Prof. dr Aleksandar V. Marković

Prof. dr Aleksandar V. Marković

Prof. dr Aleksandar V. Marković

Medicinski fakultet

Prof. dr Aleksandar V. Marković, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji, rođen je u Ćupriji 1924. godine od oca Velimira i majke Ljubice Ninić. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom mestu a maturirao 1943. sa odličnim uspehom. Od 1944-1946. bio je u vojsci, a zatim upisao Medicinski fakultet u Beogradu, koji je završio 1952. godine. Iste godine zaposlio se na tadašnjoj II Hirurškoj klinici Medicinskog fakulteta  i počeo specijalizaciju iz opšte hirurgije. Specijalistički ispit iz opšte hirurgije položio je 1958. godine. Za asistenta pripravnika izabran je 1954., za asistenta 1959., za docenta 1964., za vanrednog profesora 1973. i 1978. godine izabran je za redovnog profesora pri Katedri hirurgije. Habilitirao je na Medicinskom fakultetu 1963. godine a doktorirao 1977. godine.

Bio je načelnik odeljenja na II hirurškoj klinici od 1958-1984. godine, a savetnik od 1984-1989. godine.

U više navrata boravio je u inostranstvu na stručno-naučnom usavršavanju. U 1957. godini proveo je par meseci na Internoj klinici (Prof. Felinger) i Hirurškoj klinici (Prof. Shenbauer) u Beču, izučavajući problem konzervativnog i operativnog lečenja oboljenja perifernih arterija. Po povratku u zemlju uveo je metodu konzervativnog lečenja insuficijentne periferne cirkulacije, putem intraarterijskih infuzija kod Birgerove bolesti. Krajem 1957. i u 1958. bio je na usavršavanju u Strazburu, u Francuskoj (Prof. Fontaine), i u svojstvu asistenta radio na odeljenju za kardiovaskularnu hirurgiju. Provodi neko vreme i u bolnici Brousser (Prof. Mateille i Prof. Dibost), proučavajući problematiku vantelesne cirkulacije. Na postdoktorskim studijama u Londonu, 1980. godine proveo je dva meseca u bolnicama: Hammersmith, St. Mary, St. Marc and Gay’s  hospital.

Takođe, posetio je mnoge poznate hirurške centre (Budimpešta, Prag, Bratislava, Varšava, Minhen, Keln, Milano, Torino, Barselona, Madrid, Kopenhagen, London, Pariz, Tokio, Kijoto i dr.).

Bio je aktivni član Srpskog lekarskog društva (SLD), i kao predavač održao brojna predavanja u mnogim  podružnicama po unutrašnjosti. Od 1959. do 1962. bio je sekretar hirurške sekcije SLD, a zatim više puta i član Upravnog odbora sekcije. Bio je član Upravnog odbora kancerološke sekcije SLD a od 1973-1977. bio je predsednik hirurške sekcije SLD. U istom periodu bio je i potpredsednik Udruženja hirurga Jugoslavije.

Član je: Medicinske akademije SLD, Udruženja hirurga Jugoslavije, Hirurške i kardiološke sekcije SLD, Međunarodnog hirurškog društva, Međunarodnog društva za digestivnu hirurgiju, Međunarodnog društva za kardiovaskularnu hirurgiju i Balkanske medicinske unije.

Za svoje uspehe u stručnom i naučno-istraživačkom radu nagrađen je Poveljom SLD (1972), Plaketom SLD (1973), Plaketom Udruženja hirurga Jugoslavije (1973), Plaketom Medicinskog fakulteta (1989), Poveljom gimnazije u Ćupriji (1979) i Poveljom Organizacionog Odbora „Svetski zdravstveni plakat“ (1992).

Prof. Marković je publikovao preko 220 radova, od čega 40 u inostranstvu. Autor je 80 naučnih radova, 100 stručnih radova, 40 saopštenja, 2 knjige i 2 udžbenika hirurgije. Svoju naučnu delatnost ostvarivao je kroz učestvovanje ili rukovođenje sa 4 naučna projekta. Posebno je interesovanje usmerio u proučavanju hipotermije, vantelesne cirkulacije, transplantacije organa. Bitno područje preokupacije je bilo i periferna cirkulacija, odnosno revaskularizacija, posebno u domenu donjih ekstremiteta. Intenzivno je izučavao pitanja vezana za opsežne resekcije na intestinalnom traktu, posebno na debelom crevu. Eksperimentalno i klinički je izučavao problematiku u vezi sa hroničnim i akutnim opstrukcijama na debelom crevu što je detaljno izložio u svojoj doktorskoj disertaciji.

U toku celokupnog svog radnog staža, baveći se kliničkom i eksperimentalnom hirurgijom, proučavao je raznu aktuelnu problematiku i kao hirurg, nastavnik i naučni radnik učestvovao je u razradi mnogih problema iz hirurgije koji su obrađivani na II Hirurškoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu, a koji imaju poseban značaj jer predstavljaju pionirske radove u našoj zemlji.

Kao nastavnik Medicinskog fakulteta, sa puno odgovornosti i ljubavi, prilazio je studentima i maksimalno se trudio da im na što pristupačniji način prenese gradivo iz hirurgije. Bio je dosledan i disciplinovan u radu, ali se trudio da bude adekvatno principijelan, zbog čega su ga studenti cenili i poštovali.

Treba istaći i to, da se prof. Marković permanentnim usavršavanjem trudio da ovlada novinama i problemima sa kojima se susretala hirurška naučna misao, te da je studioznim radom i upornošću akumulirao veliko medicinsko znanje. Dosledan svojim principima, sem navedenih aktivnosti u kliničkom, nastavnom i posebno naučno-istraživačkom radu, bio je veoma aktivan u radu SLD-a, posebno hirurške sekcije.