Проф. др Јарослав М. Лабат

Проф. др Јарослав М. Лабат

Проф. др Јарослав М. Лабат

Физички факултет

Проф. др Јарослав М. Лабат, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1933. године у Бачком Петровцу од оца Михала и мајке Емилије Лачок. У родном месту је завршио основну школу и гимназију. Након матуре уписује се на Природно-математички факултет у Београду група физика где дипломира 1957 године. За асистента на истој групи је изабран 1958. године. Почетком 1961. одлази на последипломске студије на Универзитет у Ливерпулу (Енглеска) где докторира 1963. године са темом: “ Study of azimuthal pinch discharge in hydrogen „. Након повратка, наставља да ради као асистент, да би 1964. године био изабран за доцента. За ванредног професора изабран је 1972. а за редовног 1982. године. Цео свој радни век је провео на Природно – математичком факултету у Београду, на Катедри за физику, односно Одсеку за физичке и метеоролошке науке који је касније прерастао у Физички факултет.
За управника Одсека за физичке и метеоролошке науке избран је 1971. године и на тој дужности је био до 1973. Биран је и за председника Савета Одсека, затим за председника Савета Природно-математичког факултета као и Института за физику. Од стране Наставно-научног већа Универзитета у Београду биран је у више мандата за председника Стручног већа за природне науке а касније за физику и метеорологију и ту је дужност вршио све до 1997. године.
Од 1958. године члан је Друштва математичара, физичара и астронома Југославије а од 1981. након оснивања, постаје члан и први председник Друштва физичара Србије. На тој дужности је био до 1985. и у исто звање је биран поново 1995. године. Члан Европског физичког друштва постао је 1974., а 1975. изабран је за члана мећународног научног комитета конференције ICPIG (International Conference on Phenomena in Ionized Gases) и на тој дужности је био шест година. Од 1979 до 1996. био је члан Саветодавног одбора часописа “ Contribution to Plasma Physics “ који излази у Немачкој. Члан Њујоршке академије наука постао је 1992., а члан Научног друштва Србије 1996. године.
На Универзитету у Ливерпулу (Енглеска) боравио је у два наврата: од 1961 до 1963. године на докторским студијама, а онда поново, као гостујући професор, 1976. године. Позван је од Електротехничког факултета у Прагу (Чехословачка) 1969. године да одржи серију предавања из физике плазме, а касније, 1974. године и од Института за физику Чешке Академије наука. У Институту за физику плазме Макс Планк у Гархингу (Немачка) боравио је два месеца радећи на фузионим експериментима.
Научна активност проф. Лабата сконцентрисана је од самог почетка на област физике гасне плазме. У почетку је радио на експерименталним истраживањима високотемпературске плазме уводећи методе временски разлучене спектроскопије као и методе магнетних сонди за одређивање карактеристика водоничне плазме настале јаким импулсним електричним пражњењем. Методе спектроскопије високе моћи разлагања на временски брзо променљиве изворе прилагодио је касније на мерења ширине спектралних линија и налажење правилности у механизмима ширења спектралних линија емитованих плазменим изворима.
Главни део публикованих радова односи се на презентацију резултата који су проистекли из ових истраживања. Радови су објављени у водећим међународним часописима (Phys.Review A, Phys.Letters A, J.Phys.B, Astronomy&Astrophysics, Z.fur Physik D, J.Quant, Spectroscopy & RadiativeTransfer, Physica Scripta, Contributions to Plasma Physics – 46 радова) и у зборницима радова међународних конференција (SPIG, ESCAMPIG, ICPIG, ICSLS – 25 радова).
У оквиру своје остале научне активности проф. Лабат се интензивно бавио експерименталним и теоријским питањима неравнотежне ниско температурске плазме, јаким ударним таласима, утицајем пертурбације на карактеристике плазме, преносом ексцитације у касним периодима после-светлења плазме а посебно оптогалванским ефектом до кога долази при интеракцији ласерског зрачења са плазмом.
Резултати тих истраживања публиковани су у облику 12 радова у раније наведеним међународним часописима, а 32 рада у зборницима међународних конференција. Укупно је публиковао 58 радова у водећим међународним часописима и 57 радова у зборницима међународних конференција. Радови проф. др Лабата цитирани су од стране других аутора у радовима и монографијама преко 150 пута.
Држао је више уводних предавања на међународним конференцијама по позиву: На међународној конференцији о феноменима у јонизованим гасовима (ICPIG) уводно предавање је држао три пута и то 1969., 1973. и 1987. Имао је уводно предавање на међународној конференцији SPIG 1996. као и на европским конференцијама ESCAMPIG 1976. и EPCLP 1991. Поред тога је имао и два уводна предавања на Чехословачком симпозијуму о елементарним процесима и хемијским реакцијама у ниско температурној плазми и то 1976. и 1984. године.
Био је носилац пет уговора о научно-истраживачком раду са Министарством науке Србије. Организовао је деветнаесту међународну Конференцију о феноменима у јонизованим гасовима ICPIG 1989. године у Београду и уредио је четири тома радова поднетих на конференцији.
У оквиру своје стручне активности проф. Лабат предавао је предмете: Физика за студенте физичке хемије, док је за студенте физике предавао предмете: Физичка механика и термофизика, Електромагнетизам и оптика, Физика јонизованих гасова и Физика плазме.
На последипломским студијама предавао је Поглавља опште физике, Физику електричних гасних пражњења, Физику плазме и Дијагностику плазме. На Универзитету у Новом Саду три године је предавао Електронику за студенте физике.
Написао је три универзитетска уџбеника: Физика за студен-те физичке хемије, Електроника физичка и техничка и Физика јонизованих гасова. Учествовао је у писању уџбеника физике и приручника за ученике средњих школа.
Руководио је израдом великог броја дипломских, магистарских и докторских радова.
Држао је више предавања на семинарима за наставнике основних и средњих школа и имао је више прилога у образовном програму Радио Београда.