Prof. dr Milan Vojnović

Prof. dr Milan Vojnović

Prof. dr Milan Vojnović

Institut za mežunarodnu politiku

Prof. dr Milan Vojnović je rođen 1940. godine u Sarajevu. Otac Dušan, bio je oficir u činu pukovnika i publicista, a majka Ljubica, rođena Četić, domaćica. Osnovno i srednješkolsko obrazovanje stekao je u Čačku i Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. a magistrirao na istom fakultetu 1969. godine. Doktorsku disertaciju je odbranio  na Sociološkoj katedri Filozofskog fakulteta u Beogradu 1973. Od 1969. godine zaposlen je u Institutu za  međunarodnu politiku i privredu u zvanjima  naučnog saradnika, višeg naučnog saradnika i naučnog savetnika. Na Mašinskom fakultetu u Beogradu izabran je 1974. za docenta, a 1982. godine za vanrednog profesora. Nastavničku delatnost nastavio je od 1990. na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.  U zvanje redovnog profesora izabran je 1992. godine. Bio je šef Kabineta za Nauku o društvu Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Obavljao je bezmalo jednu deceniju  ekspertske poslove za institucije naše zemlje u UN i UNESKO.  Predstavljao je mlade Jugoslavije 1960.  godine na Herald Tribune Forume-u.  U studijske svrhe boravio je u SAD i Holandiji. Obišao je 25. zemalja na četiri kontinenta.

Dr Milan Vojnović je učestvovao u realizaciji velikog broja naučnih projekata, a jednim brojem je i rukovodio. Sarađivao je u izradi Sociološkog leksikona  i   Političke enciklopedije. Bio je član redakcija časopisa  «Gledišta», «Kultura», i «Međunarodni problemi» i glavni urednik «Pregleda svetske privrede». Član je redakcije «Vesnika»,  lista UUPNS. Od osnivanja Zadužbine Andrejević, zamenik je predsednika redakcijskog odbora biblioteke «Dissertatio«

Dr Vojnović je bio potpredsednik Udruženja  univer-zitetskih profesora i naučnika Srbije. Dobitnik je Godišnje nagrade  UUPNS  « Plaketa prof. dr Vojislav K. Stojanović»

U opusu dr Milana Vojnovića je ukupno 160 radova. Objavio je 14 knjiga, a napisao je i 10 obimnih studija, od čega 5 zajedno sa istraživačkim timovima  kojima je rukovodio. Podneo je 24 referata na naučnim skupovima, a od toga 8 na međunarodnim, održanim u Sofiji, Budimpešti, Amsterdamu, Solunu, Cavtatu, Zagrebu. Objavio je 70 članaka u časopisima, knjigama i zbornicima, od kojih jedan broj u inostranstvu.. Takođe je izradio 7 studijskih ogleda. Ima 11 objavljenih priloga  na naučnim raspravama na okruglim stolovima kao i 29 ostalih raznorodnih radova ( članci,  prikazi i sl.).

U našoj naučnoj javnosti pojavio se zapaženim radovima  o omladini, osobito pojavama njenog socijalnog raslojavanja i njenoj ulozi u društvu.  Doktorskom disertacijom  Socijalizam i revolucionarna akcija  – ogled o odnosu blankizma i marksizma ( Institut za međunarodnu politiku i privredu -IMPP, Beograd, 1975.)  dao je doprinos izučavanju rane  socijalističke tradicije u Francuskoj, osobito osvetljavanjem njenih nesumnjivih demokratskih  vidova.

Dr Vojnović je prvi u nas počeo temeljno da izučava transnacionalne korporacije i njihove socijalne i ekonomske efekte, odnos transnacionalnog kapitala i nerazvijenih društava, kao i efekate delovanja stranih firmi u Jugoslaviji.

U knjigama  Multinacionalne kompanije  (Tanjug, Beograd 1974.), Transnacionalne korporacije  (IMPP i Privredni pregled, Beograd, 1977.),  Zemlje u razvoju i transnacionalne korporacije  (IMPP i Tanjug, Beograd, 1979.),  Svetska dominacija krupnog kapitala  (IMPP i Export press,  Beograd, 1981.) dr Vojnović se  posvetio proučavanju veoma kompleksnih pitanja sa kojima se suočavaju ne samo teorijska misao, već i savremene države i društva. Pri tome on je davao i sopstvene koncepcije o nizu kontroverznih pitanja, pa i o još nedovoljno artikulisanim tendencijama u globalnim kretanjima kapitala i o njegovom značaju ne samo u ekonomiji nego i u politici i socijalnom razvoju savremenog sveta.  U knjigama  Američki kapitalizam  (IMPP i Poslovna politika, Beograd, 1984.),  Savremeni kapitalizam  (IMPP i IIC SSO Srbije, Beograd, 1986.)  i  Dijamantski sjaj kapitalizma  (Naučna knjiga, Beograd, 1990.)  dr Vojnović je dao značajan prilog analizi bitnih vidova američkog kapitalizma, njegove strukture kao i uticaja na izvesne transformacije same Amerike, a i na razvoj i odnose u savremenom svetu;  prognostički je ocrtao tektonske promene u savremenom svetu u poslednjoj deceniji, pri čemu je savremeni razvoj potpuno  verifikovao data predviđanja.

Najznačajniji  deo naučnog opusa dr Milana Vojnovića predstavljaju njegove  knjige posvećene problemu egzistencije srpskog naroda: Preporod srpskog naroda  (Mimiko, Beograd, 1993.) ,  Kobno osipanje srpskog naroda  (Prometej, Beograd, 1995.),  Ispražnjena Srbija  (Mimiko, Beograd, 1997.),   Zamiranje Srbije  (Mimiko, Beograd, 1998.) i  Srbi na raskršću  (Nezavisna izdanja Slobodan Mašić, Beograd, 2002.).  Ovim knjigama učinio je značajan poduhvat naučnog rasvetljavanja  nepovoljnih socijalnih kretanja u srpskom narodu. Misaone oslonce u svojim studijama potražio je  u baštini nevelikog broja naučnika i mislilaca koji su uočili rane znake propadanja srpskog naroda, u prvom redu Đorđa Natoševića, Jovana Skerlića i dr., kao i u delima književnika koji su pisali o dekadentnim pojavama u Srba.  Dr Vojnović je ukazao na razloge pojava znakova degeneracije u širim slojevima naroda, što je ranije bilo  karakteristično za deo našeg građanskog i intelektualnog sloja.  Osobito je dr Vojnović doprineo razumevanju demografskog problema u krilu srpskog naroda. Treba istaći i njegov značajan doprinos karakterologiji Srba.

Za potrebe nastave  objavio je, sa grupom autora , zbornik  Društveno-ekonomske teme  (Mašinski fakultet 1981.),  udžbenik  Sociologija  (Prometej, Beograd , 1994.) i  skripta, sa prof. dr D.Milovanovićem, Uvod u naučno-istraživački rad  (RGF, Beograd, 2000. ).