Проф. др Мирослав Драшкоци

Проф. др Мирослав Драшкоци

Фармацеутски факултет

Проф. др Мирослав Драшкоци, редовни професор Фармацеутског факултета Универзитета у Београду у пензији, рођен је 1921. године у Сењском руднику од оца Јулија и мајке Милице, рођене Тодоровић. Основну школу и гимназију (Друга мушка гимназија) завршио је у Београду 1939. године, и исте године се уписао на Медицински факултет у Београду. Због рата је прекинуо студије и наставио их 1945., на истом Факултету. Године 1946. добија стипендију владе ЧССР и наставља студије у Прагу, на Карловом универзитету, где је дипломирао априла 1949 године.

Одмах иза тога постављен је за лекара-приправника на Институту за патолошку физиологију Медицинског факултета у Београду, а јануара 1952. за асистента на истом институту. Марта 1953. изабран је за асистента на Институту за фармакологију Фармацеутског факултета у Београду. Године 1972. одбранио је докторску дисертацију на Фармацеутском факултету у Београду под насловом „Прилог проучавању фармакологије диетиламида лисергинске киселине“ (ЛСД), па је почетком 1975. године изабран за ванредног професора а 1978. године за редовног професора за предмет Фармакологија на Фармацеутском факултету у Београду.

Поред редовне наставе учествовао је и у последипломској настави и руководио је специјализацијом из фармако-информатике. У више наврата давао је фармаколошка мишљења о лековима који су на бази позитивне оцене пуштани код нас у промет. Пензионисан је 1986. године.

Током 1958/59 провео је, као стипендиста Светске здравствене организације, на раду у Националном институту за медицинска инстраживања у Лондону. Непосредно после тога Савет за медицинска истраживања Велике Британије поставио га је за научног сарадника у истом Институту, за наредних 6 месеци.

Учествовао је са рефератима на 5 међународних конгреса и 11 научних састанака у земљи. Са рефератима је такође учествовао на 12 симпозијума Фармацеутског друштва Србије.

На Фармацеутском факултету вршио је бројне и значајне следеће дужности: Управник Института за фармакологију, био је продекан за финансије на Фармацеутском факултету, председник Савета Факултета, члан Универзитетског савета, члан Републичке заједнице за образовање и Републичке заједнице за науку. Проф. Драшкоци је био члан Савезне комисије за отрове, члан је Југословенског друштва фармаколога, члан Југословенског друштва физиолога, члан Фармацеутског друштва Србије, потпредседник је Научног друштва Србије и као делегат Научног друштва учествовао 1990. у раду Републичке конференције ССРН Србије.

Први експериментални радови односе се на проучавање минералног метаболизма у животиња у дубокој хипотермији. Исто тако проучаване су и друге физиолошке промене које настају у животиња у дубокој хипотермији. (Ови радови публиковани су у Глас-у САНУ, Одељење медицинских наука). Међутим, значајнији научни доприноси су из области баријере крв-цереброспинални ликвор, као и радови који се баве проучавањем преласка супстанција из ликвора у мождано ткиво и у крв.

Већи интерес привукао је рад у коме је постављена методика за одређивање врло малих количина ЛСД-а у биолошком материјалу. Служећи се том методом праћена је динамика преласка ЛСД-а из крви у перфундоване мождане коморе мачке – Draškoci M.: Assay of lysergic acid diethylamide and its passage from blood into the perfused cerebral ventricles. Brit J Pharmacol 1960, 15 : 29-34. Значајни су и радови у којима се третира имуносупресивно дејство резерпина. Draškoci M. and Janković B. D.: Involution of thymus and suppression of immune responses in rats treated with reserpine. Nature 1964, 202 : 408-409; Janković B.D., Draškoci M., Paunović D. and Popesković Lj.: Suppression of experimental allergio encephalomyelitis in rats and chickens treated with reserpine. Nature 1964, 204 : 1101-1102.

Проф. Драшкоци је публиковао 41 експериментални рад и 14 стручних радова. У „Science Citation Index“-у цитиран је у страним научним часописима 175 пута, закључно са 1988. годином. Поред тога радови су му цитирани у 14 иностраних књига и монографија.

Научни рад проф. Драшкоција евидентиран је и у „International directory of investigators in psychopharmacology“, World Health Organization (National Institute of Mental Health, 1972.), као и у Biography International, Men and Women of Achievement and Distinction, South Asia Pub. Cp. Delhi, India.