Проф. др Мирослав Ђ. Ђорђевић

Проф. др Мирослав Ђ. Ђорђевић

Проф. др Мирослав Ђ. Ђорђевић

Правни факултет

Проф. др Мирослав Ђорђевић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду у пензији, рођен је 1926. године у Београду, од оца Ђорђа и мајке Милеве, рођене Секулић. У Београду је завршио основну школу и гимназију, а на Правном факултету у Београду дипломирао 1950. године. Докторирао је 1963. године, одбранивши дисертацију под насловом “Кривична одговорност правних лица за привредне преступе“. На Међународном факултету за упоредно право у Луксембургу завршио је током 1959. и 1960. године три циклуса студија упоредног права.

Од 1946. био је службеник на административним и правним пословима у Адвокатској комори у Београду. На Правни факултет у Београду прешао је 1952, као последипломски стипендиста у звању млађег правног референта, а затим је 1955. изабран за асистента за предмет кривично право, за доцента 1964, за ванредног професора 1969, а за редовног професора 1978. године. После пензионисања 1992. наставио је рад на факултету у настави на последипломским студијама. Био је ментор за израду већег броја докторских и магистарских дисертација.

Држао је предавања на универзитетима у Паризу (Panthèon-Sorbonne), Москви, Варшави, Прагу, Будимпешти, Кракову, Познању и Печују, и на правним факултетима у Загребу, Сарајеву, Скопљу, Бањалуци, Мостару, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Приштини, као и на Привредној академији у Новом Саду, на међународном курсу из криминологије Југословенског удружења за кривично право и криминологију и Института за криминолошка и криминалистичка истраживања у Београду, као и на курсевима Центра за унапређење правних студија у Београду, Центра за стручно усавршавање судија у Београду и Мултидисциплинарног центра за подстицање интеграционих процеса и хармонизацију права и Организације за правну едукацију и културу права “Pro iuris“ у Београду.

            Био је декан Правног факултета у Београд, продекан Факултета, председник Наставно-научног већа, шеф Катедре за кривичне науке, управник Одељења Правног факултета у Београду у Ужицу, председник или члан већег броја комисија и других тела на Факултету и Универзитету, као и председник Секције удружења универзитетских наставника на Правном факултету у Београду.

            Ван Факултета био је председник Савезног стручног савета за правосуђе, члан Републичког комитета за законодавство СР Србије, председник комисија и радних група за израду Кривичног закона СР Србије, Закона о изменама и допунама Кривичног закона СФРЈ, новог Кривичног закона СР Србије, Кривичног законика СРЈ, Закона о изменама и допунама Кривичног закона СРЈ, Закона о привредним преступима и Закона о прекршајима којима се повређују савезни прописи. Такође је као члан комисија и радних група учествовао и у изради Кривичног закона СФРЈ, Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о пресађивању делова човечјег тела, Закона о заштити животне средине и већег броја других закона. Био је члан радне групе Уставне комисије за израду амандмана на Устав СР Србије за питања правосуђа, уставног судства, уставности и законитости, члан Комисије Савезног савета за правосуђе за кривичноправна питања, члан Комисије СИВ-а за реформу казненог законодавства и члан Комисије Савезне владе за усклађивање савезног казненог законодавства са Уставом СРЈ.

Био је члан управе Југословенског удружења за кривично право и криминологију, председник Удружења за кривично право и криминологију СР Србије, члан председништва Југословенског удружења за медицинско право, члан редакције часописа “Анали Правног факултета“, “Југословенска ревија за криминологију и кривично право“, “Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања“ и члан уређивачког одбора библиотеке “Класици југословенског права“, а сада је уредник прве секције “Право на живот“ Копаоничке школе природног права и члан редакција “Архива за правне и друштвене науке“, “Билтена Југословенског удружења за медицинско право“ и “Опште енциклопедије права“.

Објавио је преко 170 научних радова међу којима су: Кривично право – општи део (коаутор, четири издања), Кривично право – посебни део (коаутор, седам издања), Кривично право са основама привреднопреступног и прекршајног права (коаутор), Практикум за кривично право – општи део (четири издања), Практикум за кривично право – посебни део (два издања), Коментар кривичног закона СРЈ (коаутор, пет издања), Коментар Кривичног закона Републике Србије (коаутор, пет издања), монографије Деликти казненог права (коаутор), Привредни преступи, Кривична одговорност правних лица и израдио студије Новчани износи у кривичном законодавству у условима високе инфлације и Кривична дела и привредни преступи у удруженом раду. Сарадник је Правне енциклопедије (три издања), Енциклопедије самоуправљања, Енциклопедије грађанског права и Опште енциклопедије права. Учествовао је са генералним или националним рефератима на међународним конгресима Међународног удружења за кривично право, Међународног удружења за упоредно право и Међународног удружења бивших студената упоредног права у Стразбуру, Упсали, Ексетеру, Пескари, Амстердаму, Техерану, Будимпешти, Каракасу и Бечу, на Немачко-југословенским правничким данима у Келну, Француско-југословенским правничким данима у Паризу и Стразбуру, а учествовао је и на другим међународним конгресима Међународног удружења за криминологију, Међународног удружења за друштвену одбрану, Међународног удружења за кривично право и Међународног удружења за упоредно право у Лисабону, Београду, Лећу, Будимпешти и Упсали, као и на преко стотину саветовања, симпозијума и других научних скупова у земљи са рефератима и прилозима у дискусији.