Проф. др Душан Б. Теодоровић

Проф. др Душан Б. Теодоровић

Проф. др Душан Б. Теодоровић

Саобраћајни факултет

Проф. др Душан Б. Теодоровић, редовни професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, рођен је у Београду 1951. године, од оца Бранка и мајке Јелене Вујовић. Дипломирао је на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду 1973. На истом факултету је магистрирао 1976. и докторирао 1982. године.
Током више од двадесет година проф. Теодоровић се бави развојем модела и софтвера за управљање процесима у ваздушном, друмском и речном саобраћају. У звање доцента на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду изабран је 1983., а у звање ванредног професора 1988. године. У звање редовног професора изабран је 1993. године. Оснивач је предмета „Транспортне мреже“ на редовним студијама Саобраћајног факултета. Такође, оснивач је последипломског курса „Фази-неуро моделирање у саобраћају“.
Објавио је преко 100 научних радова, од чега је 40 радова објављено у међународним науцним цасописима. “Transportation Research”, “Transportation Science”, “Journal of Transportation Engineering (ASCE), “Transportation Planning and Technology”, “The Logistics and Transportation Review”, “Civil Engineering Systems”, “European Journal of Operational Research”, “Fuzzy Sets and Systems”. Аутор је књига “Transportation Networks”, “Airline Operations Research” и “Traffic Control and Transport Planning’ A Fuzzy Sets and Neural Networks Approach” које су објављене од стране угледних међународних издавача.
Био је по позиву гост-уредник специјалних бројева међународних научних часописа “Transportation Planning and Technology” и „Fuzzy Sets and Systems“. Помоћник је уредника научног часописа “Yugoslav Journal of Operations Research”. Члан је редакција часописа “Journal of Transportation Engineering” (American Society of Civil Engineers), “Vechicle and Mobile Mechanics” и „Техника- Саобрацај“. Стални је рецензент већег броја међународних научних часописа. Био је копредседник девете Мини европске конференције „Fuzzy Systems in Traffic and Transportation“. Резултате својих истраживања је саопштавао на Мидлсекс Политехници у Лондону, Универзитету Пенсилваније у Филаделфији, Универзитету државе Мериленд у Колеџ Парку и Универзитету Калифорније у Берклију. Био је по позиву гостујући професор (у трајању од месец дана до једне школске године) на Техничком универзитету Данске у Копенхагену, Универзитету Делавер (САД) и Националном Chiao Tung универзитету Тајвана у Тајпеху.
У главне научне доприносе проф. Теодоровића спадају: Развој нових метода за пројектовање транспортних мрежа, Развој нових метода за управљање саобраћајним токовима, Пионирски рад на развоју интелигентних транспортних система, Методи за пројектовање транспортних мрежа развијени од стране проф. Теодоровића омогућавају одређивање „најбољег“ облика транспортне мреже, избор рута које треба да постоје у мрежи и одређивање фреквенција полазака дуж појединих рута. Коришћењем ових метода могуће је извршити пројектовање транспортне мреже и у условима када се не располаже довољно прецизним подацима о будућим путничким и робним токовима. Развијене методе успешно решавају тешке комбинаторне задатке, при чему узимају у обзир сва оперативна ограничења везана за перформансе транспортних средстава и капацитете грана и чворова.
Проф. Теодоровић је развио већи број модела за предикцију путничких токова на транспортним мрежама, расподелу саобраћајних токова по алтернативним рутама, избор вида превоза, избор типа авиона за мрежу линија, пројектовање редова летења и редова вожњи, распоређивање саобраћајних средстава на транспортне задатке, диспечирање саобраћајних средстава у реалном времену и пројектовање рута саобраћајних средстава у дистрибутивним системима. Развио је нове методе за одређивање фреквенција летења и прорачун временских губитака путника на ваздухопловним транспортним мрежама.
Методе за управљање саобраћајним токовима у ваздушном и друмском саобраћају које је развио проф. Теодоровић омогућавају боље коришцење капацитета елемената транспортног система (аеродроми, ваздушни путеви, градске саобраћајнице) и отклањање поремећаја у одвијању ваздушног и градског саобраћаја.
До краја осамдесетих година за решавање саобраћајних проблема развијани су у свету искључиво детерминистички и/или стохастички модели. Професор Теодоровић представља једног од пионира примене “меког рачуна” (фази скупови, вештачке неуронске мреже, генетски алгоритми) у решавању сложених проблема саобраћајног инжењерства. О овоме сведоче позиви за писање прегледних радова, позиви за обављање функције госта уредника међународних научних часописа, као и монографија објављена 1998. од стране угледног светског издавача “Kluwer Academic Publishers”.
Посебно је значајно истаћи алгоритме апроксимативног резоновања развијене од стране проф. Теодоровића за речавање проблема избора руте у градском и ваздушном саобраћају, пројектовања облика транспортних мрежа, загушења у систему контроле летења, рутирања саобраћајних средстава, управљања саобраћајем на изолованој раскрсници у реалном времену, као и проблема диспечирања бродова, авиона и приградских возова.
Најзначајнији радови: Књиге објављене од стране иностраних издаваца: Teodorović, D., “Transportation Networks”, Gordon and Breach Science Publishers, New York-London-Paris-Montreux-Tokyo (1986). Group of authors, “Civil Engineering Practice”, Technomic Publishing, Lancaster-Basel (1988). Teodoroviæ, D., “Airline Operations Research”, Gordon and Breach Science Publishers, New York-London-Paris-Montreux-Tokyo-Melbourne (1989). Teodoroviæ, D., Vukadinovic, K., “Traffic Control and Transport Planning: A Fuzzy Sets and Neural Networks Approach”, Kluwer Academic Publishers, Boston (Dordrecht) London, 1998.