Проф. др Будимир Милојић

Проф. др Будимир Милојић

Проф. др Будимир Милојић

Пољопривредни факултет

Проф. др Будимир Милојић рођен је 1921. године у месту Понору (код Књажевца). Дипломирао је на Пољопривредно-шумарском факултету, одсек пољопривредни, група ратарска, у Београду 1949. године. Почео је рад на Пољопривредном факултету као асистент. За редовног професора изабран 1971. године за предмет Ратарство.  Предавао је и друге ратарске предмете на редовним и постдипломским студијама. Био је на специјализацији у САД и на студијским боравцима у европским универзитетским и научним центрима. Био је председник Организационог одбора за Међународни симпозијум о обради земљишта. Учествовао на међународним скуповима са рефератима.
Био продекан Пољопривредног факултета и директор Института за ратарство, секретар и председник СПИТ Србије, секретар и члан Председништва СПИТ Југославије, члан Просветног савета Србије, главни и одговорни уредник „Пољопривреде“ и монографије „Храна и развој“.
Најважнији радови, којима је утицао на развој науке и праксе су следећи:
Објавио је 80 научно-истраживачких радова, сам или у сарадњи; 90 значајнијих стручних и високостручних радова; 10 елабората; 7 универзитетских уджбеника; 5 књига; преко 100 реферата и чланака; 50 научних саопштења, поднетих на скуповима у земљи и иностранству. Између радова у којима су дати посебни доприноси науци, 2 су изложена на конгресима у Холандији и Шведској, док су 3 објављена у домаћим часописима.
Најважнији доприноси су у следећим радовима:
Проучавање температурних промена у ораничном слоју покривеном различитим њивским усевима – Прилог проучавању минималне обраде за кукуруз – Проучавање начина и времена примена појединих формула комплексних ђубрива за најважније културе за два влажна типа земљишта – Плодоред јуче и данас – Нека питања савремене ратарске производње – Основни правци технолошког развоја пољопривреде – Актуелни проблеми ратарске производње – Систем биолошког ратарења са становишта екологије, агрономије, економике у будућности – Ратарство.
Најважнији научни доприноси:
Допринос из проблематике обраде земљишта односи се на заоравање стрништа и влажности земљишта на најважнијим типовима земљишта Србије. Такође, и минимализација обраде земљишта је најсвестраније и најдубље теоријски и практично разматрана, као и гајење усева без обраде и заштитна обрада. Из области система биљне производње дата је аналитичка оцена данашњег и будућих праваца плодореда као и краткотрајна монокултура.
Последњих година, својим радом, дао је допринос еколошкој проблематици, нарочито систему биолошког ратарења са разних агрономских аспеката. Предложени су и усвојени следећи термини: минимална обрада земљишта, односно минимализација обрађивања, гајење усева без обраде, краткотрајна монокултура, систем биолошког ратарења.