Проф. др Јордан П. Поп-Јорданов

Проф. др Јордан П. Поп-Јорданов

Проф. др Јордан П. Поп-Јорданов

Елелктротехнички факултет

Проф. др Јордан П. Поп-Јорданов, редовни професор Електро-техничког факултета у Београду у пензији, академик, рођен је 1925. године у Великом Градишту, од оца Петра и мајке Софије Кошевалиске. Гимназију је учио у Пожаревцу и Штипу. Завршио је Филозофски факултет у Скопљу (Група за филозофију, 1956.) и Електротехнички факултет у Београду (Одсек за техничку физику, 1960.), где је стекао и докторат техничких наука.
Био је на стручном усавршавању у Лондону (General Electric Company, 1960. године) и Москви (Институт за теоријску и експерименталну физику, 1962. године).

У периоду 1960.-1970. године радио је у Институту за нуклеарне науке у Винчи, где је био научни и виши научни сарадник. У Институту у Винчи је под његовим руководством израсла група младих доктора наука позната код нас и у свету по својим научним резултатима.
Године 1969. изабран је за дописног члана Македонске академије наука и уметности (МАНУ), а 1974. за редовног члана. Јануара 1971. прелази на Електротехнички факултет у Београду, најпре како ванредни, а затим (од 1976.) као редовни професор, све до превременог пензионисања 1984. Исте године изабран је за председника МАНУ, на којој дужности остаје до краја 1991.
Сада је дирeктор Истраживачког центра за енергетику, информатику и материјале МАНУ, и председник Македонског националног комитета Светског савета за енергију.
Био је између осталог председник Научног већа Института у Винчи, декан Електротехничког факултета у Београду и главни уредник часописа „Техничка физика“. Поред Македонске академије наука и уметности, члан је Њујоршке академије наука, Међународне академије наука, Европске академије наука и уметности и Медитеранске академије, као и Америчког физичког друштва, Међународног друштва за сунчеву енергију, Међународног друштва за неутронску регулацију, Савета Римског клуба за будућност Европе и почасни члан Светске иновационе фондације.
На редовним и постдипломским студијама на Електро-техничком факултету држао је наставу из атомске и статистичке физике, енергетске микрофизике и квантне електродинамике. На истом факултету оснива и постдипломски смер за сунчеву енергију, први у земљи из ове проблематике. Предавао је и на постдипломским студијама на Природно-математичком и Филозофском факултету, као и у Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета.
Основне научне области у којима је радио су: неутронска и реакторска физика, некласична енергетика, технолошки ризици и филозофија природних наука. Сада се претежно бави фотоволтаичним изворима енергије и квантном неуродинамиком.
Објавио је уџбенике „Неравнотежна статистичка физика“ (1981.) и Квантна електродинамика“(1983.). Аутор је или коаутор око 200 научних радова од којих је две трећине објављено у иностранству. Њихови резултати су коришћени у многим страним чланцима, монографијама и докторским тезама.
Добитник је већег броја домаћих и иностраних награда и признања за научна достигнућа.
Карактеристични радови: Термализаци неутронов в гетерогенном реакторе, Analytical investigation of thermal neutron fields in heterogenous media, Advances in local nuclear fuel burn up physics, On evaluatiоn risk from energy technologies, О природи микрочестица, The modern natural sciences and philosophy, Brain drain in energy and informatics, Holistic approach to enviromental risks from various energy options and some response measures, Psychosomatic technological risk & its assesment and management, Quantum models of thin films for advanced photovotatic technology, Exploring the quantum concept of memory.
Учествовао је на међународним научним скуповима у двадесетак земаља Европе, Америке и Азије, најчешће као позвани референт. Био је рецензент међународних научних часописа и референт за избор професора на иностраним универзитетима.
Током више од две деценије рада рада у Институту за нуклеарне науке у Винчи и на Електротехничком факултету у Београду руководио је бројним домаћим и иностраним научним пројектима из техничке физике и енергетике.
У Македонској академији наука и уметности сада ради са групом одабраних младих истраживача као руководилац неколико домаћих и иностраних пројекaта из енергетског моделирања, соларног електрицитета и квантне неуродинамике. Говори десетак језика, од којих неколико светских (енглески, француски, руски, немачки и есперанто).
Најважнији научни доприноси: аналитички прилаз решавању проблема термализације неутрона у хетерогеним срединама, у свету прихваћен под називом „метод Поп-Јорданова“; генерализација третирања спектралних и кинетичких карактеристика поља термалних неутрона; интерпретација дуализма микрочестица периодичним својствима материје; развој природнонаучног концепта интеракције онтолошких, гносеолошких и аксиолошких компонената; увођење мултидимензионалне репрезентације енергетских и других технолошких ризика; идентификација канализираних стања у квантним моделима танких слојева; примена квантне електродианмике на соларне ћелије и динамику мозга.