriers in GaAs Obtained Using the Photoacoustic Method with Transmission Detection Configuration“, J. Phys. C: Condens. Matter, 1996. (са коауторима); „Far Infrared Reflectivity of GaAs/AlGa as Multiple Quantum Well Structure“, Microelectr. J., 1996. (са коауторима); „Thermal and Electronic Transport Properties of Single Crystal PtSb2Obtined by the Photoacoustic Method“ Jpn. J. Appl. Phys., 1997. (са коауторима); „Far Infrared Properties of PLZT Ceramics“, J. Mat. Sci., 1997 (са коауторима); „Anisotropy in Thermal and Electronic Properties of Single Crystal GeSe2 Obtained by the Photoacoustic Method, Jpn. J. Appl. Phys., 1998 (са коауторима).
Основне области научног и стручног рада проф. Николића су: Технолошки услови синтезе и карактеризација савремених електро-техничких материјала, Примена инфрацрвене спектроскопије у карактеризацији електротехничких материјала и Примена фотоакустичних метода у карактеризацији материјала. Најважнији научни доприноси су: Синтеза и оптичке особине низа нових полупроводничких једињења и легура као на пример: PbxSn1-xTe, SnS, GeSe2, SnS2, GeSe, PbxHg1-xTe, итд.
Легура PbxSn1-xTe је у разним армијама света од 1980. коришћена за израду инфрацрвених детектора за област између 8 и 14 микрометара, јер до тада ова област није била покривена одговарајућим детекторима. Објавио је низ радова из области теорије и примене савремене фотоакустичне спектроскопије и публиковао је монографију о томе;
Синтезовао је неколико нових аморфних полупроводника на бази Ge-Sb-Se(S) који имају значајне особине у примени за израду оптичких влакана за преношење сигнала таласне дужине зрачења CO2 ласера; Објавио је већи број радова о диелектричним особинама хексаферита, као и о синтези, мерењима и особинама оксидних суперпроводних керамика; Руководио је већим бројем пројеката из области науке о материјалима.