Проф. др Илија М. Нагулић

Проф. др Илија М. Нагулић

Проф. др Илија М. Нагулић

Медицински факултет

Проф. др Илија М. Нагулић, професор Медицинског факултета у Београду у пензији рођен је 1923. године у Ћуприји. Отац Милутин из Сталаћа, носилац Албанске Споменице, велики жупан Крушевачке и Моравске области и пом. Бана Моравске и Дунавске бановине до 1941. године. Мајка Десанка Урошевић из Вршца. Гимназија: Карагујевац, Ниш, Нови Сад, Срем. Карловци. Испит зрелости 1941. године. Медицински факултет у Беогрaду 1945-52. Демонстратор на Анатомском институту 1947-49. године и на II хируршкој клиници у Београду од 1949-52. године. Специјализација неурохирургије на Медицинском факултету у Београду 1952-57. године.

Три месеца на Клиници Ребро Загреб 1957 (Јузбашић, Кожић). У Нишу основао Неурохируршки одсек 1957. године из кога се касније развила Неурохируршка клиника. Био је оснивач и председник Неурохируршке секције СЛД од 1975 -86. године.
Стручно усавршавање: Француска (Лион) 6 месеци 1960., признат степен „assistant étranger“; У САД је провео школску годину 1962-63. годину. Теме студија: васкуларна, функционална и дечија неурохирургија. Студијски боравци у центрима: Фрајбург-Бр. 1969; Кингстон и Монтреал 1970; Москва 1974. и 1976; Стокхолм и Цирих, 1976; Кијев, 1986. Хабилитациони рад „Одузетости доњих удова проузроковане туморима предела кауде еквине и лумбалном дискус хернијом“ и Докторска дисертација „Неурохируршки приступи очној дупљи“- одбрањени  на Мед. факултету у Београду 1960. и 1980.
Звања и функције на Медицинском факултету од асистента 1957. до редовног професора 1981. године биле су : Шеф катедре за последипломске студије из неурохирургије 1979-88. године; члан Катедре за последипл. студије из офталмологије и Комисије за магистеријум из експер. хирургије; mентор течаја специјализације из опште хиругије за наставу из неурохирургије 1980-88. године. Аутор је детаљног програма специјализације и колоквијума из неурохирургије (1977) и „Каталога знања и вештина“ за студенте (збирно издање Катедри Медицинског  факултета. у Београду  1983. године).
На Неурохируршкој клиници Медицинског факултета у Београду био је: начелник Одељења „Б“ са дечјим одсеком (1962-73); директор нове Клинике (1973-78), други по реду од њеног оснивања као Одсека неурохирургије при Катедри хирургије 1938; члан КПО Клинике и начелник  III Сектора који чине Одељење „А“ и „Б“, са Одсеком дечије неурохирургије и Одсеком електродијагностике (1978-88). Као директор нове клинике, дао је концепт организације рада сектора , одељења, одсека и служби који и данас постоје, уз пријем нових кадрова и савремену опрему (CT skener 1977.). Био је иницијатор  опремања Клинике ради течаја кондензоване наставе у интернатском смештају студената (1974.). Аутор је номенклатуре, класификације и програма релативних вредности неурохируршких операција.
Учестовао је у оснивању медицинских факултета у Алжиру са наставницима из Југославије, Пољске и Чехословачке. Шеф Одељења неурохирургије у Орану пет семестара 1965-68. Био је члан међународне комисије за испите из хирургије 1979,  1981. и 1986. (Триполи, Бенгази-Либија). Носилац Ордена заслуге за народ са сребр. зрацима и Повеље Почасног грађанина у завичајном  подручју  (2003).
Био је члан прве редакције часописа „Медицински подмладак“ (1949-51) и као студент учествовао са два рада. Члан редакције „Acta chir Yugoslavica“ од 1972; Уређ. одбора Медицинске енциклопедије Larousse (1974-76); Редакцијског савета часописа „Неуропсихијатрија“, Загреб (1976- 90); редакције СА (1992-95). Члан Одбора  Евр. удруженја неурохирурга (1975-78). Члан је Медицинске академије СЛД од 1976. године, а од 1981. године Интернационалног друштва за дечију неурохирургију (ISPN).
Публиковао је 134 рада од којих 22 у иностраним часописима. Са 16 радова је учествовао на међународним конгресима. Универзитески уџбеник „Неурохирургија“ ( друго издање 1975. на 848 страна) одликује богата оригинална иконографија као резултат личног искуства током година хируршког рада. Монографија „Функционална неурохирургија“ (1988) је јединствен извор информација у области којом се посебно бавио. Дао је прилоге  у  „Уџбенику хирургије“ (1988).
Из подручја дечије неурохирургије дао је радове о урођеним малформацијама нервног система; о примени церебралне ангиографије; о руптури интервертебралног диска у деце предшколског доба; о екстрацеребралним колекцијама ликвора. Предложио је класификацију кранијалних дисрафичних малформација на окципиталне и субокципиталне.
Рад о темпоралним менингоцелама се цитира као изворна студија у светској литератури. Први је радио операције задње лобањске јаме у деце у седећем положају (1960). У лечењу хидроцефалуса примењивао је дренажу кроз средње ухо, лумбо-перитонеални шант и престерналну имплантацију валвуле.
У области функционалне неурохирургије дао је предлоге о лечењу бола, спастичних стања, епилепсије и психичких поремећаја. Запажен је реферат на симпозијуму Научног друштва Србије о развоју функционалне неурохирургије у нашој земљи. Објавио је искуства „О могућностима примене стереотаксичких интервенција код хиперкинезија детета и младића“ помоћу технике хемијског и механичког наношења лезије у мозгу (1961), као и савременом техником електролитичке лезије биполарним електродама (1988). У контроли укидања тремора Паркинсонове болести користио је пијезоелектрички трансдјусер „тремормат“. Као консултант Савезног института и Завода за рехабилитацију 1959-89, бавио се ресторативном неурохирургијом хиперкинезија и мишићног хипертонуса у деце и одраслих.
Иницијатор је прве експерименталне трансплантације феталног адреналног ткива у ткиво можданог стабла, као модел за лечење Паркинсонове болести.
У подручју хирургије тумора и повреда предела очне дупље дао је допринос применом оригиналне технике мини-орбитотомије „Drawer“ помоћу вибрационих тестерица на пнеуматски погон  ( Чикаго и Минхен 1978. и 1981).
У хирургији крвних судова мозга бавио се међу првима директним приступом ради оклузије анеуризми и радикалне ексцизије атртериовенских малформација. Заслужан је за развој микронеурохирургије од 1977. године. Први је радио анеуризме у анестезији помогнутој физичким хлађењем и хибернацијом (1964). Више од петнаест година оперисао је каротико-кавернозне фистуле емболизацијом уз интра- и екстракранијалну оклузију судова. У току ових применио је континуирану контролу крвотока мозга реографијом са истовременим регистровањем електроенцефалограма. Вршио је и тромбектомије великих крвних судова у врату.
Од 1986. године први је у нашој земљи вршио имплантације радиоактивних изотопа  у мождане туморе.