Prof. dr Branislav V. Šoškić

Prof. dr Branislav V. Šoškić

Prof. dr Branislav V. Šoškić

Ekonomski fakultet

Prof. dr Branislav V. Šoškić, akademik, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, redovni član Evropske i Crnogorske Akademije nauka i umjetnosti, rođen je 1922. godine u Gusinju, od oca Vase i majke Vukane Stojković. Školovao se u Novom Pazaru i (maturirao 1940) u Beranama. Studije započeo 1940/41 na Univerzitetu u Beogradu. Učesnik NOR-a, od 1941, hapšen i interniran u logore Albanije, kao komesar bataljona NOVJ učestvovao u oslobađanju Beograda 1944, kasnije major JNA. Studirao (od 1947/48) i diplomirao (kao student generacije) na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (1951), biran (1952) za doktoranta i asistenta, doktorirao (1954) sa tezom „Smitova i Rikardova teorija vrednosti – uporedna analiza„, za docenta (1955), vanrednog (1960) i redovnog profesora (1965), na predmetu Ekonomske doktrine odnosno Razvoj i savremena misao i (poslediplomskom) Zaposlenost i stabilizacija.

Dve godine (1955-57) je proveo na post-doktorskom usavršavanju na univerzitetima u Velikoj Britaniji (naročito St. Andrus i Kembridž), a jednu (1962/63) u SAD (naročito Harvard i Kalifornija). Više puta je bio profesor po pozivu na stranim univerzitetima, najviše u SAD (dva kvartala 1971/72, kvartal 1973/74, celu 1974/75, kvartal 1977/78, semestar 1978/79).

Bio je gost stranih akademija nauka i univerziteta, gde je držao predavanja i podneo veliki broj naučnih referata i saopštenja na naučnim skupovima u inostranstvu (Pariz, Sofija, Bratislava, Rapalo, Venecija, Moskva, Ostin, Njujork, Balatonfired, Lođi, Hale, Nijenrode, Emeronvil, Salcburg, Varšava, prag, Poznanj, Vajmar, Budimpešta, Plzenj, Berlin, Rostov, Ženeva, Berkli, Lenjingrad, Sorento, Nju Delhi, Bombaj, Bangalore, Madras, Kalkuta, Beč, Bukurešt, Labok, Dar es Salam, Morogore, Sejšeli, Peking i dr.).

Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu prof. Šoškić je bio, šef katedre, predsednik Veća poslediplomskih studija, predsednik Saveta (dva mandata), dekan (1964-65 i 1965-67) i direktor Instituta za ekonomska istraživanja (od osnivanja 1961. do 1984). Bio je i predsednik Saveta Univerzitetskog međunarodnog centra za društvene nauke.

Prof. Šoškić je bio član ekonomskih saveta Srbije i Crne Gore, Saveznog ekonomskog saveta, Međunarodnog komiteta za izučavanje savremenog kapitalizma i ekonomske teorije, naučni sekretar Naučnog društva Srbije (od osnivanja 1969), član Matičarske komisije za izbor prvih članova Društva za nauku i umetnost Crne Gore, član saveta i redakcije naših i međunarodnih časopisa, zbornika i enciklopedija i „Ekonomske (i poslovne) enciklopedije“, član Savezne komisije za izradu Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije (1981-1983), član Savezne stabilizacione komisije (1983-1986) i predsednik: Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (dva mandata, 1981-83 i 1983-85), Međuakademijskog odbora za ekonomske nauke (od njegovog osnivanja) i Predsedništva (i Saveta) akademija nauka i umetnosti SFR Jugoslavije.

Prof. Šoškić je bio poslanik i predsednik Odbora prosvetno-kulturnog veća Savezne skupštine (1966-70 i 1970-85), predsednik: Republičke zajednice obrazovanja Srbije (1967-70), Saveta „Enciklopedije Crne Gore“ i Jugoslovenske komisije za UNESKO, član (1984-85) i predsednik Predsedništva Crne Gore (1985-86). Sada je redovni član (od osnivanja, 1961) i predsednik (od 1994.) Naučnog društva ekonomista Jugoslavije, redovni član: Evropske ekonomske asocijacije, Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (od osnivanja, 1973.), Evropske akademije nauka i umetnosti (od 1992.), Jugoslovenske akademije ekonomskih nauka (od osnivanja, 1997.) i međunarodnog Naučnog veća savetnika Američkog biografskog instituta, predsednik Odbora za ekonomske nauke CANU i direktor ekonomskih studija Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (od 1997.).

Objavio je preko 300 naučnih i stručnih radova, knjiga, monografija, studija i udžbenika, zbornika, naučnih referata i saopštenja (na našim i međunarodnim naučnim skupovima), članaka i ostalih tekstova na našim i stranim jezicima (engleski, francuski, ruski, a takođe, španski, nemački, italijanski, češki, poljski, bugarski, albanski). Najpoznatije su mu sledeće knjige: Razvoj ekonomske misli (nagrađeno nagradom Beogradskog univerziteta); Proizvodnja, zaposlenost i stabilizacija; Raspodela dohodaka u tržišnoj privredi (nagrađena Oktobarskom nagradom Beograda); Teorija vrednosti – klasična ekonomska analiza; Ekonomska analiza I i II; Ekonomska cena obrazovanja; Ekonomske doktrine (nagrađena Trinaestojulskom nagradom); Savremena ekonomska analiza; Ekonomska misao i ekonomska politika; Razvoj i osnove savremene ekonomske misli; tokovi ekonomske misli; Ekonomska misao – razvoj i savremeni principi.

Dobitnik je povelje (1967.) i povelje i plakete (1977., 1987., 1997.) Ekonomskog fakulteta u Beogradu i povelje (1980.) u Kragujevcu, plakete Kolarčevog narodnog univerziteta (1977.), zahvalnice Saveza ekonomista Srbije (1979.) i Jugoslavije (1982.). Dobitnik je nagrade Beogradskog univerziteta za najbolji univerzitetski udžbenik (1970.); Oktobarske nagrade Beograda za najbolja dostignuća u oblasti nauke (1971.); Trinaestojulske nagrade za najbolja naučna ostvarenja (1977.); nagrade AVNOJ-a za stvaralaštvo i rad od opšteg značaja za razvitak Jugoslavije u oblasti ekonomskih nauka (1984.).

Ušao je u naše i strane enciklopedije: Ko je ko u Jugoslaviji, Mala enciklopedija Prosveta, Ko je ko u Srbiji, Ko je ko u Crnoj Gori, Who´s Who in the World, International Book of Honour, Men of Achievment, International Register of Profiles, Biography International, (izabran za) International Directory of Distinguished Leadership, Millenium Hall of Fame, Five Hundred Leaders of Influence, International Who´s Who of Contemporary Achievement, The Man of the Year 1997, i druge.

Odlikovan je sa više ratnih i mirnodopskih odlikovanja (Medalja za hrabrost, Orden za hrabrost, Orden zasluga za narod, Orden Republike sa srebrnim vencem, Orden rada sa crvenom zastavom, Orden Republike sa zlatnim vencem), kao i nekih inostranih.

Crnogorska Akademija nauka i umetnosti je njemu u čast, objavila obiman jubilarni zbornik Naučna misao akademika Branislava Šoškića.