Проф. др Милорад Ивковић

Проф. др Милорад Ивковић

Грађевински факултет

Проф. др Милорад Ивковић, редовни професор Грађевинског факултета у Београду, у пензији, рођен је 1924. године, у Ваљеву, Србија, од оца Војислава и мајке Лепосаве Петковић. Школовао се у Београду. Завршио је Другу мушку гимназију 1942. Дипломирао на Грађевинском факултету 1951. – Одсек за конструкције, из предмета Бетонске конструкције, 1954. изабран је за асистента на предмету Бетонске конструкције. За доцента на истом предмету изабран је 1963. за ванредног професора 1970., а за редовног 1977.године. По сили закона, 1989. године, са 65 година живота, одлази у пензију. У периоду од 1973. до 1978. био је шеф Катедре за материјале и конструкције, а затим председник Научно-наставног већа Института за материјале и конструкције Грађевинског факултета у Београду. Био је, у два изборна периода, продекан Грађевинског факултета од 1969. до 1973. и декан Факултета од 1985. до 1987. У периоду од 1978. до 1980. био је председник Савета Факултета. Члан је Научног друштва Србије од 1983. Од 1990. је почасни доктор Универзитета у Нишу. Редовни члан Југословенске инжењерске Академије (1998.).
Проф. Ивковић је био председник Југословенског одбора за бетон од 1983. до 1987. године и делегат Југославије у Евромеђународном комитету за бетон (CEB) од 1983. до 1989. године. Био је члан председништва Друштва грађевинских конструктера Југославије и потпредседник Друштва грађевинских конструктера Србије. Почасни је члан Савеза грађевинских инжењера и техничара Србије и Југославије. Добитник је Октобарске награде града Београда за најбоље достигнуће у области математичко-физичких и техничких наука за 1985. годину и Седмојулске награде за животно дело за 1990. годину. Такође, један је од добитника Повеље за животно дело у области грађевинског конструктерства. Одликован је Југословенским орденом заслуга за народ са сребрним зрацима и Орденом рада са црвеном заставом. Одликован је такође и високим румунским одликовањем „23. август“.
У редовној додипломској настави предавао је Бетонске конструкције II и Бетонске конструкције III, а неким генерацијама студената и Бетонске конструкције I.Под његовим руководством, на групацији предмета Бетонске конструкције, дипломирало је преко 750 студената, од којих су,не мали број од њих, постали познати и цењени пројектанти и градитељи врло запажених конструктерских остварења не смао у нас него и у свету.
Проф. Ивковић је, паралелно са редовном, додипломском наставом, посебну пажњу посветио и последипломској настави. Он је један од најзаслужнијих за успешне припреме, организацију и извођење последипломске наставе из области конструкција на Грађевинском факултету у Београду. Тада је он концепцијски, поставио и почео да предаје сасвим нове предмете у нас Реологију и општу теорију лома бетона и Висеће кровне конструкције.Био је ментор при изради 70 магистарских теза и 36 докторских дисертација. Најважнији научни доприноси су били у подручју високоеластопластичних понашања бетона, где је формулисано низ оригиналних решења која су нашла примену у прописима за Бетонске и Претходно-напрегнуте конструкције. Најзначајнији прилози професора Ивковића су ипак у области теорије пластичности армираног бетона као и у области граничних стања бетонских конструкција.
Изузетни доприноси проф. Ивковића су у области грађевинског конструктерства за која је добио и највећа признања. Ту су: Палата „Београђанка Београд, Спортски комплекс 25. мај Београд, Хангар „ЈАТ“ на Аеродрому Сурчин, Београд, Комплекс покривених базена на Пољуду у Сплиту, Зграда СУП-а СРС у Београду, Пословна зграда „Југопетрола“ на Новом Београду, „Београдска арена“ универзална спортска дворана на Новом Београду у изградњи (1993.) и др.
По позиву држао је предавања на бројном конгресима и симпозијумима у нас и у свету (Беч, Лондон, Париз, Лозана, Хјустон итд.); затим, Ванкувер (1984) – Congres IABSE; Roterdam Hol. (1985) – Symposium IABSE; New Delhi – Ind. Congres FIP-а (1986); Нанкинг – Међународни симпозијум за бетон; итд. Члан је IABSE Међународне асоцијације за мостове и конструкције, представник Југославије у CEB-у.