Проф. др Живојин Алексић

Проф. др Живојин Алексић

Проф. др Живојин Алексић

Правни факултет

Проф. др Живојин Алексић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1931. у Београду, од оца Луке и мајке Милице Тодоров, где је завршио гимназију и дипломирао на Правном факултету у Београду 1956. На универзитету у Лозани 1962/63 специјализирао је Криминалистику и магистрирао. На правном факултету је у Београду докторирао 1964. са темом „Примена научних достигнућа и личних извора доказа у кривичном поступку„. Ова теза објављена је и у Немачкој, СССР-у, Мађарској и Пољској. Завршио је три курса за упоредно право на универзитетима у Пескари, Амстердаму и Стразбуру у оквиру Међународне академије за упоредно право.

У оквиру Уједињених нација специјализовао се и радио на борби против злоупотребе опојних дрога.

У више земаља Африке и Азије обучавао је судске вештаке и полицију. Асистент на Катедри за кривичне науке Правног факултета Универзитета у Београду постао је 1958. Убрзо после положеног усменог докторског испита, хабилитован је за испитивача за предмет Кривично процесно право 1959. Године 1962. прелази на рад у Институт за криминолошка и криминалистичка истраживања, где добија звање вишег научног сарадника.

На Правни факултет у Београду враћа се 1973. прво као ванредни професор а 1979. изабран је за редовног професора за предмет Криминалистика. У два мандата био је шеф Катедре за кривичне науке. У пензију одлази 1996.

Био је председник Југословенског удружења за кривично право и криминологију, затим Председник Удужења правника Београда, Председник Међинародног уружења права у оквиру Међународне организације „Светски мир путем права“.

По позиву предавао је на Правном факултету у Крагујевцу, затим на правном факултету у Загребу (8 година). Може се рећи да је предавао готово на свим факултетима у земљи као водећи стручњак из области доказивања кривичних дела, тако да су скоро све магистарске и докторске тезе из ових области прошле кроз његове оцене, што је и данас случај, без обзира о коме се факултету ради у СРЈ.

У иностранству је као професор по позиву држао предавања или курсеве у САД, Јапану, Кини, СССР-у, Филипинима, Аустралији, Немачкој, Енглеској, Пољској итд. Више пута се појављивао као експерт пред Међународним судом у Хагу. Представљао је Југославију на суђењу убицама амбасадора Роловића (Штокхолм), Војна мисија (Берлин) итд. Иако у пензији обавља и данас друштвену активност, пре свега, у Београду. Добитник је низа признања и повеља и почасних функција. Одликован је 1971. Орденом рада са златним венцем. Научно Друштво Србије изабрало га је за свог члана 1996.

Професор Алексић је објавио 10 књига као аутор и 18 књига као коаутор. Поред тога има објављених око 300 чланака реферата и других прилога.

До сада је објавио 28 књига и око 300 чланака и приказа. Одабрана дела (8 томова – 10 књига) објавио је «Глосаријум» децембра 1996. године под насловом „Злочин изазов друштву„.

I том:

  • Примена научних и техничких достигнућа у кривичном поступку, код личних извора доказа.
  • Увиђај и вештачење паљевина.
  • Методика откривања кривичних дела малолетника (укупно 486 страна).

II том: Научно откривање злочина (стр. 397)

III том: Криминалистика (стр. 487)

IV том: Вештачење фалсификата, докумената, рукописа и новца (стр. 265)

V том: Практикум из криминалистике (стр. 400)

VI том: Тасин дневник I (1870-1906, стр. 317)

VII том: Тасин дневник II (1870-1906) први српски учени полицајац (стр. 320)

VIII том: Криминалистика у Србији (ковчежић за историју 1793-1914 стр. 375)

Поред ових одабраних и сабраних дела, проф. Алексић је објавио више књига у сарадњи са својим колегама. Међу овим књигама истиче се заједнички рад са његовим учитељем проф Милутиновићем који је посвећен мултидисциплинарном приступу криминалитету малолетника. Затим се међу овим књигама запажају књиге у сарадњи са инж. Костићем, које су посвећење актуелним питањима пожара, паљевиња и експлозија са аспекта кривичних наука.

У својим радовима у сарадњи са својим колегама проф. Алексић је увек бирао актуелне теме и то посебно оне које су или недовољно обрађене или нису уопште обрађене у нашој литератури. Тако је посебно обрађено питање „Преваре у осигурању“, у сарадњи са др Зораном Радовићем, затим неколико књига у сарадњи са угледним криминалистом и његовим учитељом проф. др Владимиром Водинелићем. Овде свакако треба навести и први Лексикон криминалистике, који је написао са др З. Миловановићем.