Проф. др Бранка Г. Лазић

Проф. др Бранка Г. Лазић

Проф. др Бранка Г. Лазић

Пољопривредни факултет Нови Сад

Проф. др Бранка Г. Лазић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, у пензији, рођена је 1937. у Суботици од оца Грује и мајке Звезданке Добрић. По народности је српкиња. Основну школу, Гимназију и Пољопривредни факултет завршила је 1960. у Новом Саду. Од 1. јуна 1960. изабрана је за асистента на предмету Повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду, затим за доцента, ванредног професора, а 1982. г. изабрана је за редовног професора. Била је декан од 1985-1989., и у два мандата шеф Катедре за ратарство и повртарство. Предавала је по позиву 1975/76. на Пољопривредном факултету у Сарајеву, а 1976/78. и на Пољопривредном факултету у Земуну.
Поред специјализације у Бугарској (1965, 1972), Холандији (1974), била је на више студијских боравака у Русији, Молдавији, Мађарској, САД. Члан је International Society for Horticulturae science, у оквиру The American Biographical Institute изабрана је за Honorary Appointment to the Research Board of Advisors (1989) и The International Directory of Distinguished Leadership (1994), а у оквиру The International Biographical Centre Cembridge изабрана је 1990. и представљена у публикацији Men and Women of Distinction (1990). За рад у оквиру Савеза инжењера и техничара Југославије више пута је награђивана.
Била је члан Управног одбора Матице српске, члан Савета Енциклопедије Југославије (1974-1990). Била је главни и одговорни уредник југословенског часописа за пољопривреду „Савремена пољопривреда“ (1991-1996) и члан уређивачког одбора научног часописа Ecologica (1994). У периоду 1976-1980. је председник и затим члан поткомисије за поврће, а од 1992 је члан Савезне комисије за признавање сорти пољопривредног биља.
У оквиру образовног рада проф. Лазић предаје Повртарство, а једно време и Цвећарство. Допринос развоју Повртарства на факултету потврђује менторство више од 150 дипломских радова, 3 награђена научна рада студената. проф. Лазић је у оквиру последипломских студија, руководилац групе Производња поврћа, ментор за два специјалистичка, осам магистарских и шест докторских теза.
Научни рад проф. Лазић обухвата истраживања биолошких особина поврћа, утицаја агроеколошких и агротехничких мера на производњу и квалитет поврћа у конвенционалној и еколошкој производњи.
До сада је објавила и саопштила 303 наслова, од чега је једини аутор у 73 рада, први аутор у 188 радова. У иностранству је објавила 25 радова, а по позиву одржала је 12 реферата, у земљи 28 реферата. Објавила је 12 студија, 19 пројеката и коаутор је прве југословенске сорте црног лука – купусински јабучар (1980). Карактеристике научно-истраживачког рада уочљиве су и по овим цитираним радовима: Утицај минералне исхране и сорте на динамику растења, принос и квалитет црног лука као и садржај НПКЦа (1970); Могућност производње поврћа под пластиком (1979); Утицај минералне исхране на принос повртарске паприке (1981); Basic characters of Allium cepa ecotypes in Yugoslavia (1988); Утицај биолошке производње на принос и квалитет поврћа (1992); Development Sustainable Vegetable Production (1994); Агробиолошки аспекти квалитетне производње главних повртарских врста (1995); Agrobiological characteristics of rare Alliums (1996); Наша био-башта (1996); Формирање генофонда за потребе ББГ Југославије (1997); Зависност квалитета дечије хране (поврће) од еколошких услова и начина производње (1998).
Објавила је 12 књига: М. Поповић, Б. Лазић – Гајење раног поврћа у заштићеном простору. Б Лазић и сар. – Башта зелена целе године превед. на мађарски и албански. Б. Лазић – Здравље из баште целе године. Б. Лазић и сар. – Добит из заштићене баште. Б. Лазић – Гајење поврћа, Заједница за воће и поврће. М. Старовић, Б. Лазић – Посебно ратарство и повртарство, средњошколски уџбеник. Б. Лазић, М. Ђуровска, В. Марковић – Повртарство. Б. Лазић – Повртњак – Башта зелена целе године. Б. Лазић, М. Ђуровска, В. Марковић, Ж. Илин – Повртарство – Б.Лазић – Био-башта за децу.(2002), Б.Лазић – Ратарско- повртарски приручник (2003).
У оквиру Научно-истраживачког рада проф. Лазић је руководила већим бројем научних пројеката: Унапређење производње поврћа у периодима 1975-1980, 1981-1985 и 1986-1990, затим међународним пројектима Collecting local populations and varietes of Allium and Brassica sp. in different ecological regions of Yugoslavia (IBPGR, No 84/103, 1986-1989) и пројектом Methods of improving yield and quality of high value Vegetables (1985-1991): затим развојно-иновационим пројектима (3), као и технолошким пројектом: Развој и примена нових технолошких поступака у гајењу поврћа и кромпира у циљу потпунијег искоришћавања нових сорти и алтернативних извора енергије (1994-1997).
У периоду 1989-1991., руководила је Савезним пројектом: Формирање биљног генофонда за потребе Банке биљних гена Југославије. Урадила је технолошки део у 9 главних, 7 идејних пројеката и 12 студија, од којих издвајамо: Технологија чувања поврћа и цвећа у стакленику Карађорћево (1978), Могућност коришћења енергије ТЕ-ТО Нови Сад за биљну производњу и рибарство (1983), Програм развоја производње индустријског поврћа у области Скикда и Аннаба (Алжир, 1977), Студија изводљивости формирања Банке биљних гена поврћа (са Јовићевић Д., 1988), Стање и могућност развоја повртарства у Југославији (Београд, 1991), и Наша био-башта (Нови Сад, 1997).
Организатор је и председник програмског одбора за 10 домаћих научних скупова (од 1975-1997) из области повртарства, квалитета поврћа и из области заштите животне средине и пољопривреда. Била је председник програмског одбора међу-народног симпозијума Први балкански симпозијум Поврће и кромпир (Београд, 1996) и Симпозијума са међународним учешћем Генетички биљни и животињски ресурси Југославије (Златибор, 1997) чији је организатор било Научно друштво Србије. Проф. Лазић је била председник Музичког фестивала подунавских земаља, председник Савета културне манифестације „Бранково коло“, потпредседник и председник Савета Змајевих дечијих игара, 1983-1993. Председник је Савета Галерије – спомен збирке Рајко Мамузић, 1982-1984.
За почасног члана Руске академије изабрана је 1999. г. а за редовног члана Инжењерске академије Србије и Црне Горе 2002. г.
Проф. Бранка Лазић носилац је Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима (1979), Повеље Града Новог Сада (1979), Награде ослобођења Војводине (1984), Првомајске награде савеза синдиката Новог Сада (1987) и Медаље International society for Horticultural Science – Section of Vegetables (1996).