Prof. dr Predrag B. Đorđević

Prof. dr Predrag B. Đorđević

Prof. dr Predrag B. Đorđević

Medicinski fakultet

Prof. dr Predrag B. Đorđević, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, internista, endokrinolog, dijabetolog. Rođen je u Kruševcu 1940. godine od oca Branka, advokata, i majke Leposave Rajić. Osnovnu školu i Gimnaziju završio u Kruševcu. Magistrirao 1971. sa temom: „Uticaj fenergana na anafilaktičku reakciju miokarda sensibilisanih zamoraca“. Specijalista Interne medicine od 1972. godine, a doktorsku disertaciju, pod nazivom „Antigeničnost najčešće primenjivanih preparata insulina“, je odbranio 1976. godine.
Profesionalnu karijeru započeo na Medicinskom fakultetu u Beogradu kao asistent na predmetu fiziologija, zatim kao asistent na Internoj medicini; redovni je profesor od 1989. godine. Dekan medicinskog fakulteta (1987-91, 2 mandata); prorektor Univerziteta u Beogradu (1998-); Direktor OOUR-a Interna medicina (1985-87); Direktor Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Srbije (1993-); Predsednik Republičke stručne komisije za šećernu bolest od 1994.; Predsednik Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije od 1992.godine; Podpredsednik Internacionalnog udruženja profesora i predavača, kolektivnog člana UNESCO-a od 1995. godine.
Prof. Đorđević je održao više predavanja po pozivu, u poslediplomskoj nastavi na svim medicinskim fakultetima (MF) u prethodnoj Jugoslaviji; rukovodilac Inovacija znanja iz dijabetologije, MF u Beogradu, 1994., u Bugarskoj, 1989; Mediteranske grupe za dijabetes -MGSD, Kipar, 1990, 1996; Egipat, 1991, 1997; SSSR, 1991,1992; na MF Giessen, Nemačka 1990.
U domaćim udruženjima bio je predsednik Endokrinološke sekcije SLD-a; član predsedništva SLD; predsednik udruženja endokrinologa Jugoslavije (1995-); Predsednik Jugoslo-venskog društva za proučavanje šećerne bolesti od 1998-. U inostranim udruženjima: Član osnivač Internacionalnog društva za trans-plantaciju tkiva (Tx), SAD; za Tx ostrvaca pankreasa, SAD; za Tx pankreasa evropskog društva za dijabetes. Doživotni član Internacionalnog (IDF), Američkog (ADA), Evropskog (EASD) i mediteranskog društva (MGSD) za dijabtes (podpredsednik); član je Generalnog saveta endokrinologa Evrope. Predsednik i Član uređivačkih odbora domaćih i inostranih časopisa: Glavni i odgovorni urednik naučnog časopisa MF Beograd „Medicinska istraživanja“, „Diabetes end Life Style“, Rusija, pod pokroviteljstvom WHO, „Diabes management“ Rumunija, pod pokroviteljstvom WHO.
Bio je predsednik mnogih naučnih i organizacionih odbora mnogih naučnih skupova: Srpskog kongresa o šećernoj bolesti (4 puta), Kongresa endokrinologa Jugoslavije (2 puta), VII Jugoslovenskog kongresa o oboljenjima štitaste žlezde, X Kongresa endokrinologa Balkana. Održao je više plenarnih predavanja na naučnim Kongresima u zemlji i inistranstvu.
Glavne naučno-istraživačke oblasti Prof. Đorđevića su bile: anafilaktička reakcija miokarda, problemi imunološke rezistencije na insulin. Po povratku sa usavršavanja u Novo Research Institute, Danska, prvi je uveo tada aktuelne istraživačke metode za određivanje insulinskih antitela – IA (radioimuno-elektroforeza; RIA). Prvi je u nas uveo, još 1982., metod intezifikovane insulinske terapije pomoću etapne s.c. infuzije korišćenjem portabilne insulinske pumpe. Koristeći i danas ovaj režim insulinske terapije, Prof. Đorđević ispituje primenu analoga HM insulina pomoću isulinske pumpe. Takođe, bavi se istraživanjima vezivanja i otpuštanja insulina za bioaktivna vlakna kao depoa u sistemu bioarteficijalnog pankreasa.
Posle boravka u Institutu za transplantaciju SSSR 1986. uradio je prvu Tx fetalnih ostrvaca endokrinog pankreasa. Rukovodi multidisciplinarnim timom koji je do sada uradio 12 Tx i jednu re-Tx fetalnih ostrvaca. Sada radi na primeni adultnih ostrvaca, kao i na problemu apoptoze ćelija ostrvaca, pre i posle Tx. Jedini primenjuje ovaj terapijski metod u našoj zemlji.
Posebna oblast interesa Prof. Đorđevića i je atero-skleroza, sa aspekta insulinske rezistencije, hiper-lipoproteinemije i poremećaja fibrinolize. Bavi se i problemima ishrane, gojaznosti i dijabetesu, kao faktora rizika. Zatim mogućnostima prevencije insulin-nezavisnog dijabetesa , parametrima za procenu i podizanje kvaliteta dijabetološke zaštite (St. Vincent deklaracija, WHO), problemima osteoporoze, imunološkim i terapijskim problemima tireoideologije, istraživanjima laboratorijskih metoda.
Rezultate svojih naučnih istraživanja obajavio je u preko 700 naučnih i stručnih radova, od toga 44 u inostranim naučnim časopisima, citiranih preko 50 puta u citation index-u. Zatim, u 85 poglavlja u monografijama i udžbenicima, kao autor i urednih poglavlja i knjiga.
Prof. Đorđrević je bio mentor preko 75 magistarskih teza i doktorskoh disertacija, a rukovodilac naučnih podprojekata i projekata više od 20 godina. Sada rukovodi makroprojetom „Funkcionalni, imunološki, metabolički aspekti transplantacije ostrvaca endokrinog pankreasa u pacijenta sa insulin-zavisnim dijabetesom“. Rukovodilac je za Jugoslaviju u 3 Internacionalna naučna projekta: „Dietary habits and food intake in Mediterranean countries and their possible relation with Diabetes mellitus and cardiovascular risk factors (lipids, etc)“; „Multinational joint study on diabets health care availability at urban and rural communities“; „DiabCare – Diab Q Net -Europe“.
Redovni je član Medicinske akademija SLD, član Njujorške Akademije Nauka. Održao je predavnja po pozivu u SANU, CANU, u akademiji nauka Ukrajuine i Poljske, iz naučnih oblasti Tx ostrvaca i celog pankreasa. U znak priznanja za rezultate naučnih istraživanja uvršćen je u više izdanja knjiga „Ko je Ko“ „Ko je Ko u Srbiji“; „Enciklopedija Srpskog naroda“; „The International Directory of Distinguished Leadership“, SAD i „Dictionary of International Biography“, Cambridge, Engleska.
Za dugogodišnji naučno-istraživački i lekarski rad nagrađen je Nagradom za naučni rad SLD; Nagradom za naučni rad UUPNS; Plaketom UUPNS „Vojislav K. Stojanović“; Plaketom Beograda, 2 puta; Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom, Predsedništva SFR Jugoslavije.