Проф. др Милан Курепа

Проф. др Милан Курепа

Физички факултет

Проф. др Милан Курепа, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1933. године у Бачкој Паланци, Србија, од оца Васе и мајке Руже Штајн. Основну школу и гимназију завршио је у Бачкој Паланци, где је матурирао. Студије физичке хемије, Природно-математичког факултета у Београду завршио је 1956/57. г. и запослио се у Институту за нуклеарне науке „Винча“ у звању асистента Физичке лабораторије. До 1961. године био је члан Одељења за методе детекције зрачења. Школске 1961/62. године уписао се на последипломске студије смера Физика јонизованог гаса при Катедри за физику. Крајем 1961. одлази на једногодишње усавршавање из области интеракције атомских честица, коју је обавио при Department of Electrical Engeneering, University of Liverpool UK. Након повратка стиче академски степен магистра физичких наука и наставља да ради у Лабораторији за јонску физику. Докторску дисертацију бранио је такође 1963. при Катедри за физику Природно математичког факултета. На поменутој катедри изабран је у звање доцента 1964., у звање ванредног професора 1971., а у звање редовног професора 1981. Од оснивања Лабораторије за физику атомских судара постаје њен руководилац, и остао јој је на челу све до 1996. године. Ова лабораторија је стекла светску репутацију свестраношћу и квалитетом научних резултата. У току активног рада проф. Курепа боравио је у иностранству прикључујући се увек тимовима чији напори покривају област физике којом се бави његова лабораторија. То су универзитети: University of York, University of Manchester, University of Southampton, Royal Holloway and New Bradford College, University of London, Universite Catholique, Louvain-la-Neuve, Universitat Kaiserslautern, Universitat Innbruck, Universite Pierre et Marie Curie, Parisk F; Fachbereich Physik, Freie Universitat, Berlin, National Bureau of Standards, USA.

Био је члан више научних и стручних удружења: Друштво физичара Србије, Савез друштава математичара, физичара и астронома Југославије, Друштво физикохемичара Србије, Друштво за вакуумску технику Србије, Друштво за масену спектрометрију, Удружење професора и истраживача. У иностранству био је члан: European Physical Society, Balkan Physics Union и International Union of Pure and Applied Physics.

Био је члан редакција научних часописа: Физика (Загреб); Свеске физичких наука (Београд), Билтен САНУ.  Добитник је Октобарске награде града Београда 1989. г. и Ордена рада са црвеном заставом 1988. године. За дописног члана Српске Академије наука и уметности изабран је 1994. године.

Као резултат истраживачког рада проф. Курепа је објавио: 1 прегледни рад и 39 радова у међународним часописима, затим 4 рада у домаћим научним часописима и 4 рада су штампана у целини као и 63 рада у изводу, који су саопштени на међународним конференцијама. Одржао је 8 уводних предавања на међународним и 18 на домаћим научним скуповима који су штампани у целини. Објавио је већи број универзитетских и средњошколских уџбеника.

Публикације проф. Курепе цитиране су у више од 300 научних радова, прегледних чланака и књига.

Области интересовања проф. Курепе су атомски судари, посебно интеракције електрона са атомима и молекулима. Изучавао је процесе јонизације и побуђивања атомских честица, као и процесе захвата електрона у молекуле. Посебно треба истаћи резултате постигнуте у изучавању молекула воде, хлора, брома и сумпордиоксида, што је од великог интереса за физику плазме, ласере као и озонски омотач Земље.

Проф. Курепа је у оквиру свог наставног рада предавао Основни курс физике за студенте биологије и хемије. Поред тога држао је наставу из следећих предмета; Атомска физика, Физика молекула, Физика јонизованог гаса, Методи експерименталне физике, Физички основи филма. На последипломским студијама држао је наставу из предмета: Експерименталне методе физике атомских судара, Физика атомских судара, Физика и техника вакуума, Електронска оптика. Курс физика атомских судара држао је и на иностраним универзитетима.

Био је руководилац за 26 дипломских радова, 2 специјалистичка рада, 17 магистарских теза, 10 докторских дисертација.