Prof. dr Borisalav Vujadinović

Prof. dr Borisalav Vujadinović

Prof. dr Borisalav Vujadinović

Medicinski fakultet

Prof. dr Borisalav Vujadinović, rođen je 1922. godine u Petrovaradinu, od oca Vladislava i majke Ivanke Gligorijević. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu 1950. godine. Specijalizaciju opšte hirurgije obavio na tadašnjoj II hirurškoj klinici u Beogradu, da bi se kasnije pretežno bavio kardiovaskularnom hirurgijom. Za asistenta Medicinskog fakulteta u Beogradu je bio izabran 1954. godine a za redovnog profesora 1973. godine. Na poslediplomskim studijama iz vaskularne hirurgije boravio u Francuskoj, na hirurškoj klinici Medicinskog fakulteta u Strasburg -u., radeći sa čuvenim dr Fontaine-om. Na usavršavanju iz kardiohirurgije je boravio u SAD, na hirurškoj klinici Baylor University, Houston, Texas.

            Bio je šef Katedre za hirurgiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Predsednik Udruženja hirurga Jugoslavije, Predsednik Medicinske Akademije Srpskog Lekarskog Društva, dok je u inostranstvu bio član Internacional Society of Surgery, Societé de Chirurgie Francaise, Societa Italiana da Chirurgia (počasni član), Deutsche Gesellschaft fur Chirurgie. Bio je aktivni član Commite permanent de chirurgie d’urgence, Počasni član čehoslovačkog hirurškog društva i turskog traumatološkog i ortopedskog društva.

            Bio je član redakcije časopisa Journal des Maladies vasculaires, član redakcije časopisa International Journal of Angiogia. Bio je nacionalni delegat u European Society for Cardiovascular Surgery. Dobitnik je nagrade Srpskog lekarskog društva za životno delo za 1988. godinu i sedmojulske nagrade Srbije za 1983.godinu, za doprinos razvoju hirurgije.

            Kao pozvani predavač referisao je na starnim skupovima svoja iskustva o udaljenim recidivima posle operacija karotidnih arterija. Predavao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pored redovnih studenata, i na poslediplomskoj nastavi, kao i na brojnim međunarodnim simpozijumima i kongresima.

            Predsedavao je okruglom stolu na temu „Urgentnost u hirurgiji želuca“ na VI evropskom Kongresu urgentne medicine 1987. godine u Milanu i sa temom „Urgentnost u kardiohirurgiji“ na VII kongresu u Strasburgu, 1989. godine. Bio je predsednik VI evropskog Kongresa za urgentnu hirurgiju u Dubrovniku.

            Autor je i koautor 362 stručna i naučna rada, od kojih je 76 objavljeno u inostranstvu i to: na međunarodnim kongresima 38, i u međunarodnim stručnim časopisima 38 radova. Kao koautor je sarađivao u publikovanju 6 knjiga: Opšta medicina – Hirurgija – Urgentna hirurgija – Dijagnostički lekarski priručnik – Dijagnostički kriterijumi ocene radne sposobnosti – Savremena ishrana. Posebno su značajni njegovi radovi: Autovenous transplantation of periferal arteries by-passing the knee; hirurgija dijafragme; naša iskustva sa aorto-koronarnim by-pass-om.

            Među prvima u nas je obradio u celosti hirurgiju dijafragme. Uveo je u svakodnevnu hiruršku praksu, u abdominalnoj hirurgiji – trunkalnu vagotomiju sa antrektomijom u lečenju ulkusa duodenuma; operaciju transplantacije tankog creva po Henley -u posle subtotalne gastrektomije i metodu totalne kolektomije kod ulcero-hemoragičnog kolitisa; u vaskularnoj hirurgiji – metodu otvorene endarterijektomije sa patch graftom u lečenju stenoza i tromboza arterija; uspešno operativno lečenje stenoze arteriae carotis otvorenom endarteriektomijom sa autovenskim patch graftom; ugrađivanje aortorenalnog autovenskog by-pass grafta kod renalne hipertenzije.

            Uspešno je izvršio prvu resekciju i rekonstrukciju traumatske aneurizme torakalne aorte; prvu operaciju transplantacije autovenskog femoro-poplitealnog by-pass grafta ispod kolena kod zapušenja arterije poplitee. U kardio-hirurgiji je uveo u našu svakodnevnu praksu primenu biološke valvule, kod obolenja mitralnog i aortnog ušća. Ostaće zapamćen kao vrsan kardiovaskularni hirurg, koji je uveo brojne novine u našu hiruršku sredinu.