Проф. др Taса М. Марковић

Проф. др Taса М. Марковић

Проф. др Taса М. Марковић

Медицински факултет

Проф. др Taса М. Марковић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду у пензији. Рођен је1933. у Београду, од оца Миодрага и мајке Марије Разим. Основну школу и гимназију завршио је у Свилајнцу 1951. са одличним успехом. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1961. са одличним успехом. Специјалистички испит из гинекологије и акушерства положио 1970. са одличним успехом.  Изабран за асистента 1976. а за редовног професора 1994. Заменик директора клинике од 1992-1997., директор за наставу и научно-стручну делатност од 1998-2000., а био је и председник Етичког комитета клинике. Докторирао је 1983. Био је шеф катедре гинекологије и акушерства од 1995-1997. Држао је наставу на Медицинском факултету у Крагујевцу од 1984-1994., као и наставу 4 год. на Стоматолошком факултету у Београду.
У току 25 година рада на Медицинском факултету био је ментор у 33 докторских теза, 30 пута ментор у магистарским тезама, 10 пута у тезама из уже специјализације у струци, више од 25 пута председник или члан комисије за мишљење и одбрану теза. Такође био је ментор докторских теза у Крагујевцу, Новом Саду, Бања Луци. Исто тако више пута био је председник и члан комисије за унапређења у виша звања на факултету. Држао је наставу из гинекологије и акушерства специјализантима. Затим наставу из Перинатологије, Ултразвучне дијагностике, Хумане репродукције, Ургентне и Опште медицине. Више пута био је позвани предавач и председавајући на нашим и страним конгресима. Светски конгрес ултразвука Буенос Аирес 1999. и Јерусалим европски конгрес ултразвука 1990. Учествовао је на 7 светских конгреса и 9 европских конгреса и 7 наших конгреса углавном из гинекологије и акушерства. Био је и почасни гост Конгреса 1987,89 удружења гинеколога, а и почасни је члан Удружења гинеколога Пољске,као и почасни члан Перинатолога Немачке. Организовао је и био водитељ Научног скупа Академије медицинских наука СЛД: Достигнућа ултразвука у медицини на уласку у трећи миленијум. Медицински факултет сваке године организује научни скуп “ Најновија Стремљења“. 1996. био је модератор сеансе “ Колор доплер као дијагностичка метода у гинекологији и акушерству “. Члан је Научног одбора Југословенске школе за патологију спољних гениталних органа и колпоскопију.
Усавршавао се у Западном Берлину годину дана 1977/78, код проф. Салинга, 2 месеца у Хајделбергу код проф. Кублија, 1978. 2 месеца у Базелу код проф.Кезера, 1978., 2 месеца у Тибингену код проф. Хирша и проф. Хамахера., 15 дана у Бечу код проф. Баумгартнера и проф. Кратохвила. Потпредседник је Хируршке научне групе, председник Надзорног одбора и редовни члан Академије медицинских наука СЛД., а био је и потпредседник Академије медицинских наука СЛД.
Заменик је секретара Медицинско-Биолошких наука и члан Научног друштва Србије. Председник Удружења за примену ултразвука у Медицини, Биологији и Ветерини Србије и директор Едукационог центра ултразвука у Медицини и Ветерини Србије. Био је генерални секретар СЛД од 1987-1996. Председник Гинеколошко-акушерске секције СЛД. од 1996-1999. Члан је 14 наших друштава и удружења и 12 страних асоцијација. Члан уређивачког одбора часописа Српски Архив од 1986. и члан савета. Члан савета и претседник савета часописа Југословенска гинекологија и перинатологија и још многих других. Добио је награду СЛД за научно-истраживачки рад 1997 и организацију здравствене службе 1992. Добитник Медаље Удружења гинеколога Пољске и медаље гинеколошко-акушерске секције Др Никола Хаџи Николић као највеће признање. Био је члан научног одбора Југословенског конгреса гинеколога и опстетричара 2001. Председник је научног одбора Удружења за перинаталну медицину Југославије. Налази се у лексикону “ Ко је ко, у Србији 1995. и 1996. међу 4.700 личности елите Србије. Такође, налази се у “ Тwelfth edition 1997. International “ who’ s who of intelectuals ibс “ Cambridge – England. Исто тако у American biographical institute as „acknowledged personality in 1998″. Поводом 80 година Медицинског факултета добио је захвалницу у знак признања за дугогодишњи допринос у развоју Медицинског факултета у Београду, a 2003. добио је награду за животно дело СЛД-а.
Увео је на Клиници дијагностичке методе: Амниоскопију, Амниоцентезу, Кардиотокографију, Микро анализе феталне крви, Ултразвук, поједине модификације оперативних захвата: Царски рез шивење продужним шавом у једном слоју. Абдоминална и вагинална хистеректомија – хватање лигамената и крвних судова заједно и затварање вагиналних зидова продужним шавом у
једном слоју. Обострани уздужни рез, без попречних резова, код радикалне вулвектомије, програмирани порођај и још многе друге финесе у оперативној техници и акушерству.
Публиковао је до сада 421 стручно-научна рада и написао поглавља у 21 књиге. Стручно- научне радове публиковао је у страним и нашим часописима, као и у зборницима наших и страних конгреса и симпозијумима. Главни уредник је књиге: Ултразвук у медицини, која има преко 800 страница, а писало их је 133 аутора и сада се ради треће издање.Књига је добила прву награду “ Златна фонтана “ на међународном сајму књига у Херцег Новом 1997. Руководилац је у два научна пројекта, а у једном је истраживач. Сва три су Савезног министарства за развој, науку и животну средину.
Поред великог броја публикација, неке су од посебног значаја, те су од стране Научног комитета страних часописа а и зборника светских конгреса оцењени кao најбољи и награђени су:
Diagnostic efficasy of color doppler ultrasonography in detection of the ovarian malignances. sonoace International, Medison Vol. 2, No. 20, 33 – 44, 1995. Programmd inducing non – indicatory labour. iternational journal of XIII world congress of gynaecology and obstetrics, 5, 1991, 1392, 448, Singapore valeu of biophysical profile of the fetus in the intensive surveillance of high risk pregnansies. international Journal of 7 th Congress, Euroson 90, Jerusalem,1990., 109. Hysterectomia totalis vaginalis a surgical treatment of stress urinary incontinence at women over 45 years of age International Journal of XVI FIGO Congress of Gynaecology and Obstetrics, 144, 19.19, Washington, 2000.
Приликом одласка у пензију доц. др Душан Станојевић одржао је на клиници пригодан говор у ком је рекао да је проф. др Марковић био симбол клинике, едуковао је велики број кадрова и постао један од легенди Jугословенске гинекологије и акушерства и био један од најбољих гинеколога своје и неколико околних генерација. Оставио је дубок траг у нашој струци и науци нашег поднебља.