Др Софија Стефановић

Др Софија Стефановић

Др Софија Стефановић рођена је у Кикинди 1972. године. Oсновну школу завршила je у Новом Саду а гимназију у Сремским Карловцима. Дипломирала је 1995. године на Одељењу за археологију на Филозофском факултету у Београду док је магистарске студије на истом факултету, на Одељењу за интердисциплинарну антропологију завршила 2000. године.  На Филозофском факултету је 2006. године одбранила докторску дисертацију „Мишићно-скелетни маркери стреса у касној праисторији-некропола у Мокрину (2000-1500 пре н.е.). Део доктората урадила је на Институту за праисторију и протоисторију на Универзитету у Хајделбергу (2001 и 2002. године) на којем је боравила као стипендиста фондације Александар Хумболт. Као постдокторанд усавршавала се на Универзитету у Кембриџу током 2007. године као стипендиста Министарства просвете и технолошког развоја.

            Од 1997. године ради на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду као асистент-приправник, од 2001. године као асистент, од 2007. године као доцент. У звање ванредног професора изабрана је 2012. године а 2016. године изабрана је у звање редовног професора. Од новембра 2016. године запослена је и на Институту Биосенс на Универзитету у Новом Саду где рукводи пројектом BIRTH, као први научник из Србије чије истраживање је подржао Европски истраживачки савет. На Одељењу за археологију, ангажована је на предметима у области биоархеологије и физичке антропологије а такође, у наставни план увела је и бројне нове биоархеолошке предмете на свим нивоима студија. Један је од оснивача Лабораторије за биоархеологију 2008. године а од 2015. до 2017. године и њен управник. Одлуком Министарства просвете, науке и технолошког развоја 2015. године, Лабораторија за биоархеологију акредитована је као Центар изузетних вредности за биоархеолошка истраживања. Од 2017. године је и вођа истраживачке групе за биоархеологију на Институту Биосенс која успешно реализује велик број пројеката и има широку мрежу међународне сарадње. Др Стефановић је била ментор 30 дипломских и 11 мастер радова, као и два одбрањена доктората, док је тренутно ментор два мастер и пет докторских радова. 

            Др Стефановић од 2011. године руководи пројектом Биоархеологија древне Европе: људи, животиње и биљке у праситорији на тлу Србије, који финансира Министарство просвете и науке,  док је као истраживач рангирана у највишу Al категорију. Овај пројекат у којем су ангажована само три старија истраживача и шест докораната постигао је значајне резултате и у периоду између 2011 и 2017. године резултати пројекта објављени су у 70 радова од чега је 25 радова у часописима на SCI листи.   Од 2012-2015. године руководила је српским тимом fp7 пројекта BEAN – Bridging the European and Anatolian Neolithic: demography, migration, and lifestyle at the advent of civilization, што је уједно и први fp7 пројекат у српској археологији. У оквиру овог пројекта, уз сарадњу са Лабораторијом за палеогенетику у Мајнцу, успешно је из праисторијских скелета са Ђердапа изолован читав геном код десет индивидуа чија ће анализа пружити сасвим нова сазнања о процесу неолитизације овог дела Европе. У периоду између 2013-2014 рукводила је срспким тимом билатералног пројекта PREFERT Prehistoric fertility: length of lactation in the Mesolithic and Neolithic of South-Eastern Europe (10000- 5500 B.C.), који су финансирали Министарство просвете, науке и технолошког развоја и CNRS (Centre national de la recherche scientifique). У оквиру овог пројекта извршене су изотопске анализе дужине дојења и установљено је да се са неолитом период дојења скраћује што је могло имати значајне последице по фертилитет праисторијских жена. Од 2015. године, руководи пројектом BIRTH Births, mothers and babies: prehistoric fertility in the Balkans during the Early and Middle Holocene (10000-5000 B.C) на Институту Биосенс у Новом Саду. У оквиру овог пројекта постављају се нови стандарди за проучавање еволуције фертилитета кроз детекцију броја трудноћа анализом тзв.“линија кризе“ на зубима.

            Када је у питању научно-истраживачки рад, др. Стефановић је остварила значајне резултате и на међународном нивоу, бавећи се у највећој мери темама праисторијске биоархеологије Балкана, док њени радови имају индекс цитираности – h10, односно, од 2011. године цитирани су у око 300  других публикација. Објавила је 25 радова у међународним публикацијама од чега је 17 радова у часописима са SCI и ERIH листе (попут Journal of Archaeological Science, Journal of Anthropological Archaeology,  International Journal of Osteoarchaeology, PLOS ONE, Documenta Prehistorica, Anthropologie, Journal of Field Archaeology).

Када је у питању ангажовање у раду Филозофског факултета, др Стефановић је од 2009. до 2012. године била председник Комисије за научно-истраживачки рад и ЕСПБ координатор факултета. На Универзитету, три године је била члан Управног одбора Задужбине Веселина Лучића, а од 2012. године је и председник ове Задужбине, чији циљ је награђивање најбољих научних радова.

            Од  2015. године члан је редакције часописа Одељења за археологију Архаика, а од исте године и члан редакције часописа  Arcaeologia Austriaca који издаје Аустријска академија наука. Такође, од 2013. године је члан научне комисије Међународне уније за праисторију и протоисторију (UISPP). Током 2012. и 2013. године била је ангажована као консултант Савета Европе и један је од аутора  Извештаја о стању наслеђа у Србији. Члан је Српског археолошког друштва, Европске археолошке асоцијације, Америчке асоцијације физичких антрополога и Светског археолошког конгреса.

            Од 2014. године на позив Аустријске академије наука постала је сарадник у инцијативи Немачке владе чији је циљ дефинисање услова за побољшање стања науке на Балкану, у тзв. Међувладине иницијативе за Западни Балкан, док је 2016. год. на позив Немачке академије наука Леополдина постала члан експертске групе за дефинисање услова за стварање Научне фондације за Западни Балкан чији је циљ финансирање изврсних младих научника у Европи. На предлог Европског истраживачког савата, 2015. постала је члан Академске мреже најуспешнијих научница.