Проф. др Бранислав В. Шошкић

Проф. др Бранислав В. Шошкић

Проф. др Бранислав В. Шошкић

Економски факултет

Проф. др Бранислав В. Шошкић, академик, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, редовни члан Европске и Црногорске Академије наука и умjетности, рођен је 1922. године у Гусињу, од оца Васе и мајке Вукане Стојковић. Школовао се у Новом Пазару и (матурирао 1940) у Беранама. Студије започео 1940/41 на Универзитету у Београду. Учесник НОР-а, од 1941, хапшен и интерниран у логоре Албаније, као комесар батаљона НОВЈ учествовао у ослобађању Београда 1944, касније мајор ЈНА. Студирао (од 1947/48) и дипломирао (као студент генерације) на Економском факултету у Београду (1951), биран (1952) за докторанта и асистента, докторирао (1954) са тезом „Смитова и Рикардова теорија вредности – упоредна анализа„, за доцента (1955), ванредног (1960) и редовног професора (1965), на предмету Економске доктрине односно Развој и савремена мисао и (последипломском) Запосленост и стабилизација.

Две године (1955-57) је провео на пост-докторском усавршавању на универзитетима у Великој Британији (нарочито St. Andrus и Кембриџ), а једну (1962/63) у САД (нарочито Харвард и Калифорнија). Више пута је био професор по позиву на страним универзитетима, највише у САД (два квартала 1971/72, квартал 1973/74, целу 1974/75, квартал 1977/78, семестар 1978/79).

Био је гост страних академија наука и универзитета, где је држао предавања и поднео велики број научних реферата и саопштења на научним скуповима у иностранству (Париз, Софија, Братислава, Рапало, Венеција, Москва, Остин, Њујорк, Балатонфиред, Лођи, Хале, Нијенроде, Емеронвил, Салцбург, Варшава, праг, Познањ, Вајмар, Будимпешта, Плзењ, Берлин, Ростов, Женева, Беркли, Лењинград, Соренто, Њу Делхи, Бомбај, Бангалоре, Мадрас, Калкута, Беч, Букурешт, Лабок, Дар ес Салам, Морогоре, Сејшели, Пекинг и др.).

На Економском факултету Универзитета у Београду проф. Шошкић је био, шеф катедре, председник Већа последипломских студија, председник Савета (два мандата), декан (1964-65 и 1965-67) и директор Института за економска истраживања (од оснивања 1961. до 1984). Био је и председник Савета Универзитетског међународног центра за друштвене науке.

Проф. Шошкић је био члан економских савета Србије и Црне Горе, Савезног економског савета, Међународног комитета за изучавање савременог капитализма и економске теорије, научни секретар Научног друштва Србије (од оснивања 1969), члан Матичарске комисије за избор првих чланова Друштва за науку и уметност Црне Горе, члан савета и редакције наших и међународних часописа, зборника и енциклопедија и „Економске (и пословне) енциклопедије“, члан Савезне комисије за израду Дугорочног програма економске стабилизације (1981-1983), члан Савезне стабилизационе комисије (1983-1986) и председник: Црногорске академије наука и умјетности (два мандата, 1981-83 и 1983-85), Међуакадемијског одбора за економске науке (од његовог оснивања) и Председништва (и Савета) академија наука и уметности СФР Југославије.

Проф. Шошкић је био посланик и председник Одбора просветно-културног већа Савезне скупштине (1966-70 и 1970-85), председник: Републичке заједнице образовања Србије (1967-70), Савета „Енциклопедије Црне Горе“ и Југословенске комисије за УНЕСКО, члан (1984-85) и председник Председништва Црне Горе (1985-86). Сада је редовни члан (од оснивања, 1961) и председник (од 1994.) Научног друштва економиста Југославије, редовни члан: Европске економске асоцијације, Црногорске академије наука и умјетности (од оснивања, 1973.), Европске академије наука и уметности (од 1992.), Југословенске академије економских наука (од оснивања, 1997.) и међународног Научног већа саветника Америчког биографског института, председник Одбора за економске науке ЦАНУ и директор економских студија Европског центра за мир и развој Универзитета за мир Уједињених нација (од 1997.).

Објавио је преко 300 научних и стручних радова, књига, монографија, студија и уџбеника, зборника, научних реферата и саопштења (на нашим и међународним научним скуповима), чланака и осталих текстова на нашим и страним језицима (енглески, француски, руски, а такође, шпански, немачки, италијански, чешки, пољски, бугарски, албански). Најпознатије су му следеће књиге: Развој економске мисли (награђено наградом Београдског универзитета); Производња, запосленост и стабилизација; Расподела доходака у тржишној привреди (награђена Октобарском наградом Београда); Теорија вредности – класична економска анализа; Економска анализа I и II; Економска цена образовања; Економске доктрине (награђена Тринаестојулском наградом); Савремена економска анализа; Економска мисао и економска политика; Развој и основе савремене економске мисли; токови економске мисли; Економска мисао – развој и савремени принципи.

Добитник је повеље (1967.) и повеље и плакете (1977., 1987., 1997.) Економског факултета у Београду и повеље (1980.) у Крагујевцу, плакете Коларчевог народног универзитета (1977.), захвалнице Савеза економиста Србије (1979.) и Југославије (1982.). Добитник је награде Београдског универзитета за најбољи универзитетски уджбеник (1970.); Октобарске награде Београда за најбоља достигнућа у области науке (1971.); Тринаестојулске награде за најбоља научна остварења (1977.); награде АВНОЈ-а за стваралаштво и рад од општег значаја за развитак Југославије у области економских наука (1984.).

Ушао је у наше и стране енциклопедије: Ко је ко у Југославији, Мала енциклопедија Просвета, Ко је ко у Србији, Ко је ко у Црној Гори, Who´s Who in the World, International Book of Honour, Men of Achievment, International Register of Profiles, Biography International, (изабран за) International Directory of Distinguished Leadership, Millenium Hall of Fame, Five Hundred Leaders of Influence, International Who´s Who of Contemporary Achievement, The Man of the Year 1997, и друге.

Одликован је са више ратних и мирнодопских одликовања (Медаља за храброст, Орден за храброст, Орден заслуга за народ, Орден Републике са сребрним венцем, Орден рада са црвеном заставом, Орден Републике са златним венцем), као и неких иностраних.

Црногорска Академија наука и уметности је њему у част, објавила обиман јубиларни зборник Научна мисао академика Бранислава Шошкића.