Проф. др Будимир В. Филиповић

Проф. др Будимир В. Филиповић

Проф. др Будимир В. Филиповић

Рударско-геолошки факултет

Проф. др Будимир В. Филиповић, редовни професор РГФ Универзитета у Београду, рођен је 1934. у Лесковцу, од оца Владимира и мајке Наталије Марчић. Основну школу и гимназију такође је завршио у Лесковцу 1954. На Геолошкој групи ПМФ дипломирао 1958. године. После краћег времена проведеног у Геолошком заводу у Сарајеву (1959/60), 1960. године изабран за асистента за хидрогеологију, најпре на Групи за геологију ПМФ, а од 1963. године на РГФ (Смер за хидрогеологију и инжењерску геологију), и то за исти предмет. Магистарски рад је одбранио 1963. а докторску дисертацију 1967. године из области хидрогеологије под називом: „Хидрогеолошка класификација лежишта минералних сировина на примеру Косовског басена„. Године 1968. изабран је за доцента, 1974. за ванредног професора за предмет «Методика хидро-геолошких истраживања», у звање редовног професора за исти предмет изабран је 1980. године. Последњих десетак година држи наставу на Институту за хидрогеологију из предмета „Регионална хидрогеологија Југославије“ и „Минералне воде“. У протеклом периоду држао је вежбе и предавања из предмета „Општа хидрогеологија“, „Рудничка хидрогеологија“, „Специјална хидрогеологија“ и др.

Држи наставу из области хидрогеологије на трећем степену, о чијем извођењу и води бригу. Иза ове активности остало је више десетина магистраната, а већини од њих био је и ментор. Такође, био је члан, или ментор више одбрањених докторских дисертација из области хидрогеологије.

У периоду 1971-1998. био је најпре, шеф Смера за хидрогеологију, руководилац ООУР-а Групе за хидрогеологију и Института за хидрогеологију у дужем временском интервалу. У два наврата био је продекан РГФ и председник Савета факултета, као и шеф Геолошког одсека Факултета.

У периоду 1966-1989. обавио је дуже, или краће студијске боравке у Пољској, Бугарској, Мађарској, Француској, Русији, ЧССР  и др.,  у току 1968. године провео је 6 месеци на Специјализацији на Универзитету „Ломоносов“ у Москви. Служи се руским и француским језиком.

Члан је СГД, односно, био је и члан Одбора друштва, један од Оснивача и Председник Секције за хидрогеологију СГД, затим, СХД; члан је СИТЈ, где тренутно, обавља дужности: потпредседника СИРГЈ, а био је и  члан  Извршног одбора СИТС.

Сада је члан Одбора ЈКХИГ, а у претходном периоду и председник Комитета, као и члан Организационих одбора више одржаних Симпозијума у периоду од 1971-1999., а био је и Председник Организационог одбора научног скупа „100 година хидрогеологије у Југославији“ (1997 година). Такође, члан је уређивачког одбора часописа „Геолошки анали Балканског полуострва“, „Зборника метеоролошких и хидролошких радова“ СХЗ, „Балнеоклиматологија“ Савеза бањских и климатских места Србије  где је председник Техничке секције и члан Извршног одбора. Био је члан Међународне организације хидрогеолога (АИХ) и  потпредседник Комисије за хидрогеологију КБГА (Карпато-балканске Геолошке Асоцијације).

Научно-стручна активност се посебно односи, у протеклом периоду, и на плану НИР. Објавио је преко 200 научних и стручних радова у земљи и иностранству, више монографија, уџбеника и скрипата. Аутор је, или коаутор више десетина студија, елабората, извештаја, пројеката, рецензија и сл. (преко 150), чиме је несумњиво, значајно допринео и утицао на развој струке и науке у нас, а и шире на формирање образовног процеса.

Уџбеници  и сл.: (1)«Практикум из хидригеологије» (1972),  (2) »Одабрана поглавља из предмета Хидрогеологија лежишта минералних сировина» (скрипта) са Н.Милојевићем,  за 3-ћи степен наставе на  Рударском одсеку, 1966.; (3) «Хидрогеологија лежишта минералних сировина» (са Р.Ваљаревићем), уџбеник, Сарајево, 1977.; (4) «Хидрогеолошка истраживања за потребе водоснабдевања», уџбеник, 1975.; (5) «Методика хидрогеолошких истраживања», уџбеник, 1980; (6) «Заштита подземних вода» (са С.Вујасиновићем), уџбеник, 1982.; (7) «Минералне воде» (са Н. Димитријевићем), уџбеник 1991; (8) «Регионална хидрогеологија» (ауторизована предавања), 1990.; (9) «Геофизички каротаж у хидрогеолошким истраживањима» (Х.Репсолда), превод са више сарадника, 1993.

Монографије и сл.: (1) «Хидрогеологија лежишта бакра «Мајданпек» ( са Н. Димитријевићем и В.Томићем), 1975.;  (2) «Хидрогеологија територије Београда» (са М. Миливојевићем и Н. Димитријевићем), 1975. (3) «Геологија Србије», књ. VIII «Хидрогеологија» (са групом аутора, 1976.; (4) «Ground Waters in Carbonate Rocks of the Carpatin-Balkan Mauntian Range» ( ед. З. Стевановић, Б.Филиповић), 1995. (5) «Математичко моделирање транспорта загађења подземних водаиз депонија пепела и шљаке у откопане просторе површинских копова» (група аутора), 1996. ; (6) «Водни минерални ресурси литосфере Србије» (група аутора 1996.; (7) «Минералне, термалне и термоминералне воде Србије», 2003.

Учесник је великог броја стручних и научних скупова у земљи и иностранству (саветовања, симпозијуми, конференције,  конгреси и сл.) са једним или више саопштења.Поред тога, учесник је у реализацији међународних пројеката из домена водопривредне проблематике у Либији и Ирану, као експерт за хидрогеологију, чији су носиоци били југословенска предузећа и институти.

Својим досадашњим радом несумњиво је утицао и допринео развоју струке и науке у области хидрогеологије у целини, а посебно: у развоју образовног процеса и формирања профила хидрогеолога у оквиру геолошких наука, као аутор, или коаутор више уџбеника, скрипата, практикума, превода и сл; у развоју и унапређењу хидрогеолошких истраживања и примени савремених метода за потребе рударства, грађевинарства, пољопривреде, заштите животне средине, балнеологије и др. кроз израду више студија, пројеката и елабората.

Таквим својим активностима, у сарадњи са својим млађим колегама, оформио је, практично, југословенску школу хидро-геологије која, као таква, сваким даном скреће све већу пажњу и на иностраном плану, што несумњиво иде у прилог реалној валоризацији учињених напора у протеклом периоду.

Треба поменути и чињеницу да је добио више плакета, захвалница, похвалница и сл., међу којима се истичу: Повеља за дугогодишњи рад и допринос развоју хидрогеологије у Југославији поводом „100 године хидрогеологије у Југославији“ и Избор за почасног члана СИТС-а. Носилац је повеље РХМЗ поводом 150 година метеорологије у Србији“.    Од 2000. године је у пензији.