Prof. dr Ilija M. Nagulić

Prof. dr Ilija M. Nagulić

Prof. dr Ilija M. Nagulić

Medicinski fakultet

Prof. dr Ilija M. Nagulić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji rođen je 1923. godine u Ćupriji. Otac Milutin iz Stalaća, nosilac Albanske Spomenice, veliki župan Kruševačke i Moravske oblasti i pom. Bana Moravske i Dunavske banovine do 1941. godine. Majka Desanka Urošević iz Vršca. Gimnazija: Karagujevac, Niš, Novi Sad, Srem. Karlovci. Ispit zrelosti 1941. godine. Medicinski fakultet u Beogradu 1945-52. Demonstrator na Anatomskom institutu 1947-49. godine i na II hirurškoj klinici u Beogradu od 1949-52. godine. Specijalizacija neurohirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1952-57. godine.

Tri meseca na Klinici Rebro Zagreb 1957 (Juzbašić, Kožić). U Nišu osnovao Neurohirurški odsek 1957. godine iz koga se kasnije razvila Neurohirurška klinika. Bio je osnivač i predsednik Neurohirurške sekcije SLD od 1975 -86. godine.
Stručno usavršavanje: Francuska (Lion) 6 meseci 1960., priznat stepen „assistant étranger“; U SAD je proveo školsku godinu 1962-63. godinu. Teme studija: vaskularna, funkcionalna i dečija neurohirurgija. Studijski boravci u centrima: Frajburg-Br. 1969; Kingston i Montreal 1970; Moskva 1974. i 1976; Stokholm i Cirih, 1976; Kijev, 1986. Habilitacioni rad „Oduzetosti donjih udova prouzrokovane tumorima predela kaude ekvine i lumbalnom diskus hernijom“ i Doktorska disertacija „Neurohirurški pristupi očnoj duplji“- odbranjeni  na Med. fakultetu u Beogradu 1960. i 1980.
Zvanja i funkcije na Medicinskom fakultetu od asistenta 1957. do redovnog profesora 1981. godine bile su : Šef katedre za poslediplomske studije iz neurohirurgije 1979-88. godine; član Katedre za posledipl. studije iz oftalmologije i Komisije za magisterijum iz eksper. hirurgije; mentor tečaja specijalizacije iz opšte hirugije za nastavu iz neurohirurgije 1980-88. godine. Autor je detaljnog programa specijalizacije i kolokvijuma iz neurohirurgije (1977) i „Kataloga znanja i veština“ za studente (zbirno izdanje Katedri Medicinskog  fakulteta. u Beogradu  1983. godine).
Na Neurohirurškoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu bio je: načelnik Odeljenja „B“ sa dečjim odsekom (1962-73); direktor nove Klinike (1973-78), drugi po redu od njenog osnivanja kao Odseka neurohirurgije pri Katedri hirurgije 1938; član KPO Klinike i načelnik  III Sektora koji čine Odeljenje „A“ i „B“, sa Odsekom dečije neurohirurgije i Odsekom elektrodijagnostike (1978-88). Kao direktor nove klinike, dao je koncept organizacije rada sektora , odeljenja, odseka i službi koji i danas postoje, uz prijem novih kadrova i savremenu opremu (CT skener 1977.). Bio je inicijator  opremanja Klinike radi tečaja kondenzovane nastave u internatskom smeštaju studenata (1974.). Autor je nomenklature, klasifikacije i programa relativnih vrednosti neurohirurških operacija.
Učestovao je u osnivanju medicinskih fakulteta u Alžiru sa nastavnicima iz Jugoslavije, Poljske i Čehoslovačke. Šef Odeljenja neurohirurgije u Oranu pet semestara 1965-68. Bio je član međunarodne komisije za ispite iz hirurgije 1979,  1981. i 1986. (Tripoli, Bengazi-Libija). Nosilac Ordena zasluge za narod sa srebr. zracima i Povelje Počasnog građanina u zavičajnom  području  (2003).
