Проф. др Будислав Татић

Проф. др Будислав Татић

Проф. др Будислав Татић

Билошки факултет

Проф. др Будислав Татић, редовни професор Биолошког факултета у Београду у пензији, рођен је 1926. године у селу Туларе код Прокупља, од оца Драгомира и мајке Јовке, рођене Павићевић. Основну школу завршио је у селу Тауларе, а гимназију, нижи течајни испит у Лесковцу и виши течајни испит у Прокупљу. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Београду 1951. године са темом: Фамилија Compositae у околини Београда. Докторирао је 1961. године са темом: Флора и вегетација Студене планине код Краљева, која је објављена у Билтену Института за ботанику ботаничке баште 1969. године.

            Провео је две године као привремени учитељ у селу Ргају, среза топличког. Остало време, до краја радног стажа радио је на Природно-математичком факултету у Београду. Службовање је започео као асистент 1952., а биран за доцента 1961., ванредног професора 1969. и редовног професора 1975. године. У пензију је отишао 1992. године. Боравио је на стручном усавршавању у универзитетским институцијама у Лондону, Москви, Лењинграду, Гетингену и Сиднеју.

            У оквиру редовних студија на Природно-матрематичком факултету у Београду предавао је три предмета: Морфологију биљака, Систематику и филогенију виших биљака и Општу ботанику (студентима молекуларне биологије). На последипломским студијама предавао је Еволуцију и филогенију биљака и Принципе таксономије.

            Активно је учествовао у формирању факултета у Приштини и Крагујевцу где је држао наставу из Морфологије биљака и Систематике и филогеније биљака. Поред наставног посла, на матичном факултету, као и факултетима у формирању, руководио је израдом докторских дисертација десетини кандидата, који су данас еминенти научни радници и професори универзитета.

            На Природно-математичком факултету у Београду обављао је дужности продекана, а затим декана факултета, а у Крагујевцу је био четири године старешина Одељења и касније декан, када се факултет осамосталио.

            Професор Татић је написао три универзитетска уџбеника, са укупно осам издања: Морфологија биљака (са коауторима); Систематика и филогенија виших биљака (заједно са В. Блечићем), преуређено издање 2002. године, и Општа ботаника (са Б. Петковићем) у Заводу за уџбенике и наставна средства у Београду.

            Учествовао је са научним саопштењима на три Светска конгреса ботаничара: у Лењинграду (1975), Сиднеју (1981) и Берлину (1986).  Обављао је дужност директора Ботаничке баште у Београду девет година и нарочито похваљен у радној организацији из разлога што је у Заједници за образовање издејствовао укључење Беште у финансијску конструкцију будућег Биолошког факултета. Написао је монографију под насловом Стота годишњица Ботаничке баште ¨Јеврамовац¨ коју је опремио и издао Завод уа уджбенике и наставна средства 1996. године.

            У годинама ширења високошколских установа у Србији, Проф. Татић је обављао дужност председника Комисије Републичке заједнице образовања Србије. Тада су оформљени: Универзитет у Крагујевцу, ПМФ у Нишу и Одељења факултета у Чачку и Краљеву.

            Професор Татић је објавио преко 100 научних и стручних радова углавном у нашим часописима, али и изверстан број у иностарним. Проблематика коју је у радовима обухватао односи се управо на области науке коју је и предавао. Сам или у коауторству са В. Блечићем и Б. Атанацковићем, картирао је вегетацију Србије и Црне Горе на више листова размере 1:50 000, која је увршћена за израду опште Карте Потенцијалне Вегетације Југославије.

У неколико радова саопштио је принову за флору Србије и Југославије, од којих су и ове: Asplenium adulterinum, Ranunculus falcatus, Asphodeline liburnica, Bidens vulgata, Gagea fistulosa; Ptilostemon strictus, Laserpitium siler, Abies borisii regis и друге.

            Проф. Татић је у коауторству са В.Вељовићем написао научну монографију са насловом: „Distrubution of serpentinized masives on the Balkans peninsula and their ecology“, која је укључена у „The ecology of areas with serpentinized rocks. A world view“, Kluwer Academic Publishers, printed in Netherlands in 1992.

            Професор Татић је, на иницијативу Америчке читаонице у Београду, превео у сарадњи са професором енглеског језика Миленом Мамузић, књигу „Biological conversation with particular aephsion on wild life“, аутора John Black-a, 1970. годинe.

            Поред научног и стручног педагошког рада професор Татић је активно учествовао у објављивању уџбеника за основну и средњу школу. Написао је сам или у коаторству  око двадесет уџбеника који су и данас у употреби. Иако у пензији, он непрестано објављује Збирке задатака, мапе, зидне слике и друге стручне публикације које су у употреби у нашим школама. Као председник издавачког одбора руководио је пројектом издавања Сабраних дела Јосифа Панчића у издању Завода за уджбенике 1998. године. Са М. Матовићем у наставку едиције Сабраних дела  Ј. Панчића објавио је Ендемичне биљке (изашла из штампе 2002. године).

            Руководио је у изради неколико научних пројеката, од којих је најзначајнији Флора и вегетација Ђавоље вароши код Куршумлије. Овај пројекат је високо оцењен у стручним и научним круговима.

Посебан допринос др Татића је у области истраживања флористичких елемената нарочито серпентинофита.

            Добитник је плакета и захвалница од Универзитета у Београду, Приштини, Крагујевцу и „4. Април“ Дан студената у Београду.

            За свој научни и педагошки рад професор Татић је добио Орден рада и Орден рада са сребрним зрацима, Октобарску награду града Београда и Седмојулску награду Републике Србије.