Проф. др Дејан Бошковић

Проф. др Дејан Бошковић

Проф. др Дејан Бошковић

Медицински факултет

Проф. др Дејан Бошковић је рођен 1941. године у Београду, од оца Николе, правника и мајке Славне Бабић, професора енглеског језика. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Медицински факултет у Београду је уписао школске 1959/60. године. На истом факултету је дипломирао 1967. године. Обавезан лекарски стаж је завршио 1967/68. године на Интерној „Б“ клиници Медицинског факултета у Београду. Специјалистички испит из Интерне медицине положио је 1974. године са одличним успехом. Докторску дисертацију „Позни резултати имплантације вештачких срчаних залистака“ одбранио је 1985. године. На Интерној клиници „Б“ се запослио 1968., а од 1984-1988. године био је запослен на Институту за интерну медицину (настао спајањем Интерне клинике „Б“ и клинике „А“). Од 1988. године радио је на Институту за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије, где је био директор Клинике за кардиологију.
Године 1977. изабран је за асистента на предмету Интерна медицина на Медицинском факултету у Београду; 1986. године је изабран за доцента, 1991. за ванредног професора, а 1996. године за редовног професора. Био је предавач на последипломским студијама из кардиологије (магистеријум и субспецијализација), као и на последипломским студијама из Интерне медицине, пнеумо-фтизиологије, васкуларне хирургије и ургентне медицине.
Годину 1980. провео је на стручном усавршавању у Brompton Hospital-у, Лондон, као стипендиста Републичке заједнице за културу Србије. Следеће, 1981. године, као стипендиста Фулбрајтовог програма за Југославију, проводи годину дана у Texas Heart Institute (Тексас, САД), а 1987. и 1989. године проводи по месец дана на стручном усавршавању у Лондону, у Guy’s Hospital, као стипендиста Републичке заједнице за културу Србије.
Учествовао је са стручним радовима на 4 светска конгреса кардиолога (Москва 1982., Вашингтон 1986., Берлин 1994. и Рио 1998.), као и на 3 европска конгреса кардиолога (Штокхолм 1990. -члан Начног одбора, Амстердам 1991. и Берлин 1994.). Учесник је, са стручним радовима, на Америчком конгресу за срце (American Heart Association) 1991. године у Даласу.
Учествовао је на више европских и светских конгреса о фибринолизи (Истамбул 1984., Беч 1986., Амстердам 1988. и Истамбул 1995.). Учествовао је на другом и трећем међународном састанку посвећеном срчаној инсуфицијенцији у Женеви 1993. и 1995. Био је активан члан, са усменом презентацијом рада, на 65-ом годишњем састанку American Association for Thoraxic Surgery 1985. у Њу Орлеансу, САД (први Југословен који је икада презентирао рад на овом састанку на коме се иначе прима само 40 радова из целога света).
Учествује са радовима на свим састанцима Медитеранског Удржења кардиологије и кардиохирургије. Учествовао је са радовима посвећеним епидемиологији срчаних обољења 1994. године у Венецији и 1995. године у Хагу. Учесник је свих југословенских конгреса кардиолога; био је Председник Организационог одбора II Конгреса кардиолога Србије.
Био је члан Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ. Објавио је укупно 550 радова (10 радова у иностраним часописима, 70 радова у домаћим часописима, 78 радова у домаћим зборницима). Једини је цитирани југословенски клинички кардиолог у 5 најпознатијих светских уџбеника из кардиологије (Heart disease – E. Braunwald 1988, 1992, 1996; Diseases of the heart – D. Julian 1989, 1996; Heart – W. Hurst 1992; Cardiovascular Medicine – E.Topol, 1998; Principles and practice of echocardiography – A.Weyman, 1994).
Био је члан СЛД 25 година и активно је радио у Секцији за интерну медицину (секретар секције), као и активни члан секције за кардиологију и секције за фармакотерапију. Био је Председник је кардиолошке секције СЛД за период 1995/96. године, и члан југословенског Удружења кардиолога.
Био је члан уређивачких одбора часописа „Српски архив“ и „Кардиологија“, оба часописа СЛД. Добитник је годишње награде Српског лекарског друштва за научно истраживачки рад за 1994. годину, највећег признања СЛД за научни рад. Био је члан Медицинске Академије Српског Лекарског Друштва.
Остаће упамћем као један од лидера српске клиничке кардиологије.