Prof. dr Dragoljub Stojanović

Prof. dr Dragoljub Stojanović

Pravni fakultet

Prof. dr Dragoljub Stojanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, rođen je 1933. godine u Beogradu, od oca Dragića i majke Miroslave Pantić. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u više gradova u Srbiji: Petrovcu na Mlavi, Novom Pazaru, Jagodini, Kragujevcu. Maturirao je 1952. godine u Kagujevcu, i iste godine upisao se na Pravni fakultet u Beogradu, gde je diplomirao 1956. godine sa odličnim uspehom.  Karijeru je započeo kao asistent u Institutu za uporedno pravo u Beogradu 1956., u kome je radio do 1960. godine. Godine 1960. deset meseci je proveo kao stipendista Humboltove fondacije na Institutu za strano i uporedno pravo u Hamburgu, kod profesora Hansa Delea gde je uradio doktorsku disertaciju «Pozitivnopravna ograničenja privatne svojine», koju je odbranio, po povratku iz Hamburga, na Pravnom fakultetu u Beogradu 1961. godine. Godine 1962. izabran je za docenta na Pravno-ekonomskom fakultetu u Nišu, 1967. za vanrednog profesora, a za redovnog profesora na predmetu Uvod u građansko i stvarno pravo 1972, godine. Godine 1978. prešao je za redovnog profesora na Pravni fakultet u Kragujevcu.
Na Univerzitetima u Nišu i Kragujevcu obavljao je sledeće funkcije: dva puta je bio biran za dekana na Pravnom fakultetu u Nišu u periodu 1974-1978., dva puta za dekana na Pravnom fakultetu u Kragujevcu 1980-1984., i dva puta za rektora Univerziteta u Kragujevcu 1084-1988. Dobio je Oktobarsku nagradu grada Niša za naučni rad 1965. godine.
U inostranstvu je boravio više puta kao stipendista Humboltove fondacije, u Hamburgu 1960-1961., deset meseci, u Getingenu 1965. šest meseci, u Frajburgu više puta po tri meseca, takođe u Minhenu tri puta, radeći na poznatim naučnim institutima u SR Nemačkoj. Aktivno je radio na donošenju mnogobrojnih zakona kao član komisije Savezne skupštine kao što su Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima i Zakon o obligacionim odnosima.
Učestvovao je na mnogobrojnim međunarodnim kongresima (dva puta u Firenci na Kongresu agrarnog prava kao nacionalni referent, na kongresima uporednog prava, i poslednji put na Kongresu evropskog prava u Bambergu u SR Nemačkoj 1993. godine).
Već 12 godina učestvuje na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, sa referatima iz oblasti svojine, gde je urednik katedre „pravo na imovinu“. Dva puta je bio rukovodilac naučnog projekta – prvi put se radilo o projektu „Tumačenje ugovora“ za Republičku zajednicu nauke, a bio je rukovodilac projekta „Srbija i evropsko pravo“, projekat koji je finansiralo Ministarstvo za nauku Republike Srbije.
Najvažnija dela koja je do sada objavio su dva univerzitetska udžbenika: „Uvod u građansko pravo“ izašao u 9 izdanja, poslednje izdanje iz 1996. str. 416, i „Stvarno pravo“, takođe izašlo u devet izdanja, poslednje izdanje 1998. godine. Objavio je preko 100 članaka u našim i stranim časopisima.
Osim toga objavio je nekoliko monografija: 1) „Pozitivnopravna ograničenja privatne svojine“, Beograd, 1963. godine; 2) „Građanskopravna odgovornost za atomske štete prema trećim licima“, Beograd, 1965.; 3) „Odgovornost za naknadu genetičkih, anonimnih i zakasnelih atomskih šteta“, Beograd, 1967. godine; „Savesnost i poštenje u prometu“, Beograd, 1973. godine; 5) “ Građanskopravna sredstva u borbi protiv zagađivanja vazduha i vode“, Beograd, 1975.; 6) „Tumačenje ugovora“ , Beograd, 1982.; 7) „Pravedno pravo“, Beograd, 1992. godine. Od knjiga, nesumnjivo je najvažnija „Pravo obezbeđenja kredita“ , Beograd 1997. godine.
U okviru rada Kopaoničke škole „Prirodnog prava“ bio je urednik Katedre „pravo na imovinu“. Iz oblasti svojinskopravnih odnosa objavio je 13 referata koji skupa predstavljaju više od jedne monografije o svojini, u kojima su razmatrani svi aspekti svojine de lege lata i de lege ferenda, tako da je u oblasti svojinsko-pravnih odnosa nesumnjivo uticao na razvoj ove važne oblasti prava, u kojoj je prdstavljao jednog od vodećih eksperata.
Kao profesor građanskog prava na pravnim fakultetima i Nišu, Kragujevcu i Beogradu bio je mentor pri odbrani velikog broja magistarskih i doktorskih disertacija, čime je doprineo formiranju naučnog podmlatka iz redova asistenata na ovim fakultetima.