Проф. др Слободан А. Апостолски

Проф. др Слободан А. Апостолски

Проф. др Слободан А. Апостолски

Медицински факултет

Проф. др Слободан А. Апостолски, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, рођен је у Београду 1950. године, од оца Апостола и мајке Сандре Петровске. Гимназију је завршио 1969. године, а Медицински факултет у Београду 1974. године као студент генерације. Одмах се укључује у истраживачки рад у области имунологије на Институту за експерименталну медицину ВМА, али се убрзо потом, 1976. године запошљава као лекар на специјализацији Неуропсихијатријске клинике Медицинског факултета у Београду, данас Института за неурологију Клиничког центра Србије.
Специјалистички испит из неуропсихијатрије положио је 1980. а докторску дисертацију, са темом „Myasthenia gravis – корелација клиничког, електро-дијагностичког, имунолошког и хисто-патолошког аспекта“, одбранио је 1981. године. Од 1987. се налази на месту Начелника Одељења за неуромишићне болести и јединице за имунотерапију, а од 1995. године врши функцију помоћника директора Института за неурологију. У звање асистента за предмет неуропсихијатрија на Медицинском факултету у Београду изабран је 1983., у звање доцента 1989., у звање ванредног професора 1994., а у звање редовног професора за предмет неурологија 1999. године. У периоду од 2000. до 2002. године био Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, члан Савета Универзитета. Члан је Суда части Универзитета у београду.
Усавршавао се у више неуролошких центара у свету. Као стипендиста РЗН СР Србије завршио је курс из клиничке електромиографије на Мејо клиници у Рочестру, С.А.Д., 1981. и започео експерименталне радове из области болести моторног неурона на Колумбија Универзитету у Њујорку 1989. године. Двогодишњи постдокторски истраживачки рад из области неуроимунологије остварио је у лабораторији професора Нормана Латова (Department of Neurology, Columbia University, New York, USA, 1991-1193, 1994).
Члан је СЛД, Југословенског удружења неуролога, Југословенског друштва за неуронауке, Европског и Светског удружења неуролога, Светског удружења за мишићне болести, Светског удружења за неуропатије и Њујоршке академије наука. Члан је Кураторијума симпозијума за неуролошке науке подунавских земаља и Истраживачке групе за неуромишићне болести Светског удружења неуролога, Извршног одбора Едукационог комитета Светског Удружења неуролога, Научног одбора Европске школе за неуроимунологију, Научних група (“task forces”) за неуроимунологију и спондилотичну мијелопатију Европске Федерације неуролошких Удружења (EFNS). Био је председник је организационог одбора симпозијума „Стремљење и новине у медицини“ Медицинског факултета у Београду од 1994. до 2000. године.
Аутор је 48 радova публикованих у часописима цитираним у Current contents, 7 поглавља у књигама страних издавача, 15 поглавља у домаћим монографијама, аутор је или уредник у 11 књига, практикума и монографија, 59 радова у домаћим часописима, 9 радова у зборницима домаћих састанака и 248 абстраката од којих је 93 штампано у страним часописима са рецензијом, цитираних у Current contents. У више европских неуролошких центара одржао предавања по позиву.
Најважније радове из области истраживања тимуса код миастеније гравис, евалуације лечења миастеније, истраживања болести моторног неурона, молекуларно-биолошких истраживања фамилијарних облика амиотрофичке латералне склерозе и миотоничке дистрофије, истраживања нових антигена периферног нервног система и кичмене мождине, истраживања неуропатологије АИДС-а, као и већину неуро-имунолошких истраживања публиковао је у водећим светским часописима (J of Neuroimmuno-logy, Annals of the New York Academy of Sciences, Clinical and Experimental Immunology, Neurology, Annals of Neurology, Seminars in Neurology, Immunological Investigations, J of Neuroscience Research, J of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry, Europ. J. of Neurology, Acta Neurologica Scandinavica, J. of the Neurological Sciences, J. of Environmental Pathology, Toxicology and Oncology, J. of Neurology, Monographs in Allergy, Karger, Basel, Human mutation, Psych. Genet. ).
Својим научним радом у области имунопатологије miastenia-е gravis је остварио основе за доктринарни приступ терапији ове болести што је после 20 година рада у нашим условима довело до смањења стопе смртности ове болести са 30% на само 3%. Истраживачке и клиничке резултате у овој области публиковао је у вредној монографији заједно са 12 научника, сарадника на пројекту.
Клиничким истраживањима је унапредио дијагностички приступ неуромишићним болестима и увео низ нових терапијских процедура. Оснивач је јединице за имунотерапију и терапијску измену плазме. Учествовао је у ултраструктурним истраживањима тимуса у болесника са миастенијом гравис и допринео разјашњењу улоге тимуса као и објашњењу ефекта тимектомије. Међу првима у свету се укључио у имунолошка истраживања болести моторног неурона, учествовао у откривању субентитета ове болести.
Својим радовима је открио, идентификовао и локализовао нове антигене, Олиго-дендроцитни мијелински гликопротеин и Версикану сличан гликопротеин у периферним живцима. У неуропатологији AIDS-а је показао да се gp120 гликопротеин HIV-1 везује за неуронске ћелије и објаснио комплементом посредовано оштећење неурона након везивања вируса за рецепторе неуронске мембране. Актуелна истраживања обухватају имуно-патологију неуропатија са посебним освртом на улогу гликолипидних антигена (ганглиозида, сулфатида, …), и на механизме молекуларне мимикрије у етиопатоигенези неуропатија. У овој области тесно сарађује са Фармацеутским факултетом у Скопју, Универзитетском неуролошком клиником у Милану и са Cornel University у њујорку. У оквиру најновијих неуроимунолошких истраживања, својом истраживачком групом је међу првима у свету допринео откривању нових имунолошких механизама настанка миастеније гравис.
До сада је био носилац више научних пројеката финансираних од стране Министарства за науку и технологију Србије. У оквиру иновационог пројекта на проблему болести моторног неурона патентиран је котерапијски препарат којим се постижу значајни резултати у борби против једне од најтежих неуролошких болести. Руководио пројектом под називом „Истраживања имунски посредованих болести кичмене мождине, периферних живаца и неуромишићне спојнице“ и стратешким пројектом „Молекуларно-биолошка дијагностика наследних болести у медицини“. Сарађује на истраживачком раду на пројектима којима руководе професор Norman Latov из Њујорка и Nigel Leigh из Лондона.