Проф. др Јелена Даниловић

Проф. др Јелена Даниловић

Проф. др Јелена Даниловић

Правни факултет

Проф. др Јелена Даниловић је рођена у Зрењанину, школовала се у Љубљани и Београду, где је завршила Гимназију и Правни факултет. Говори и пише: француски, немачки, руски, енглески, словеначки и италијански језик. Влада класичним и средњевековним латинским језиком и знањем палеографије. Радила је у Министарству спољне трговине ДФЈ до укидања министарства 1951. године, да би наредне године била изабрана за асистента на Правном факултету у Беогаду, на предмету Општа историја државе и права код професора Алберта Вајса.

Годину дана касније због реорганизације наставног плана премештена је као асистент на предмет Римско право. Докторску дисертацију под насловом „Облигациони уговори у дубровачком праву до 1356. године“ радила је више од годину дана у самом Дубровнику, изучавајући, на основу архивског материјала, утицаје римског и средњевековних права у Италији на дубровачко право и рад дубровачке канцеларије. После студијског боравка у Италији (Торину) у трајању од годину дана, одбранила је докторску дисертацију у септембру 1958. године са одликом, пред петочланом комисијом којом је председавао проф. Михаило Константиновић.

                        За доцента је изабрана 1959. године, за ванредног професора 1962. године, а за редовног професора 1970. године. У међувремену је као стипендиста Фондације „Хумболт“ провела више од годину дана код професора Макса Казера у Хамбургу, држећи, поред осталог и предавања студентима прве године на немачком језику. Учестовла је скоро сваке године са рефератима на неком од скупова која су организовала међународна друштва за правну историју, у разним местима Европе, од Ирске до Италије.

                        Осим на матичном факултету у Београду, предавала је Римско право на факултету у Новом Саду – деветнаест година; Римско право и Националну правну историју у Подгорици – скоро петнаест година. Предавала је краће време у Сплиту, Приштини и Нишу. Предавала је три месеца у Холандији као гост  холандске владе (у Лаидену, Гронингену и Амстердаму).

                        Била је ментор и учествовала је у одбрани преко двадесет докторских и већег броја магистарских дисертација. На последипломским студијама у Београду, поред курсева из римског права, држала је и курсеве: „Савремени правни системи“, „Шеријатско право“, Развој природног права од Хуга Гроција до грађанских кодификација у XIX веку“, „Велики правни системи и грађанско право“ и др.

                        По одласку у пензију наставила је да се бави научно-истраживачким и преводилачким активностима, као овлашћени судски тумач.

                        Због ширине истраживаних тема, радови су груписани у три тематске целине, везане за средњевековно дубровачко, српско средњевековно и црногорско право. Од важнијих књигa издвајамо:

  • Популарне тужбе од римског до савремених права. Београд, 1968: 248.
  • Љ. Кандић, Ј. Даниловић: „Историја Правног факултета 1808-1905“; Завод за уџбенике и наставна средства – Београд, књига, 1997: 498;
  • Ј. Даниловић – О. Станојевић: Текстови из римског права. Београд, издање, 9. издање, 1996: 275.
  • Ј. Даниловић – „Историјско правне студије“, књига, Подгорица, 2002:
  • Приредила и написала предговор за „Општи имовински законик за књажевину Црну Гору и изабрана дјела“, Подгорица, Издавач: „Унирекс“, Београд, 1998:

Од близу 80 објављених радова издвајамо:

– О правној природи и развоју установе „аптаги“ дубровачког   права, Историјски часопис САНУ, XII-XIII (1963),  стр. 30-90;

– Репресија у дубровачком праву XII и XIII века. Зборник   радова Правног факултета у Новом Саду, VI (1972) стр. 275-295.

– О најмањим односима у Дубровнику у XIII и XIV веку.  Анали Правног факултета у Београду, Београд,  4 (1961) стр. 724-734.

– Sur le contrat de cambium et de la lettre de change a Raguse au XIV sicle. Annales de le Faculte de droit et des sciences economiques de Toulouse, Toulouse, Tome XVIII fasc. 1 et 2, 1970: 383-393.

– Статут града Новог Брда из 1412. године“, Анали Правног  факултета у Београду, 1990: 40.

– „Српски грађански  закон и римско право“, САНУ, књига 118,  (Одељење друштвених наука), Београд, 1996: 49-67.

– „Својина у Друштвеном законику према рукопису Манастира   Режевићи“ за САНУ,

– Значај дела В. Богишића за данашње право и правну науку“.

  Зборник  Правног факултета, Подгорица, 1999: 7-17.

– „Мираз у обичајном праву Паштровића“, Издавач: Историјски институт Црне Горе, 1999: 351-369.

– „О одредбама Законика обшчег црногорског и брдског које нису биле преузете у Законик књаза Данила“, ЦАНУ,  Подгорица, 2000: 9-24.

                        Проф. Даниловић има одреднице sub nome у Енциклопедијама Југославије, „Српске историографије“ и „Српског народа“.

                        Члан је Одбора САНУ за издавање споменика српског права и Државног архива Црне Горе, као редактор критичког издања которског Статута. Члан је Савета часописа „Архив за правне и друштвене науке“ које издаје Удружење правника Србија и Црна Гора и члан Уређивачког одбора првог кола библиотеке „Класици југословенског права“ у издању „Службеног листа СРЈ“.

                        Члан је неколико међународних научних друштава, као што је: „Societé d’ histoire de droit antoquite“,  Европско друштво за историју античких права, Брисел; “ Societé d’ histoire de droit francais et etranger“ Париз, и “ Societé d’ histoire de droit Јеаn Bodin“,  Брисел.

                        Њен научни опус показује изузетну ширину интересовања, почев од Римског права, разних периода и области правне историје, до расправа о савременом праву и правној теорији.