Проф. др Александар Вацић

Проф. др Александар Вацић

Проф. др Александар Вацић

Правни факултет

Проф. др Александар Вацић рођен је у Великом Јовановцу, крај Пирота 1936. године. Дипломирао 1959. године на Правном факултету у Београду, где је 1965. године стекао и докторат из економских наука. На том факултету радио је од 1960. до 1981. године, прошавши сва наставна звања, од асистента до редовног професора (1978.).

Био је главни и одговорни уредник часописа за друштвену критику и теорију универзитета у Београду „Гледишта“, потпредседник Привредне коморе Београда, члан Републичког савета за привредни развој и економску политику СР Србије, делегат Скупштине Србије, члан Председништва Савеза економиста Југославије.

            Од 1981. године радио је у Економској комисији УН за Европу у Женеви, где је, у Одељењу за општу економску анализу, најпре био шеф Секције за централно планирање привреде, заменик директора и в.д. директора Одељења. Од јануара 1989. директор је Одељења за економске анализе и пројекције. Од 1983. године био је такође професор женевског огранка универзитета Webster, чије је седиште у Saint Luis -у, САД.

            Учествовао је у већем броју научних скупова, у земљи и иностранству (СР Немачка, Италија, Аустрија, Пољска, СССР, Индија). Осим у Југославији, држао је јавна предавања у Академији наука СССР, Пољској Академији наука, Универзитету Оксфорд, Лондонској школи економије и политичких наука, Универзитету у Хелсинкију и др. Наставно се определио за економску политику Југославије и, доцније, за Упоредне привредне система из којих држи предавања на последипломским студијама Webster Универзитета у Женеви.

            Објавио је 4 монографије, два уџбеника, преко 60 чланака и 50 стручних радова објављених у земљи, 12 чланака објављених у иностранству (СР Немачка, Мађарска, Пољска, САД, СССР, Индија, Италија и Чехословачка) и 16 студија објављених у публикацијама Уједињених нација. У Економској комисији УН за Европу 1989. године покренуо је нову едицију ECE Economic Studies.

            Најважнији доприноси су у следећим радовима: Узроци робне производње у социјализму; Принципи и политика дохотка; Робна производња и социјалистички привредни систем; анализе писане за ЕЕК и студију Југославија и Европа, упоредна анализа привредног развоја Југославије 1971-1987.

            На основу критичке анализе развоја СССР и других земаља, теоријски је утемељио став да је робна, односно тржишна привреда иманентна социјализму. Закључци аутора у том погледу, оцењени су као теоријска новина и ван земље (Шведска, 1967). Часопис Академије наука СССР Известија, економска серија, четврт века доцније (1990) објавио је интегрални резиме Вацићевог докторског рада у коме је нова теорија изнета.

            Значајно је и залагање да се отвори могућност улагања радника у предузећу: у супротном, социјалистичка привреда нужно постаје системски условљено потрошачко друштво. Овде спада и допринос утврђивању модалитета улагања средстава једних предузећа у друга; на основу његових решења, закључени су први уговори о заједничким улагањима, с правом организација да учествују у дохотку по основу уложених средстава.

            На основу темељене анализе развоја југословенске у односу на друге, централно-планске источне и тржишне привреде, проф. Вацић је доказао да је Југославија почела заостајати већ почетком седамдесетих година, а нарочито од средине те деценије, тако да је крајем осамдесетих година у европским раз мерама била ниже него што је била почетком педесетих година, с изразитим заостајањем за најразвијенијим земљама.