Bio je član prve redakcije časopisa „Medicinski podmladak“ (1949-51) i kao student učestvovao sa dva rada. Član redakcije „Acta chir Yugoslavica“ od 1972; Uređ. odbora Medicinske enciklopedije Larousse (1974-76); Redakcijskog saveta časopisa „Neuropsihijatrija“, Zagreb (1976- 90); redakcije SA (1992-95). Član Odbora  Evr. udruženja neurohirurga (1975-78). Član je Medicinske akademije SLD od 1976. godine, a od 1981. godine Internacionalnog društva za dečiju neurohirurgiju (ISPN).
Publikovao je 134 rada od kojih 22 u inostranim časopisima. Sa 16 radova je učestvovao na međunarodnim kongresima. Univerziteski udžbenik „Neurohirurgija“ ( drugo izdanje 1975. na 848 strana) odlikuje bogata originalna ikonografija kao rezultat ličnog iskustva tokom godina hirurškog rada. Monografija „Funkcionalna neurohirurgija“ (1988) je jedinstven izvor informacija u oblasti kojom se posebno bavio. Dao je priloge  u  „Udžbeniku hirurgije“ (1988).
Iz područja dečije neurohirurgije dao je radove o urođenim malformacijama nervnog sistema; o primeni cerebralne angiografije; o rupturi intervertebralnog diska u dece predškolskog doba; o ekstracerebralnim kolekcijama likvora. Predložio je klasifikaciju kranijalnih disrafičnih malformacija na okcipitalne i subokcipitalne.
Rad o temporalnim meningocelama se citira kao izvorna studija u svetskoj literaturi. Prvi je radio operacije zadnje lobanjske jame u dece u sedećem položaju (1960). U lečenju hidrocefalusa primenjivao je drenažu kroz srednje uho, lumbo-peritonealni šant i presternalnu implantaciju valvule.
U oblasti funkcionalne neurohirurgije dao je predloge o lečenju bola, spastičnih stanja, epilepsije i psihičkih poremećaja. Zapažen je referat na simpozijumu Naučnog društva Srbije o razvoju funkcionalne neurohirurgije u našoj zemlji. Objavio je iskustva „O mogućnostima primene stereotaksičkih intervencija kod hiperkinezija deteta i mladića“ pomoću tehnike hemijskog i mehaničkog nanošenja lezije u mozgu (1961), kao i savremenom tehnikom elektrolitičke lezije bipolarnim elektrodama (1988). U kontroli ukidanja tremora Parkinsonove bolesti koristio je pijezoelektrički transdjuser „tremormat“. Kao konsultant Saveznog instituta i Zavoda za rehabilitaciju 1959-89, bavio se restorativnom neurohirurgijom hiperkinezija i mišićnog hipertonusa u dece i odraslih.
Inicijator je prve eksperimentalne transplantacije fetalnog adrenalnog tkiva u tkivo moždanog stabla, kao model za lečenje Parkinsonove bolesti.
U području hirurgije tumora i povreda predela očne duplje dao je doprinos primenom originalne tehnike mini-orbitotomije „Drawer“ pomoću vibracionih testerica na pneumatski pogon  ( Čikago i Minhen 1978. i 1981).
U hirurgiji krvnih sudova mozga bavio se među prvima direktnim pristupom radi okluzije aneurizmi i radikalne ekscizije atrteriovenskih malformacija. Zaslužan je za razvoj mikroneurohirurgije od 1977. godine. Prvi je radio aneurizme u anesteziji pomognutoj fizičkim hlađenjem i hibernacijom (1964). Više od petnaest godina operisao je karotiko-kavernozne fistule embolizacijom uz intra- i ekstrakranijalnu okluziju sudova. U toku ovih primenio je kontinuiranu kontrolu krvotoka mozga reografijom sa istovremenim registrovanjem elektroencefalograma. Vršio je i trombektomije velikih krvnih sudova u vratu.
Od 1986. godine prvi je u našoj zemlji vršio implantacije radioaktivnih izotopa  u moždane tumore.