Проф. др Драгомир Т. Младеновић

Проф. др Драгомир Т. Младеновић

Проф. др Драгомир Т. Младеновић

Медицински факултет

Проф. др Драгомир Т. Младеновић, редовни професор Медицинског факултета у Београду у пензији, рођен је 1919. године у Лесковцу, од оца Тодора и мајке Младене Стоичевић. Основну школу и гимназију завршио је у Лесковцу 1938. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1948. године. Након положеног специјалистичког испита из гинекологије и акуштерства 1952., проводи одређено време на последипломском усавршавању, прво у Лондону и Паризу, а затим на клиникама у САД. Изабран је за асистента 1951., доцента 1955., ванредног професора 1965. а за редовног професора Медицинског факултета у Београду изабран је 1970 године. Радни век је провео на Гинеколошкој клиници Медицинског факултета и у Гинеколошкој болници града Београда, где је тринаест и по година био у функцији директора. Као хонорарни професор предавао је гинекологију и акушерство у средњој Медицинској школи, у школи за бабице, а по позиву десет година био професор Више медицинске школе у Београду. Такође, био је професор на Вишој медицинској школи ВМА, а у школи за бабице био је хонорарни директор двадесетседам година и наставник још четири године. Једно време, држао је и део наставе из гинекологије и акушерства на факултетима у Нишу, Приштини и Крагујевцу.
Организовао је и учествовао у вођењу последипломске наставе за средње медицинске кадрове, за лекаре опште медицине, специјализанте и специјалисте гинекологе и акушере. Годинама је био члан републичке комисије за доделу звања примаријуса, члан комисије за полагање специјалистичког испита из опште медицине и специјалистичког испита из гинекологије и акушерства. Дуго година био председник комисије за полагање специјалистичког испита из гинекологије. Био је члан Просветног савета и здравственог савета републике Србије.
Почасни је члан Удуржења гинеколога и акушераЈугославије и почасни председник Српског Лекарског Друштва. Такође, почасни је члан Научног друштва Грузије, удружења гинеколога Мађарске, Пољске, Чехословачке, Румуније, Бугарске и заслужни члан Балканске Медицинске Уније.
Учествовао је са радовима на скоро свим конгресима лекара Србије, на конгресима гинеколога и акушера Југославије, на бројним гинеколошким недељама Српског Лекарског Друштва; на међународним конгресима Светске федерације гинеколога и акушера; на бројним конгресима гинеколога и акушера француског и немачког језичког подручја; на конгресима лекара подунавских земаља, на неколико европских конгреса за стерилитет и фертилитет и светских конгреса за перинаталну медицину.
Проф. Младеновић је добитник Седмојулске награде СР Србије, награде Српског Лекарског Друштва за научно-истраживачки рад и награде за животно дело.
Проф. Младеновић је аутор или коаутор преко 300 стручних и научних радова објављених у нашој и страној медицинској литератури. Он је коаутор универзитетских уџбеника „Гинекологија“ и „Породиљство“, а аутор је „Акушерство са гинекологијом“, за студенте медицине и лекаре опште праксе. Такође, аутор је „Атласа оперативне гинекологије“, „Гинеколошке операције“ за гинекологе-специјалисте и књиге „Акушерство и гинекологија“, за бабичке школе и уџбенике из акушерства и гинекологије за средње медицинске школе.
Његови најважнији научни доприноси се налазе у следећим радовима: планирање породице у Србији; рана дијагностика малигних обољења гениталних органа жене; трудноћа и порођај после миомектомије; тешкоће и грешке у дијагностици ванматеричне трудноће (коаутор); значај резус инкомпатибилије родитеља код превремено рођене деце (коаутор); токолиза и употреба токолитика за продужење трудноће код претећих побачаја у одмаклој трудноћи и претећих превремених побачаја (коаутор); хируршки проблеми у гинеколошкој пракси (коаутор) и трудноћа и порођај после царског реза (коаутор).
Од посебног је значаја увођење дијагностичких и терапијских новина, укључујући и примену цитостатика у гинеколошку и акушерску праксу. Као најважнији научни допринос Проф. Младеновића може се истаћи подстицај за научни приступ демографској политици у Србији са медицинског становишта, и настојање да се већ настале неповољне тенденције успешно сузбијају. Такође, давао је предлоге за уједначавање прираштаја становништва у различитим регионима, форсирањем наталитета у крајевима где је он близу или испод критичне границе. Указивао је на улогу лекара и друштва у целини у решавању овог проблема уз обавештавање широке медицинске јавности, посебно гинеколога о, у то време, новим методама ране дијагностике малигних обољења женских гениталија. Дао је велики допринос конзервативном третирању болесница у случајевима миома материце и проучавања кретања трудноће и избора начина порођаја код болесница код којих је претходно урађена миомектомија.
Проф. Младеновић се бавио проучавањем дијагностичких тешкоћа и могућности постављања погрешне дијагнозе у случајевима ванматеричне трудноће, указујући на елементе којима се битно побољшава дијагностика ове болести. Настојао је да се извесним оперативним поступцима у лечењу жена са карциномом грлића материце смањи проценат компликација, нарочито уринарних, и побољшају непосредни и крајњи резултати лечења.
Уживао је огроман међународни углед који се, између осталог, испољавао у омогућавању стручно-научне размене са иностранством, као и на усавршавању страних лекара у Гинеколошкој болници „Народног фронта“, из Јордана, Ирака, Етиопије, Нигерије, Судана, Сомалије и др. Као међународно признатог стручњака, посећивали су га и проводили одређено време на усавршавању и страни лекари из Познања, Сегедина, Кана, Стразбура и Базела.
Организовао је спровођење стручних курсева и семинара за последипломско усавршавање специјализаната и специјалиста из гинекологије и акушерства.
Проф. Младеновић је дао велики допринос у гинеколошкој хирургији упрошћавајући оперативну технику готово свих гинеколошких операција. За собом је оставио школу оперативне гинекологије на простору целе Југославије.