Проф. др Недељко С. Парезановић

Проф. др Недељко С. Парезановић

Проф. др Недељко С. Парезановић

Математички факултет

Проф. др Недељко С. Парезановић, редовни професор Математичког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1932. године у Ивањици, од оца Светомира и мајке Стајке Кривокућа. Основну школу је завршио у Ивањици, а средњу школу у Београду. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Београду 1957. године на групи за механику. На истом факултету је одбранио и докторску тезу 1961. године.
Од 1950. до 1957. године је радио у студију Радио Београда, а по дипломирању на факултету прелази у Војно-технички институт у Београду, где је радио на пословима конструкције номограма и примене аналогних рачунара.

Године 1959. прелази у Институт за нуклеарне науке „Борис Кидрич“ у Винчи у лабораторију за Примењену математику. Тада започиње и свој истраживачки рад на пословима поставке и анализе математичких модела. У то време користи машину за решавање линеарних алгебарских једначина, репетитивни диференцијални анализатор и први велики дигитални рачунар IBM-705 у Савезном заводу за статистику.
Преласком у Институт „М. Пупин“ у Београду (1961.) почиње да ради на пројектовању дигиталних електронских рачунара и развоју системског и апликативног софтвера. У области пројектовања електронских дигиталних рачунара посебну пажњу заслужују Идејни пројекат ЦЕР-11 и Стони електронски калкулатор ЦЕР-30 рађени у Институту „М. Пупин“ у Београду. ЦЕР-11 је више година успешно коришћен у ЈНА, а ЦЕР-30 је заснован на оригиналној идеји калкулатора са усвајањем програма (1963.). За потребе Творнице рачунских стројева у Загребу коаутор је пројекта по коме је произведена већа серија електронских калкулатори ТРС 501 и ТРС 511. Радио је на развоју рачунара „Космос“ у Институту „М. Пупин“ за потребе Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве. Том приликом је више пута боравио у Москви.
Објавио је више научних радова у часописима (30 радова) и зборницима радова (26 радова). Аутор је више књига, универзитетских и средњошколских уџбеника (укупно 24).
Рачунарство је област за коју није постојала литература на нашем језику, па је писање уџбеника била прека потреба. Неки уџбеници Н. Парезановића су издавани у преко 20 издања, као што је Програмски језик FORTRAN IV. Редактор и рецензент је енциклопедијског издања: Оксфордски речник рачунарства, издавач „Нолит“, Београд, 1990.
Руководио је већим бројем пројеката (11). Ментор је већем броју кандидата при изради специјалистичких, магистарских и докторских теза.
Стручни и истраживачки рад у области рачунарства врло брзо се мењао за последњих 40 година пратећи промене које је диктирала савремена технологија израде рачунара. Радови из шездесетих година се односе, претежно, на аналогне рачунаре. Радови су публиковани (4 рада) у познатим часописима IRE и IEEE Transactions on Electronic Computers. Рад Solving of Integral Equations on a Differential Analyzer by Fredholm’s Method (коаутор) је цитиран у књизи G.A.Korn, T.M.Korn: Electronic Analog and Hybrid Computers, McGraw-Hill, New York, 1964., као и у енциклопедији: АвтономизациЯ производства и промвшленнаЯ електроника, Издателвство „СовјетскаЯ енциклопедиЯ“, Москва, 1965. (1)(85-86). У раду Решавање Фредхолмове интегралне једначине применом диференцијалних једначина, Математички весник 12(27) 1975. показано је под којим условима се може решење интегралне једначине добити итеративним мењањем почетних услова диференцијалне једначине. Ово омогућава моделирање интегралних једначина без чувања претходног решења у облику функције (Математички весник, 2(15) (30), 1978.). Садржај рада Аритметичке операције множења и дељења на дигиталним машинама (Аутоматика, Број 2, 1963.) је одштампан у издању ТеоретическаЯ кибернетика, Москва, 1963.
Рад у настави је почео 1963. године. Од тада је држао више курсева на редовним и последипломским студијама у више универзитетских центара (Београду, Загребу, Новом Саду и Нишу). То су најчешће били први курсеви из области рачунарства, као што су: Основи рачунарских система, Програмски системи, Програмски језици, Рачунске машине и програмирање, Примена рачунара и Увод у кибернетику.
Универзитетску каријеру започиње 1967. у звању ванредног професора на Електронском факултету у Нишу. Од 1969. је руководилац Рачунског центра Математичког института у Београду и држи наставу на Математичком факултету у Београду. На истом факултету заснива и стални радни однос од 1972. године у звању ванредног професора, а 1980. бива изабран у звање редовног професора. Од оснивања Катедре за рачунарство на Математичком факултету у Београду био је шеф Катедре више година. На овом факултету остаје до одласка у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства.
У оквиру стручне сарадње боравио је у Институту за техничку кибернетику у Москви, на Челси и Империјал колеџу у Лондону и Институту за техничку кибернетику у Братислави. На позив Чехословачке академије наука одржао је предавање у Институту за теорију информација у Прагу (1967.).
Главни уредник је серије публикација у Математичком институту у Београду под називом „Савремена рачунска техника и њена примена“. Покренуо је часопис „Рачунарство у науци и образовању“ код издавача „Нова књига“, Београд и био главни уредник. Члан је редакције часописа „Рачунарство“ покренутог у Математичком институту у Београду. Сада је уредник и редактор библиотеке „Модуларна библиотека рачунарства“ у издању „Науке“, Београд. Више година је био члан Комисије за матичност математике и рачунарства Универзитета у Београду. Био је продекан Математичког факултета у Београду.
Добитник је две награде за најбоље радове на ЕТАН-у (IX и XII конференција). Примио је Повељу у знак признања за развој мултидисциплинарних студија у Центру за мулти-дисциплинарне студије Универзитета у Београду. Примио је Плакету Комитета за примену математичких метода и рачунара у геологији, рударству и металургији за ширење рачунарских знања. Добитник је Златне плакете Завода за уџбенике и наставна средства за дугогодишњи успешан рад на писању уџбеника.