Проф. др Драган Швракић

Проф.др Драган Швракић

Проф. др Драган Швракић

Проф. др Драган Швракић је рођен 1952. године у Београду, где 1978. године завршава Медицински факултет са просечном оценом 8.69. Од 1979. године ради на Институту за Психијатрију КЦ Србије. Специјалистички испит из Неуропсихијатрије положио је 1984. године. Завршава  последипломске студије на Медицинском факултету у Београду, а докторску тезу „Нарцистички  поремећај личности: песимизам као феноменолошка специфичност и дијагностички критеријум патолошког нарцизма“ брани 1985. године. Наредне, 1986. године завршава субспециализацију из Психотерапије одраслих, а исте године оснива први  Центар за поремећаје личности у Београду, који је као такав био први центар те врсте у Европи.  Ко-оснивач је Центра за психобиологију личности са Prof. Robert Cloninger-om, St. Louis, USA.

Др Швракић започиње научно-истраживачки рад као лекар на специјализацији Инситута за Психијатрију на Медицинском факултету у Београду. На основу резултата истраживања и запажених публикација у иностранству, добио је Fulbright-ову стипендију 1988. године, када одлази у САД (Washington University Department of Psychiatry, St. Louis).

Изабран је за Асистента на Катедри за Неуропсихијатрију  Медицинског факултета у Београду 1987. године, предавач је на Катедри за последипломску наставу Медицинског Факултета у Београду 1987/88.

Изабран је за Visiting Instructor-a Психијатрије у St. Louis-у 1990. године, Асистент-професора Психијатрије 1992., за ванредног професора 2001., а тренутно је у избору за редовног професора. Изабаран је за Visiting Professor-a на Медицинском Факултету у Београду 1995. године. У току 1994-1998. године  завршава специјализацију из психијатрије на Washington University St. Louis, полаже специјалистицки испит и стиче статус Дипломате Америчког Борда за Психиајтрију  и Неурологију.

Тренутно је ко-директор Центра за Психобиологију личности у St. Louis-у, ванредни професор психијатрије, и Директор клинике „Midwest Psychiatry & Independence Center of Mental Health“ и Програма за болести зависности свог факултета и Barnes-Jewish Hospital, St. Louis.

Доживотни члан Kingston’s National Registry of Who ‘s Who, постаје 2002. године. Гласањем психијатара Америке изабран је за једног од “Best Doctors in America” 2002. године . Др Драган Свракић је био члан Уредјивачког Одбора часописа Југословенског Удружења Психијатара „Енграми“,  и Уредник истог часописа  од 1979. до 1983. године.

Др Швракић редовно рецензира радове у најеминентнијим светским часописима, а изабран је од владе Италије за  Експерта  Италијанског Министраства Образовања, као рецензент апликација за грантове које Влада Италије финансира из домена психијатрије. Члан је бројних међународних стручних  и научних организација, и члан тимова за промовисање нових психофармака великих фармацеутских компанија.

Одржао је велики број предавања по позиву, почев од Србије и  Београда, преко Шпаније, Италије, Норвешке, Словеније, као и  великог броја америчких Универзитета .

Др Швракић је ко-истаживач или главни истраживач у више научних пројеката, финансираних од стране државних и приватних фондација.  Био је главни истразивач, на почетку каријере, пројекта “Нарцистички поремећај личности: дијагностички критеријуми”,  Научне Заједнице Србије, а касније “Превенција дијабетеса и кардио-васкуларних болести у менталних болесника”, финансиран од стране Фондације за Здравље државе Мисури, САД.  Као ко-истразивач наводи грантове “Diagnostic Center for Linkage Studies of Schisophrenia”, финансиран од  National Institute of Mental Health, USA, који је мултицентрични грант европских и америчких Универзитета. Затим, “Epidemiological and Genetics Family Study”  финансиран од National Institute of Mental Health, USA, те најскорији  (2003)  “Molecular Genetics of Schisophrenia”, такође финансиран од исте институције.

У последње две године ради на грантовима који се баве оптимизацијом електроконвулзивне терапије (финансиран од National Institute of Mental Health, USA,) и  примени репетитивне транскранијалне магнетне резонанце у терпаији  рефракторне депресије (финансиран од стране приватне фондације у Ст. Луис, САД).

Др Швракић је ко-аутор једног од водећих тестова за испитивање структуре лицности деце (“Junior Temperalment and Character Inventory”), као и сарадник Проф. Kлонингера у развоју једног од водећих тестова за личност одраслих “Temperalment and Character Inventory”.

У библиографији  Др Швракића наведено је 95 публикација, од којих ко-аутор једне монографије, 30 радова у домаћим часописима,  62 рада у иностраним часописима и монографијама. Од тога, 21 рад по позиву у  међународним  уџбеницима и  монографијама, од којих се издвајају као допринос од изузетног значаја  поглавље: “Personality Disorders” у 7. и  8. издању најпрестижнијег уџбеника психијатрије Kaplan & Sadock “Comprehensive Textbook of Psychiatry”, затим поглавље “Personality Disorders” у European Textbook of Psychiatry (А. Seva, edithor) или најновије  поглавље “Treatment of Personality Disorders”  у Handbook of Medical Psychiatry (Ј.C. Soares and S. Gershon, едитори).

Наводи се 41 рад у међународним часописима, међу којима и радови у часописима са највишим импакт фактором. Према подацима  радови Др Швракића цитирани су више од 1700 пута у међунардоним часописима до јуна 2003. године,  од чега је као први аутор или коаутор цитиран око 1250 пута. Као радове од изузетног значаја за науку наводе се тзв. класични (архивски) радови, цитирани појединачно више од 500 пута (1 рад), више од 200 пута (1 рад), и између 100 – 200 пута (2 рада).

У анализи радова Др Швракића се као оригинални научни доприноси издвајају 1) допринос развоју тзв. Седмофакторског Модела Личности, који је прихваћен као један од водећих модела личности у свету, 2) Оригинални мултидимензионални метод дијагностиковања поремећаја личности базиран на цртама темперамента и  карактера,  3) допринос развоју објективних метода (тестова) за дијагностиковање (детекцију) црта темперамента и карактера, 4) допринос  разумевању  основних биогенетских и околинских (психобиолоских) фактора структуре и развоја лицности, преко биохемијске диспозиције за  структуру темперамента, до утицаја спољашњих фактора на формирање карактера одраслих, 5) допринос документовању крос-културалне универзалности основних димензија  лицностри тј. индивидуалних разлика у темпераменту и карактеру ,  6) допринос разумевању молкеуларне генетике схизофреније кроз студију европско-америчког узорка схизофрених сродника, што је резултирало у открићу доприноса гена са специфичних ареа на хромозомима 6, 10, и 15, који су репликовани од других аутора. 7) допринос доказу корисности студија великог броја сиб-парова, које се данас користе као модел за студије веза и асоцијацеија комплексних обољења у САД-у и у свету