Др Живко Т. Аврамовски

Др Живко Т. Аврамовски

Др Живко Т. Аврамовски

Институт друштвених наука

Др Живко Т. Аврамовски, научни саветник Института за савремену истојију у Београду, рођен је 1926. године у Непроштену код Тетова, од оца Томе и мајке Борке Бојовски. Школовао се у Београду, Скопљу и Вршцу. Дипломирао на Филозофском факултету у Београду, и докторирао 1965. на Филозофском факултету у Загребу.

Почетком новембра 1944. године ступио у ЈНА и после завршетка рата задржан је у активној служби. По сопственом захтеву преведен у резерву 1952., после чега се настанио у Вршцу где је радио као наставник историје до 1959., кад је примљен као стипендиста за научно усавршавање у Институт друштвених наука у Београду, Одељење за историјске науке.

После доктората изабран је у звање научног сарадника. Од 1966. до 1969. вршио дужност управника Одељења за историјске науке. 1969. Одељење се издвојило из Института и основан је самостални Институт за савремену историју у коме је биран у звање вишег научног сарадника и научног саветника. Стално је био руководилац пројекта Међународни положај и спољна политика Југославије, а поред тога руководио је уговорним пројектима Историја Бора и околине, Историја Косовске Митровице и околине, Југословенско-бугарски односи од 1865 до 1970. Од 1968. до 1983. предавао је као хонорарни професор Општу историју новог века (XX век) на Филозофском факултету у Приштини.

Почев од 1961. године, када је као стипендиста УНЕСК-а радио у Архиву Министарства спољних послова у Бону, па до одласка у пензију 1985. године истраживао је у архивима и институтима у Бону, Кобленцу, Фрајбургу, Килу, Лондону, Бечу, Прагу, Братислави, Потсдаму, Ајслебену, Штасбургу, Букурешту, Софији и Москви и учествовао на многим симпозијумима и конгресима историчара. Био је члан Југословенског националног комитета за балканолошке студије, као дела Међународне асоцијације за изучавање југоисточне Европе (AIESE) са седиштем у Букурешту, члан Југословенско-чехословачке историјске комисије и потпредседник југословенског дела Комисије; члан и потпредседник Председништва Савеза историчара Југославије; члан Међународне комисије за изучавање историје међународних односа са седиштем у Милану.

Био је члан редакције и главни и одговорни уредник зборника радова „Историја XX века“ од 1969. до његовог гашења и покретања часописа „Историја 20. века“ у чијој редакцији је био члан до пензионисања; уредник зборника радова „Југословенско-бугарски односи у двадесетом веку, свеска 1 и 2; уредник зборника докумената „Југословенско-бугарски односи 1865 – 1970. Том I и II.

Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе: Обиман научни опус професора Аврамовског обухвата више монографија, студија, зборника докумената и преко сто научних и стручних радова у часописима и зборницима радова, од чега 15 у иностранству.

Као најзначајнији могу се истаћи следећи: Балканске земље и велике силе 1935-1937. Од италијанске агресије на Етиопију до југословенско-италијанског пакта; Трећи Рајх и Борски рудник; Ратни циљеви Бугарске и Централне силе 1914-1918; Балканска антанта (1934-1940); Сукоб интереса Велике Британије и Немачке на Балкану уочи другог светског рата; Италијанска економска пенетрација у Албанију од 1925 до 1939. године; Трећи Рајх и „Велика Албанија“ после капитулације Италије (1943-1944); Став британске владе према склапању Балканског споразума (1934-1935); Питање совјетско-румунског пакта, пад Титулеска и последице за румунску спољнополитичку оријентацију; Yugoslav-Bulgarian perpetual friendship Pact of January 24. 1937; Attempt to form a Neutral Bloc in the Balkan (1939); Importance des materiaux diplomatiques britaniques pour l’’histoire des pays balkaniques d’’entre deux guerres; Бугарске претензије за анексију делова Косова у првом светском рату; Обештећење британских власника за национализовани капитал у Југославији; Албанија између Италије и Југославије 1918-1924; Британско-југословенски економски односи 1918-1939; Југословенско-албански односи 1918-1939; Став Југославије и Велике Британије према пројекту пакта о узајамној помоћи између Француске и Мале антанте; Економски и политички циљеви немачког извоза наоружања у балканске земље; Финансирање Радославова и његове партије у току првог светског рата од стране Немачке; La politique anglaise envers l’’Albanie 1918-1924; Основни фактори који су утицали на спољнополитички положај Краљевине Југославије; Балкански споразум и фашистичка опасност на Балкану 1934-1940; Велика Британија и питање балканске федерације на крају другог светског рата;

Посебан значај у раду професора Аврамовског има публиковање архивских извора. Ту треба поменути серију Британци о краљевини Југославији, том I (1921-1930); том II (1931-1938); и том III (1939-1941); Зборник (немачких) докумената о економској експлоатацији, у серији Источна Србија у рату и револуцији 1941-1944. Девет пројеката о југословенско-бугарској федерацији.

Најважнији научни допринос: У својим радовима извршио је критичку, систематску и објективну анализу историјских кретања. Односе Југославије са суседним земљама посматра као резултанту економских, међународних и унутрашњеполитичких збивања не губећи из вида стање на ширем подручју Балкана, подунавља и Европе у целини и интересе великих сила и њихов утицај у појединим балканским и подунавским земљама.