Проф. др Милан Војновић

Проф. др Милан Војновић

Проф. др Милан Војновић

Институт за межународну политику

Проф. др Милан Војновић је рођен 1940. године у Сарајеву. Отац Душан, био је официр у чину пуковника и публициста, а мајка Љубица, рођена Четић, домаћица. Основно и средњешколско образовање стекао је у Чачку и Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1964. а магистрирао на истом факултету 1969. године. Докторску дисертацију је одбранио  на Социолошкој катедри Филозофског факултета у Београду 1973. Од 1969. године запослен је у Институту за  међународну политику и привреду у звањима  научног сарадника, вишег научног сарадника и научног саветника. На Машинском факултету у Београду изабран је 1974. за доцента, а 1982. године за ванредног професора. Наставничку делатност наставио је од 1990. на Рударско-геолошком факултету у Београду.  У звање редовног професора изабран је 1992. године. Био је шеф Кабинета за Науку о друштву Рударско-геолошког факултета у Београду.

Обављао је безмало једну деценију  експертске послове за институције наше земље у УН и УНЕСКО.  Представљао је младе Југославије 1960.  године на Herald Tribune Forume-у.  У студијске сврхе боравио је у САД и Холандији. Обишао је 25. земаља на четири континента.

Др Милан Војновић је учествовао у реализацији великог броја научних пројеката, а једним бројем је и руководио. Сарађивао је у изради Социолошког лексикона  и   Политичке енциклопедије. Био је члан редакција часописа  «Гледишта», «Култура», и «Међународни проблеми» и главни уредник «Прегледа светске привреде». Члан је редакције «Весника»,  листа УУПНС. Од оснивања Задужбине Андрејевић, заменик је председника редакцијског одбора библиотеке «Dissеrtatio«

Др Војновић је био потпредседник Удружења  универ-зитетских професора и научника Србије. Добитник је Годишње награде  УУПНС  « Плакета проф. др Војислав К. Стојановић»

У опусу др Милана Војновића је укупно 160 радова. Објавио је 14 књига, а написао је и 10 обимних студија, од чега 5 заједно са истраживачким тимовима  којима је руководио. Поднео је 24 реферата на научним скуповима, а од тога 8 на међународним, одржаним у Софији, Будимпешти, Амстердаму, Солуну, Цавтату, Загребу. Објавио је 70 чланака у часописима, књигама и зборницима, од којих један број у иностранству.. Такође је израдио 7 студијских огледа. Има 11 објављених прилога  на научним расправама на округлим столовима као и 29 осталих разнородних радова ( чланци,  прикази и сл.).

У нашој научној јавности појавио се запаженим радовима  о омладини, особито појавама њеног социјалног раслојавања и њеној улози у друштву.  Докторском дисертацијом  Социјализам и револуционарна акција  – оглед о односу бланкизма и марксизма ( Институт за међународну политику и привреду -ИМПП, Београд, 1975.)  дао је допринос изучавању ране  социјалистичке традиције у Француској, особито осветљавањем њених несумњивих демократских  видова.

Др Војновић је први у нас почео темељно да изучава транснационалне корпорације и њихове социјалне и економске ефекте, однос транснационалног капитала и неразвијених друштава, као и ефекате деловања страних фирми у Југославији.

У књигама  Мултинационалне компаније  (Танјуг, Београд 1974.), Транснационалне корпорације  (ИМПП и Привредни преглед, Београд, 1977.),  Земље у развоју и транснационалне корпорације  (ИМПП и Танјуг, Београд, 1979.),  Светска доминација крупног капитала  (ИМПП и Export press,  Београд, 1981.) др Војновић се  посветио проучавању веома комплексних питања са којима се суочавају не само теоријска мисао, већ и савремене државе и друштва. При томе он је давао и сопствене концепције о низу контроверзних питања, па и о још недовољно артикулисаним тенденцијама у глобалним кретањима капитала и о његовом значају не само у економији него и у политици и социјалном развоју савременог света.  У књигама  Амерички капитализам  (ИМПП и Пословна политика, Београд, 1984.),  Савремени капитализам  (ИМПП и ИИЦ ССО Србије, Београд, 1986.)  и  Дијамантски сјај капитализма  (Научна књига, Београд, 1990.)  др Војновић је дао значајан прилог анализи битних видова америчког капитализма, његове структуре као и утицаја на извесне трансформације саме Америке, а и на развој и односе у савременом свету;  прогностички је оцртао тектонске промене у савременом свету у последњој деценији, при чему је савремени развој потпуно  верификовао дата предвиђања.

Најзначајнији  део научног опуса др Милана Војновића представљају његове  књиге посвећене проблему егзистенције српског народа: Препород српског народа  (Мимико, Београд, 1993.) ,  Кобно осипање српског народа  (Прометеј, Београд, 1995.),  Испражњена Србија  (Мимико, Београд, 1997.),   Замирање Србије  (Мимико, Београд, 1998.) и  Срби на раскршћу  (Независна издања Слободан Машић, Београд, 2002.).  Овим књигама учинио је значајан подухват научног расветљавања  неповољних социјалних кретања у српском народу. Мисаоне ослонце у својим студијама потражио је  у баштини невеликог броја научника и мислилаца који су уочили ране знаке пропадања српског народа, у првом реду Ђорђа Натошевића, Јована Скерлића и др., као и у делима књижевника који су писали о декадентним појавама у Срба.  Др Војновић је указао на разлоге појава знакова дегенерације у ширим слојевима народа, што је раније било  карактеристично за део нашег грађанског и интелектуалног слоја.  Особито је др Војновић допринео разумевању демографског проблема у крилу српског народа. Треба истаћи и његов значајан допринос карактерологији Срба.

За потребе наставе  објавио је, са групом аутора , зборник  Друштвено-економске теме  (Машински факултет 1981.),  уџбеник  Социологија  (Прометеј, Београд , 1994.) и  скрипта, са проф. др Д.Миловановићем, Увод у научно-истраживачки рад  (РГФ, Београд, 2000. ).