Проф. др Катица (Стевановић) Хедрих

Проф. др Катица (Стевановић) Хедрих

Проф. др Катица (Стевановић) Хедрих

Математички институт САНУ

Др Катица Р. (Стевановић) Хедрих, доктор техничких наука, у звању редовни професор универзитета, (од 1986) је академик Академије наука високих школа (и универзитета) Украјине (од 1996), Академије наука високог образовања Украјине и интернационалне Академије нелинеарих наука Москва (од 1997). Активни је руководилац пројекта ОН174001  “Динамика хибридних система сложених структура“ (2011-2019) у Математичком институту Српске академије наука и уметности, који финансира Министарство образовања, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Рођена је 1944. године у Бобовишту (Алексинац) од оца Радомира, правника и мајке Вукосаве Милосављевић (са завршеним двема школама интернатског типа у области пољопривреде и домаћинства), и мајка је сина Владимира, доктора наука у области психологије и у звању универзитетског професора, и бака троје унучади, Михаеле, Дамјана и Филипа. Удала се 1974. године, а супруг Отмар (1942-2010), је био магистар електронике. Основну школу и гимназију завршила је у Нишу, а дипломирала је, прва у генерацији, 30 септембра 1967, на Машинском факултету Универзитета у Нишу, као најбољи дипломирани студент Универзитета у Нишу, са просечном оценом 9,67 и оценом 10 (десет) на дипломском раду. Награђивана је наградама Универзитета у Нишу, као најбољи студент, сваке године студија, Машинског факултета, а школске 1966/67 наградом златни ручни сат Универзитета у Нишу, као најбољи дипломирани студент Универзитета у Нишу. Добитник је награде Електронске индустрије Ниш за најбољи дипломски рад урађен на природно-математичким и техничким факултетима за 1967 годину у Југославији. Добитник је већег броја општинских, регионалних, републичких и савезних награда, као ученик  гимназије, за постигнуте успехе на такмичењима из математике, а и учесник је, као члан седмочлане, прве југословенске екипе младих математичара, на Петој међународној математичкој олимпијади, одржаној, у лето 1963 године, у Вроцлаву у Пољакој.

Од 1 октобра 1967. до 30 септембра 2009. год. радила је на Машинском факултету Универзитета у Нишу, од звања асистента до звања редовног професора, које је стекла 2. фебруара 1986. године. Године 1972. одбранила је магистарску тезу, док је 1975. године одбранила докторску дисертацију: „Енергијска анализа нелинеарних осцилација деформабилних тела„. 1971 годину је провела, као стипендиста савезне владе Југославије, на усавршавању у области нелинеарних осцилација, у Институту математике Националне академије наука Украјине, под менторством академика Јури Алексејевича Митропољског, а на препоруку професора Данила П. Рашковића. За кратко време је стекла знања и положила, са одличним резултатом, испит из програма за стицање звања кандидат наука у УССР, а из специјалности кандидатског минимума у области Теоријске и математичке физике, као потврду успешности 11 месечног студијског боравка. У Монографи НАНУ, поводом 90-тог рођендана академика Ј. А. Митропољског, уписана је као један од његових аспираната и припадника знамените научне школе асисмптотских метода нелинеарне механике Крилов-Богољубов-Миропољски. Од 5 октобра 2009 године, до 67 рођендана, 28 августа 2011 је у сталном радном односу у Математичком институту Српске академије наука и уметности, на задацима научни саветник, управник Одељења за механику и руководилац пројеката из основних наука. Сада, у 75 години живота, по члану 24 АКТ-а Министарства образовања, науке и технолошког развоја Републике Србије, у текућем пројектном циклусу, је и даље је руководилац пројекта ОН174001 (2011-2019).

