Проф. др Миодраг Петковић

Проф. др Миодраг Петковић

Проф. др Миодраг Петковић

Електронски факултет Ниш

Проф. др Миодраг Петковић је рођен 1948. године у Малчи код Ниша. Дипломирао је на Електронском факултету у Нишу 1972. године, а априла 1973. изабран је за асистента-приправника при Катедри за математику Електронског факултета у Нишу. Читав свој радни век, од 17. априла 1973. све до пензионисања 1. октобра 2015., провео је на Електронском факултету. Докторску дисертацију из области Нумеричке анализе одбранио је 1980. За доцента је изабран 1981., за ванредног професора 1986., а за редовног професора 1991. године. Научно-истраживачки рад др Петковића траје у континуитету три и по  деценије.

Области његовог истраживања су интервална математика, нумеричка анализа, примењена комплексна анализа, комплексност алгоритама и у мањем обиму рачунарске науке. Иницијатор је и предводник нишке школе Интервалне математике која је међународно препознатљива, и један је од водећих светских математичара у области Теорије итеративних процеса. Учесник је научно-истраживачких пројеката које је финансирало Министарство за науку Републике Србије непрекидно од 1973. године, а последњих 10 година (2006-2015) био је руководилац пројекта.

Аутор је око 260 научних радова, од којих је 144 објављено у реномираним интернационалним часописима са Томсон-Ројтерсове SCI листе (117 је објављено у часописима који спадају у првих 50% одговарајућих SCI листа), док је 8 радова објављено у форми поглавља у монографијама и специјалним зборницима са међународних конференција. Радови и књиге др Петковића цитирани су око 1260 пута, од тога око 900 пута у часописима са SCI листе (према Томсон-Ројтерсовој Web of Science бази), 135 пута у књигама и монографијама других аутора (према подацима закључно са 2012. годином), док број цитата монографија износи 225.

На основу броја објављених  SCIрадова у периоду 2006-2012, др Петковић се нашао на листи Томсон-Ројтерса публикованој у Шпрингеровом часопису Scientometrics(2014)међу 13 најпродуктивнијих српских научника (из свих дисциплинама). Према тренутној класификацији радова Министарства науке Републике Србије  (М21=8,М22=5,М23=3 поена), сумапоена публикованих SCI радовадр Петковића износи око 1000.

Написао је 27 књига на српском, енглеском и корејском језику, од којих се издвајају 4 монографије у издању  водећих светских издавача Springer (1989, 2008), Wiley (1998) и Elsevier (2013). Такође је публиковао 3 монографије од националног значаја, 3 универзитетска уџбеника и 17 књига из популарне математике.

Др Петковић је био ментор 8 докторских дисертација, супервизор 3 докторске дисертације у иностранству и ментор 5 магистарских теза. Под његовим менторством урађеноје и око 30 дипломских радова на Електронском факултету из области примењене математике и рачунарских наука.

Др Петковић је био гостујући професор на универзитетима у Олденбургу (Немачка, 1989, 2001), Стразбуру (Француска, 1992) и  Цукуби (Јапан, 2001). Године 1990. изабран је за професора (стална позиција у звањуAssociate Professor) на универзитету у Орланду (САД), али је ипак остао на Електронском факултету у Нишу.Године 1993. добио је позицију Outstanding MONBUSHO Professorу Јапану, високо признање за научнике ван Јапана.

Др Петковић је боравио на  више од 20 универзитета у Европи, Јапану и Сједињеним Америчким Државама, укључујујући и неколико који припадају самом светском врху. Као истраживач или предавач по позиву гостовао је на универзитетима уЕвропи (University of London-Birkbeck College, ETH (Цирих), Хумболт универзитет (Берлин), универзитети у Фрајбургу, Бечу, Килу, Олденбургу, итд.), Јапану(University of Tokyo, Graduate University for Advanced Studies (Токио),  Waseda university (Токио), универзитети у Цукуби (2003), Нагоји, Мацујами и Кјоту) и САД(Columbia University, Harvard university, Naval Postgraduate Study (Монтереј), Stanford university).

Др Петковић је био предавач по позиву на два светска конгреса (Тампа (САД, 1992) и Атина (1996)) и пет међународних конференција (Олденбург, Кил, Минхен (2001,2003), Мацујама). Учествовао је са радовима на 60 конференција и конгреса. Године 1998. био је ко-организатор и председавајући међународне конференције „Iterative Processes for Solving Equations” на Универзитету у Килу (Немачка).

Едитор је у два високо рангирана Елзевирова часописаJ. Computational and Applied Mathematicsи Applied Mathematics and Computation(оба М21) и члан едиторских одбора часописаJ. Applied Mathematics, Reliable Computing, Applicable Analysis and Discrete Mathematics, J. Mathematics and Computing Systems, Journal of Complex Analysis, Mathematical Aеterna.За више од 25 реномираних часописа написао је око 600 рецензија, а био је и рецензент више монографија познатих светских издавача(Springer, SIAM, Princeton University Press, Walter de Gruyter). Референт је у реферативном часопису  Mathematical Reviews од 1986.

Др Петковић је члан Српског научног друштва, Њујоршке академије наука, Америчког друштва математичара (AMS) и GAMM-a. Непрекидно од 1990. dо 2010. био је члан Матичног одбора за математику и механику при Министарству науке Србије. У периоду од 2010. до 2015. био је члан Националног савета за науку као један од три представника КОНУС-а. Добитник је годишње награде „11. јануар” града Ниша за 2013. годину за изузетан научни допринос. У току  научне каријере сарађивао је са великом бројем професора из иностранства, укључујући и великане светске математике и компјутерских наука као што су Питер Хенрици (ETH), Хсинаг Кунг (Harvard university), Стивен Смејл (UCLA) и Џозеф Трауб (Columbia university).Због својих научних доприноса два пута је био кандидован за дописног члана САНУ(2012. и 2015.) на предлог Универзитета у Нишу и Електронског факултета у Нишу.

Др Петковић је познат и признат у земљи и свету као веома активан популаризатор науке, посебно математике.У овој области написао је 17 књига, од којих су Mathematics and Chess (Dover Publ., New York, 1997) иFamous Puzzles of Great Mathematicians (American Mathematical Society, Providence, 2009) (преведена и на корејски језик) веома добро оцењене и високо  рангиране у свету у области популарне науке.У оквиру свог рада на популаризацији науке, одржао је око 20 предавања у земљи и иностранству и написао око 50 научно-стручних чланака.