Проф. др Михаило Николић

Проф. др Михаило Николић

Проф. др Михаило Николић

Медицински факултет

Проф. др Михаило Николић је рођен 1934. године у Јагодини, од оца Димитрија и мајке Десанке Николић. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, као и Медицински факултет, где је дипломирао 1961. године. По завршеној војној обавези и лекарском стажу запошљава се 1962. године на Хигијенском институту Медицинског факултета, а 1964. године бива биран за асистента за предмет Хигијена. Специјалистички испит je положио 1967., а хабилитациони рад из области менталног здравља старих људи одбранио је 1968. године. За доцента за предмет Хигијена изабран је 1970. године. Докторску дисертацију је одбарнио 1976. године из области утицаја градске буке на психосоматско здравље људи. У звање ванредног професора изабран је 1976., а редовни професор постаје 1982. године.
Поред стручне, научне и педагошке делатности проф. Николић је у више мандата биран у разна руководећа тела Медицинског факултета: члaн Већа за наставу, члан Савета, председник Кадровске комисије, шеф Катедре за хигијену и медицинску екологију, Управник Института. Од 1976-78 био је члан КПО и Продекан Медицинског факултета. Бо је одборник градског већа Скупштине града (1965-69.), када је биран и за члана Савета за здравље Скупштине града. Био је председник Комитета за здравство и социјалну политику Скупштине града Београда. Почасни је члан Балканске медицинске уније.
Као истакнути научни радник и професор Медицинског факултета у Београду уврштен је у књигу „Who is who in Europe research and development“, Bekwer Sower, 1995, пп. 442, као и у сва три издања књиге „Ко је Ко у Србији“ (1991, 1995, 1996). Добитник је Ордена рада са Златним венцем, Спомен плакете града Београда, Повеље СЛД-а, Златне плакете Медицинског факултета у Београду као и многих других признања.
Прерани одлазак 1996. године га је затекао на функцији Директора Института за Хигијену и медицинску екологију, Уредника часописа Медицинска истраживања Медицинског факултета у Београду, члана Медицинске Академије Српског лекарског друштва, Председника секције за превентивну медицину и члана етичког комитета СЛД-а, Председника стручног већа за медицинске науке Универзитета у Београду, Председника комисије за полагање специјалистичких испита из Хигијене.
Као један од главних истаживача учествује у више научно-истраживачких пројеката као што су: „Истраживање здравственог стања омладине на радним акцијама“, „Маладаптација и њене последице“, који је рађен по јединственој методологији у Србији, Хрватској и БиХ. Био је један од главних истраживача у петогодишњој студији „Епидемиологија можданих апоплексија Строке“, која је по јединственој методологији извођена у Београду и Рочестеру (САД). Био је главни је истраживач пројекта „Утицај комуналне буке на психосоматско здравље“, носилац пројекта „Одређивање најзначајнијих фактора ризика повређивања и обољевања са израдом мера заштите“, као и пројеката „Испитивање утицаја авионске буке на ток и исход трудноће и стања новорођенчади“ у трајању од пет година, и „Испитивање међузависности зајначајнијих фактора животне средине на пољу малигних обољења становништва три општине Србије“.
Проф. Николић је учесник многих домаћих и међународних научних скупова. Био је члан је научне групе САНУ која ради на проблемима специфичне преосетљивости организма.
Проф. Николић је објавио преко 130 штампаних радова, монографија, књига и абстракта и активно учествовао на бројним конгресима у земљи и иностранству. Публиковао је 19 књига и монографија, 5 пројеката и елабората, 6 радова у целини у страним часописима, 19 радова у целини у домаћим часописима, 23 рада у целини у зборницима, и остатак у форми абстракта.
Године 1981. је био генерални секретар IX Међународног конгреса и члан председништва Међународног удружења за хигијену, превентивну и социјалну медицину (IFHPSM). Поред запажене научне и стручне активности поседује изванредне педагошке, организационе и публицистичке квалитете. Један је од аутора уџбеника и практикума Хигијене за студенте медицине, као и главни и одговорни уредник новог Практикума који је изашао 1993. године. Аутор је и више уџбеника за усмерено образовање из ове области, а био је и главни уредник уџбеника Хигијене.