Проф. др Милан С. Ћаловић

Проф. др Милан С. Ћаловић

Проф. др Милан С. Ћаловић

Електротехнички факултет

Проф. др Милан С. Ћаловић, редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, у пензији, рођен је 1932. године у селу Бељини код Чачка, од оца Селомира, земљорадника и мајке Гвозденије, рођ. Јовановић, домаћице. Основну школу похађао је у селу Јездини код Чачка, у периоду 1939. – 1943., а гимназију у Чачку, у периоду 1943. – 1951. године. После завршене матуре (био је ђак генерације), уписао је Електротехнички факултет у Београду, где је на Енергетском одсеку дипломирао 1957. године. На истом факултету је магистрирао 1966. године са темом “Динамичка анализа система за аутоматску регулацију учестаности и снага размене повезаних енергетских мрежа“ и одбранио докторску дисертацију 1973. године, чији је наслов “Линеарни регулатори са компензацијом поремећаја“.
После дипломирања и једногодишњег одслужења војног рока, запослио се у Електропривреди Србије, где је на разним дужностима од инжењера-приправника до руководиоца службе радио до 1980. године, када је прешао на Електротехнички факултет у Београду, на којем је радио до пензионисања, 1998. године.
На Електротехничком факултету у Београду, изабран је за доцента са скраћеним радним временом 1973. године, а за ванредног професора на Факултету техничких наука у Новом Саду, 1975. године. За ванредног професора у сталном радном односу на Електротехничком факултету у Београду изабран је 1980. године, а за редовног професора 1987. године. Предавао је предмете на редовним и постдипломским студијама, из области аутоматског управљања (“Основи аутоматског управљања“) и електроеенргетских система (“Анализа електроенргетских система“, “Планирање електроенергет-ских система“, “Експлоатација електроенергетских система“, “Регула-ција електроенергетских система“ и “Оптимално управљање електро-енергетским системима“) на електротехничким факултетима (одсецима) Универзитета у Београду, Новом Саду, Подгорици и Крагујевцу (Чачак). Током универзитетске каријере руководио је израдом 9 докторских дисертација, 45 магистарских теза и 60 дипломских радова.
Школске 1970/71. године (2 семестра) и 1982/83 године (1 семестар) био је гостујући професор на Универзитету Illinois, Urbana, Ill, САД, где је предавао курсеве из анализе и регулације електроенергетских система и радио на истраживању проблема оптималне регулације електроенергетских система. Школске 1974/75. године, као гостујући професор на Georgia Institute of Technology, Atlanta, GA, САД (1 семестар), предавао је курс “Анализа електроенергетских система“, а летњи семестар 1983 године провео као истраживач на Универзитету Cornell, Ithaca, NY, САД, где је радио на проблему уклапања електрана на ветар у савремене електроенергетске системе. У периоду 1985. – 1987. године радио је као научни саветник у Kuwait Institute for Scientific Research (KISR) у Кувајту, на пројектовању изводљивости повезивања арапских земаља Залива у заједнички електроенергетски систем (познат као Gulf Cooperation Council Interconnection Project). После тога, све до ирачке окупације Кувајта 1990. године, био је спољни научни саветник тог института.
До 2003. године, објавио је (сам или са сарадницима) 37 чланака у најпознатијим светским часописима (IEEE Trans. on Power Systems, Delivery and Energy Conversion, Automatic Control, Proc. IEE, RGE, Electric Power Systems Research, Int. Journal of El. Power and Energy Systems, Europian Trans. on El. Power, Revue d’automatisine, Informatique et Recherche Operationel, Int. Journal of Control, Arhive for Electrical Engineering, Regelungstechnik, El. Power Components and Systems). Поред тога, поднео је 42 реферата, штампана у зборницима међународних конференција (IEEE PES WM и SM, CIGRE, IFAC, WEC, PSCC, PSAC, BPC). Према непотпуним подацима Scientific Citation Index-a, до 1993. године (за касније године нема података), цитиран је преко 80 пута, а у књигама, издатим у иностранству до 2002 године, 14 пута. Сам је аутор двотомне монографије “Регулација електроенер-гетских система“ (штампане 1997. године), а први аутор књига и збирки решених задатака под насловом “Експлоатација електроенергетских система“ (1999), “Планирање електроенергетских система“ (2000) и “Основи анализе електроенергетских мрежа и система“ (2004).
Био је директан учесник или стручни консултант на низу пројеката из области анализе, планирања развоја, експлоатације и регулације електроенергетских система обрађиваних у ЕПС-у, “Електроисток“-у, “Енергопројект“-у и институтима “Никола Тесла“ и “Михајло Пупин“. У домаћим часописима и у зборницима конференција, објавио је преко 85 чланака и реферата.
Награђен је од стране Електротехничког факултета у Београду за успех на студијама 1954. и 1955. године, затим наградом “Колубара 1966“ за магистарску тезу, наградом “Бедјанич“ 1973. за докторску дисертацију, наградом “Митровић“ 1972. за реферат на ЕТАN-у и наградама JUKO CIGRE за реферате на конференцијама 1989 и 1999, као и наградом “CIRED 1998“ за реферат на конференцији JUKO CIRED-a 1998. године и плакетом JUKO CIGRE 1989. године за активност у тој организацији. Године 1977. добио је Октобарску награду Београда за математичко-физичке и техничке науке, а године 2002. повељу и плакету ЕПС-а “Ђорђе Станојевић“ за доприносе на развоју електропривреде и електрификације Србије.
Члан је издавачког савета часописа INT. Journal of El. Power and Energy Systems (од 1982. године) и био је често рецензент радова у истом часопису. Такође је био више десетина пута рецензент радова поднетих за објављивање у часописима IEE Proc., Automatica, Int. Journal of Engineeryng Intelligent Systems и стручних конференција PSCC, PSAC и BPC. Био је и члан програмског одбора на неколико међународних стручних конференција (IFAC Symp. у Seul-у, Кореја 1990., PSAC 1997. и 1999., Тесла III Millenium, BPC 2001. и 2002. године итд.). Члан председништва, односно извршног одбора JUKO CIGRE и председник Студијског комитета 39 (“Експлоатација и управљање електроенергетским системима“) био је у два наврата: 1977 – 1985 (у СФРЈ) и 1993 – 1997 године (у СРЈ).
Године 1996. изабран је за члана Научног друштва Србије, а 2000. године за редовног члана Инжењерске академије Југославије.