Prof. dr Dušan Ž. Dukić

Prof. dr Dušan Ž. Dukić

Prof. dr Dušan Ž. Dukić

Geografski fakultet

Prof. dr Dušan Ž. Dukić, redovni profesor Geografskog  fakulteta Univerziteta u Beogradu,  rođen je 1923. u selu Moravcima (Ljig), od oca Žarka, sveštenika, i majke Draginje Kostić. Školovao se u Beogradu. Diplomirao na Geografskoj grupi Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu 1950. (za 2,5 godine i prosečnom ocenom 9,90). Doktorsku disertaciju,  Sava – potamološka studija, odbranio je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti,  12. aprila 1956. godine. U Geografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti bio je asistent i naučni saradnik do 1958. kada prelazi na Prirodno-matematički fakultet, na Katedru za geografiju za docenta fizičke geografije. Vanredni profesor za hidrologiju sa klimatologijom postaje 1963., a redovni profesor za hidrologiju i dešifrovanje aerofotosnimaka 1970. godine.

Na fakultetu je predavao fizičku geografiju, klimatologiju, hidrologiju i dešifrovanje aerofotosnimaka. Obavljao je dužnost šefa Katedre za fizičku geografiju, upravnika Geografskog instituta i dekana Odseka za geografiju i prostorno planiranje (sada Geografski fakultet); osnovao i opremio Laboratoriju aerometoda i bio njen upravnik 18 godina, sve do penzionisanja,     1. oktobra 1988. godine.  Pokrenuo je postdiplomske studije smera Hidrologija reka.  Kod profesora Dukića diplomiralo je preko 90 studenata, magistriralo 32, a doktorsku disertaciju odbranilo 35 geografa, arhitekata, meteorologa i hidrogeologa; bio je 15 puta mentor doktoranata. Bio je i direktor Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ Srpske akademije nauka i umetnosti (1979-1983).

Član je Srpskog geografskog društva (od 1947), u kojem je bio predsednik 10 godina (5 mandata), sekretar 4 godine, toliko i urednik izdanja Društva. Bio je predsednik Nacionalnog komiteta za geografiju (1981-1985). Sada je član The National Geographic Society, Washington (od 1972),  član Naučnog društva Srbije (1973),  počasni član Geografskog društva Makedonije (1974) i  Geografskog društva SSSR (1980) kao i član Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo,  Beograd (1990).

U međunarodnoj geografskoj uniji (IGU) bio je dopisni  a zatim redovni član Komisije za međunarodnu hidrološku deceniju (1970-72);  i Komisije za Međunarodni hidrološki program IGU (od 1974 – 80.) u kojoj je bio predsednik Podkomisije za vodne resurse i njihovu zaštitu (1976-1980). Učestvovao je sa referatima na XXII i XXIII Međunarodnom geografskom kongresu u Kanadi (1972) odnosno SSSR (1976). Učesnik je IV-X Kongresa Geografskog društva SSSR odnosno Ruske Federacije, kao i IV kongresa hidrologa SSSR sa referatom (1978). Bio je predavač na Međunarodnom višem hidrološkom kursu pod pokroviteljstvom UNESKO-a, u Moskvi 1988. godine.

Prof.  Dušan Dukić  je objavio 5 monografija, 27 radova na stranim jezicima, 46 radova o vodnim režimima i iskorišćavanju njihovih voda, 24 rada o snabdevanju vodom i zaštiti voda od zagađivanja, 9 radova o klimi i životnoj sredini, 8 radova o aerofotografiji i kosmičkoj fotografiji u geografskim proučavanjima, 19 različitih i prigodnih radova, 10 manjih naučnih priloga, 6 univerzitetskih udžbenika,  9 srednješkolskih udžbenika  (neki doživeli 11 izdanja), 3 naučno-popularne monografije,  35 naučno-popularnih radova (jedan na ruskom jeziku),  13 naučno-stručnih radova,  268 odrednica u enciklopedijama Jugoslavije, Vojnoj i Pomorskoj i Pomorskom leksikonu, kao i 160 raznih priloga (recenzija radova domaćih i stranih autora, priloga za geografsku hroniku i grupu  In memoriam ).

Značajnija dela su njegove monografije, univerzitetski udžbenici, kao i niz članaka objavljenih u inostranim i domaćim časopisima. Takvi su: O saobraćaju i plovidbenim prilikama na rekama i kanalima crnomorskog sliva u FNR Jugoslaviji (1953) – prvi rad ove vrste u u našoj naučno-stručnoj literaturi; Sava – potamološka studija (1957) – prva veća hidrološka studija velike reke na srpskom jeziku, njegova doktorska disertacija; Vodnie resursi Evropi i puti ih somestnogo ispolezovanija (koautor, 1971., interno prevedena na engleski u Čikagu), Vode SR Srbije (1978); Reke Srbije (koautor, 2002.);  prvenac – Naše reke (1952), namenjena širem krugu čitalaca, objavnjena u 5000 primeraka i rasprodata za tri meseca…; Zaštita prirode – reke, more, jezera (koautor, III izd. 1982). Od univerzitetskih udžbenika ističu se: Opšta hidrologija (1962), Osnovi meteorologije i klimatologije (1963.), Klimatologija (1977, 5. izdanje 1988.),  i Hidrologija kopna (1984) koju su inostrani hidrogeografi ocenili kao najbolji u Evropi.

Takođe su značajni su radovi: Regime des riveres dans le carst de Yougoslavie et lutilisation de leurs forces hydrologiques (Grenoble, 1963); Les regimes fluviaux en Yougoslavie (Freibueg I. Br. 1972); La navigation sur la Save (Strasbourg, 1972.), Das Touristenwesen im Jugoslawischen Teil des Eisernen Tor (Bucuresti, 1975.); Gidroenergetičeskaja i sudohodnaja sistema «Đerdap» (Moskva, 1973.), Dunai i ego vodohozlistvennoe značenie (Moskva 1976.),  Gidrotehničeskaja sistema Dunai-Tisa-Dunai  i ee vlilnie na prirodu i hozlistvo Avtonomnogo  kral Voevodini  (Moskva, 1981.), Prilog regionalnom poznavanju rečnih režima u  Jugoslaviji (1954.), Vodni balans Jugoslavije (1959), Đerdapska hidroelektrana (1964.), Alma-Ata  i njena zaštita od  blatno-kamenih bujica reke Male Altaminke (1968), Metod grafičke analize rečnih režima (1970), Vodni resursi SR Srbije (1978.),  Problemi vodosnabdevanja i zagađenosti  površinskih voda u Evropi (1971),  Zagađenost reka Jugoslavije (1973),  Hidrološke oblsti i načini istraživanja nalazišta vode u miru i ratu (1974),  Dinamika iskorišćavanja i zaštita voda u svetu  do kraja  20. veka, prethodni rezultati (1982).,  Vodni i vodoprivredni bilans Jugoslavije  (1988), Ekološka katastrofa Aralskog jezera i priaralskog regiona (koautor, 1990.)  i dr.

U rubrici „Politike“ pod nazivom „Da li znate?“, popularišući geografiju, oko 2350  odgovora (počev od 4.12.1950.) popularišući geografska znanja u najširim masama čitalaca. Citiran je u preko 120 radova u domaćoj i oko 45 u inostranoj literaturi.

Za rezultate naučnog i pedagoškog rada odlikovan je medaljom „Jovan Cvijić“ Srpskog geografskog društva (1979), Ordenom rada sa zlatnim vencem (1981), Ordenom rada sa crvenom zastavom (1988), zatim Zlatnom plaketom Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1988). Dobitnik je više drugih  priznanja i plaketa.