Prof. dr Budislav Tatić

Prof. dr Budislav Tatić

Prof. dr Budislav Tatić

Biloški fakultet

Prof. dr Budislav Tatić, redovni profesor Biološkog fakulteta u Beogradu u penziji, rođen je 1926. godine u selu Tulare kod Prokuplja, od oca Dragomira i majke Jovke, rođene Pavićević. Osnovnu školu završio je u selu Taulare, a gimnaziju, niži tečajni ispit u Leskovcu i viši tečajni ispit u Prokuplju. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1951. godine sa temom: Familija Compositae u okolini Beograda. Doktorirao je 1961. godine sa temom: Flora i vegetacija Studene planine kod Kraljeva, koja je objavljena u Biltenu Instituta za botaniku botaničke bašte 1969. godine.

            Proveo je dve godine kao privremeni učitelj u selu Rgaju, sreza topličkog. Ostalo vreme, do kraja radnog staža radio je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Službovanje je započeo kao asistent 1952., a biran za docenta 1961., vanrednog profesora 1969. i redovnog profesora 1975. godine. U penziju je otišao 1992. godine. Boravio je na stručnom usavršavanju u univerzitetskim institucijama u Londonu, Moskvi, Lenjingradu, Getingenu i Sidneju.

            U okviru redovnih studija na Prirodno-matrematičkom fakultetu u Beogradu predavao je tri predmeta: Morfologiju biljaka, Sistematiku i filogeniju viših biljaka i Opštu botaniku (studentima molekularne biologije). Na poslediplomskim studijama predavao je Evoluciju i filogeniju biljaka i Principe taksonomije.

            Aktivno je učestvovao u formiranju fakulteta u Prištini i Kragujevcu gde je držao nastavu iz Morfologije biljaka i Sistematike i filogenije biljaka. Pored nastavnog posla, na matičnom fakultetu, kao i fakultetima u formiranju, rukovodio je izradom doktorskih disertacija desetini kandidata, koji su danas eminenti naučni radnici i profesori univerziteta.

            Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu obavljao je dužnosti prodekana, a zatim dekana fakulteta, a u Kragujevcu je bio četiri godine starešina Odeljenja i kasnije dekan, kada se fakultet osamostalio.

            Profesor Tatić je napisao tri univerzitetska udžbenika, sa ukupno osam izdanja: Morfologija biljaka (sa koautorima); Sistematika i filogenija viših biljaka (zajedno sa V. Blečićem), preuređeno izdanje 2002. godine, i Opšta botanika (sa B. Petkovićem) u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu.

            Učestvovao je sa naučnim saopštenjima na tri Svetska kongresa botaničara: u Lenjingradu (1975), Sidneju (1981) i Berlinu (1986).  Obavljao je dužnost direktora Botaničke bašte u Beogradu devet godina i naročito pohvaljen u radnoj organizaciji iz razloga što je u Zajednici za obrazovanje izdejstvovao uključenje Bešte u finansijsku konstrukciju budućeg Biološkog fakulteta. Napisao je monografiju pod naslovom Stota godišnjica Botaničke bašte ¨Jevramovac¨ koju je opremio i izdao Zavod ua udžbenike i nastavna sredstva 1996. godine.

            U godinama širenja visokoškolskih ustanova u Srbiji, Prof. Tatić je obavljao dužnost predsednika Komisije Republičke zajednice obrazovanja Srbije. Tada su oformljeni: Univerzitet u Kragujevcu, PMF u Nišu i Odeljenja fakulteta u Čačku i Kraljevu.

            Profesor Tatić je objavio preko 100 naučnih i stručnih radova uglavnom u našim časopisima, ali i izverstan broj u inostarnim. Problematika koju je u radovima obuhvatao odnosi se upravo na oblasti nauke koju je i predavao. Sam ili u koautorstvu sa V. Blečićem i B. Atanackovićem, kartirao je vegetaciju Srbije i Crne Gore na više listova razmere 1:50 000, koja je uvršćena za izradu opšte Karte Potencijalne Vegetacije Jugoslavije.

U nekoliko radova saopštio je prinovu za floru Srbije i Jugoslavije, od kojih su i ove: Asplenium adulterinum, Ranunculus falcatus, Asphodeline liburnica, Bidens vulgata, Gagea fistulosa; Ptilostemon strictus, Laserpitium siler, Abies borisii regis i druge.

            Prof. Tatić je u koautorstvu sa V.Veljovićem napisao naučnu monografiju sa naslovom: „Distrubution of serpentinized masives on the Balkans peninsula and their ecology“, koja je uključena u „The ecology of areas with serpentinized rocks. A world view“, Kluwer Academic Publishers, printed in Netherlands in 1992.

            Profesor Tatić je, na inicijativu Američke čitaonice u Beogradu, preveo u saradnji sa profesorom engleskog jezika Milenom Mamuzić, knjigu „Biological conversation with particular aephsion on wild life“, autora John Black-a, 1970. godine.

            Pored naučnog i stručnog pedagoškog rada profesor Tatić je aktivno učestvovao u objavljivanju udžbenika za osnovnu i srednju školu. Napisao je sam ili u koatorstvu  oko dvadeset udžbenika koji su i danas u upotrebi. Iako u penziji, on neprestano objavljuje Zbirke zadataka, mape, zidne slike i druge stručne publikacije koje su u upotrebi u našim školama. Kao predsednik izdavačkog odbora rukovodio je projektom izdavanja Sabranih dela Josifa Pančića u izdanju Zavoda za udžbenike 1998. godine. Sa M. Matovićem u nastavku edicije Sabranih dela  J. Pančića objavio je Endemične biljke (izašla iz štampe 2002. godine).

            Rukovodio je u izradi nekoliko naučnih projekata, od kojih je najznačajniji Flora i vegetacija Đavolje varoši kod Kuršumlije. Ovaj projekat je visoko ocenjen u stručnim i naučnim krugovima.

Poseban doprinos dr Tatića je u oblasti istraživanja florističkih elemenata naročito serpentinofita.

            Dobitnik je plaketa i zahvalnica od Univerziteta u Beogradu, Prištini, Kragujevcu i „4. April“ Dan studenata u Beogradu.

            Za svoj naučni i pedagoški rad profesor Tatić je dobio Orden rada i Orden rada sa srebrnim zracima, Oktobarsku nagradu grada Beograda i Sedmojulsku nagradu Republike Srbije.