У свом истраживачком раду, дужем од пола века, обављала је разне научно-професионалне и друштвене функције, а међу њима истичемо: шеф Катедре за механику и аутоматику-више од две деценије, продекан за наставу, председник Радничког савета Машинског факултета у Нишу, управник Одељења за механику и члан Управног одбора Математичког института Српске академије наука и уметности, руководилац научних семинара и руководилац пројеката из механике у осам пројектних циклуса. Као студент била је члан првог оснивачког Савета Универзитета у Нишу (1965). Била је организатор научних скупова и конгреса, као и минисимпозијума на великим конгресима и конференцијама у Америци, Кини, Украјини, Русији, Грчкој, Пољској и Португалији. Била је учесник међународних научних семинара и скупова и-или предавач по позиву  у Грчкој, Украјини, Русији, Америци, Канади, Бразилу, Јапану, Пољској, Италији, Румунији, Индији и другим. Била је главни и одговорни уредник чадописа Facta Universitatis, за које време је отпочело публиковање 11 серија тог часописа Универзитета у Нишу. Била је члан редакција већег броја међународних научних часописа, а као и гост уредник нeколико специјалних бројева научних часописа, а међу њима је и специјални број водећег Elsevier-овог часописа International Journal of Non-Linear Mechanics.

Аутор је две јединствене аутентичне монографије. Првом, публикованом на енглеском језику, је утемељила векторску методу засновану на новоуведеним ауторски оригиналним векторима момената маса везаним за пол и осу. Друга је коауторска са академиком Горошком О.А. из Украјине, и прва је јединствена у свету, са инрегралном теоријом аналитичке динамике дискретних наследних система. Публиковала је више од десетак универзитетских наставно-научних публикација из области Теоријске и примењене механике.  Један је од три аутора оригиналне монографије из динамике виброударних система.

Званични је ментор 10 докторских дисертација и 10 магистарских дисертација, а већи број истраживачких резултата је реализован кроз истраживачке пројекте под њеним руководством, који су уграђени и у велики број успешно одбрањених магистарских и докторских дисертација, у периоду од 1976-2018 године. Била је члан око 60 комисија за одбране докторских и магистарских дисертација на Универзитетима у Нишу, Београду, Крагујевцу и Косовској Митровици. На Машинском факултету у Нишу, формирала је школу Нелинеарних осцилација и еластодинамике у оквиру које је магистрирао и докторирао већи број магистраната и доктораната, у две генерације.

Аутор је више од 350 научних и стручних радова, који су претежно једноауторски. Већина је публикована у иностранству. У последњих двадесет година има више од 701 самоцитата регистрованих код Thompson Royter-a и WEB of Science-а, према подацима из 2018, добијених од Матице Српске, а то значи да је своје нове публиковане научне резултате темељила на својим оригиналним претходо достигнутим и публикованим научним резултатима. Хиршов индекс је 10 према SCOPUS-у, за радове публиковане у последње две деценије, јер статистика о радовима из претходних 30 година, за период 1967-2000 не постоји. Има  стотинак цитата у српским научним часописима и више од 300 цитата у магистарским и докторским дисертацијама, које су урађене у Србији. Најзначајнији цитати на њене радове налазе се у светски зналајним монографијама: из нелинеарне механике академика Yu.A Mitropolskog (из 1976, Украјина) и монографији из нелинеарних осцилација Ali Nayfeh-а (Springer 1976, УСА), као и у реферативном часопису Applied mechanics Review (2010, Интернатионал American Society of Мецханицак Engineers), .

Добитник је, за научни рад, награда: “Свети Владимир“(2010) у Украјини, “Архимед“ (2007) од Војнотехничког института Војске Србије, две плакете (2008 и 2010) Цанкаја универзитета из Анкаре и других. Имала је част да 1969 у име омладине и народа Југославије преда Штафету младости председнику СФРЈ. Добитник је златног ручног сата Председника СФРЈ са натписом “Тито“ (1969), као и златног ручног сата Универзитета у Нишу за најбољи успех у генерацији дипломираних студената (1967).

(10 октобар 2018)  http://www.mi.sanu.ac.rs/projects/projects.htm