Проф. др Момчило Д. Милутиновић

Проф. др Момчило Д. Милутиновић

Проф. др Момчило Д. Милутиновић

Пољопривредни факултет

Проф. др Момчило Д. Милутиновић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1936. године у селу Горња Ржаница (Александровац-Жупски), од оца Драгутина и мајке Лепосаве Вилимоновић. Основну школу завршио је у родном селу, а Нижу реалну гимназију са малом матуром у Александровцу 1950. године. Средњу пољопривредну школу завршио је у Букову, код Неготина, Крајина 1954. године. На Пољопривредном факултету, Универзитета у Београду дипломирао је 1959. године. У току студија био је на пракси у СР Немачкој (Baumschule Pfingsten, Soest 1957.; Baumschule Gebrueder Mohr, Elmshorn, 1958.) и Швајцарској (Huwill, Hochdorf) у трајању од 10 месеци. У 1959/60 години био је на одслужењу војног рока у Школи резервних официра у Задру.
Од 1960. године радио је на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, као асистент на предмету Оплемењивање воћака и винове лозе. У звање доцента изабран је 1971. године, у звање ванредног професора 1976., а у звање редовног професора изабран је 1982. године за исти предмет. Пензионисан је 2001. године.
Последипломске студије са магистарском тезом завршио је на Пољопривредном факултету у Београду-Земуну 1965. године, а докторску дисертацију на истом Факултету одбранио је 1968. године са темом «Цитогенетичке и друге важније биолошке особине типова малине у Западној Србији».
У току 1969-1972. године био је у Институту за генетуку Универзитета у Бону – СР Немачка, као стипендиста фондације Alexander von Humboldt Stiftung, ангажован у области Цитогенетике и мутационог оплемењивања биљака. На истом Универзитету после времена стипендије ангажован је као доцент и за извођење наставе из предмета Karyologie und Mutationslehre 1971/1972. Завршио је курс за примену изотопа за истраживања у биологији 1969 у СР Немачкој. На студијском боравку у иностранству (1-2 месеца) био је пет пута у институтима за област генетике и оплемењивања воћака односно винове лозе (Енглеска, Индија, САД и СР Немачка).
Члан је International Society for Horticultural Science (Section Fruits, Commission Plant Genetic Resources, Working Group Pollination).
У оквиру образовног рада проф. Милутиновић је предавао Оплемењивање воћака и винове лозе на Пољопривредном факултету у Београду, а такође и на Пољопривредном факултету Универзитета у Приштини. Био је руководилац последипломске наставе за магистеријум на групи Генетика и оплемењивање воћака и винове лозе, а и сада изводи наставу на истој наставној групи. Био је ментор или члан комисија већег броја дипломнских радова , магистарских теза и докторских дисерација. Изводи наставу из Оплемењивања воћака за магистеријум и на Агрономском факултету у Чачку. Учествовао је у комисијама за магистарске тезе или докторске дисертације и на Агрономском факултету у Чачку, Пољопривредном факултету у Новом Саду и Биолошком факултету у Београду.
Научни рад проф. Милутиновића обухвата различите аспекте истраживања из области Генетике и Оплемењивања воћака и винове лозе, а и других хортикултурних биљака. Посебна област његових истраживања је функционална способност мушког и женског гаметофита и регуларност мејозе у току микроспорогенезе и дејство рентген зрака на мутагене промене. Већи број радова обухватају истраживања заметања плодова воћака и винове лозе и утицај опрашивача на заметање плодова и принос. Значајан број научних радова, почев од докторске дисертације, посвећен је генетичкој анализи генотипова воћака и винове лозе за важније особине како потомства добијеног хибридизацијом тако и генотипова из природне популације, значајних генетичких ресурса воћака у нашој земљи (малина, вишња, шљива, јабука) који се користе као почетни материјал за стварање нових генотипова у оплемењивачком раду и као генофонд воћака.
До сада је у домаћим и међународним часописима и публикованим саопштењима са научних скупова објавио 174 научна рада. У међународним научним часописима објавио је 13 радова, а од 52 саопштена рада на међународним конгресима и симпозијумима 26 су штампана у целини. Објавио је три јединице уџбеничке литературе и коаутор је монографије „Банка гена воћака Југославије“. Коаутор је 10 пројеката за подизање и експлоатацију воћњака, од којих је један међународног значаја за подизање 936 ха воћњака у Анголи.
У оквиру научно-истраживачког рада проф.Милутиновић је руководио већим бројем тема, подпројеката и пројеката по конкурсима МНТР Србије. У оквиру Савезног пројекта „Формирање биљног генофонда за потребе Банке биљних гена Југославије“ био је члан руководећег тима за Банку гена воћака Југославије (1989-1991.). Учествовао је у три контрапарт пројекта и био руководилац пројекта „Selection of Prunus and Sharka virus“, који је финансирала Влада САД 1986-1991. године. Његови научни радови су цитирани у многим домаћим и страним публикацијама.
На Факултету је имао разне функције у комисијама и органима. Био је шеф Наставног одсека, директор Института за хортикултуру, шеф Катедре за воћарство, члан Савета Факултета, продекан Факултета, директор Огледног школског добра «Радмиловац» и члан Биотехничког већа Универзитета у Београду. Био је члан редакционог одбора часописа Зборник радова Пољопривредног факултета. Учествовао је у организацији и програмском раду многих домаћих научних скупова, а био је председник организационог одбора XI Конгреса воћара Југославије са међународним учешћем 2000. године.
Био је члан Скупштине и члан Комисије за пројекте Основне заједнице наука Београд. Био је члан Савезне комисије за признавање сорти пољопривредног биља и председник подкомисије за врсте воћака са јагодастим плодовима. Сада је председник Југословенског научног воћарског друштва, члан управног одбора Савеза пољопривредних инжењера и техничара Југославије, члан Друштва генетичара Србије, члан Научног већа Института за истраживанја у пољопривреди „Србија“ и члан Редакционог одбора и Издавачког савета часописа „Југословенско воћарство“. Експерт је за Генетику и Оплемењивање воћака и винове лозе и носилац више јавних признања, међу којима је Плакета Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, Плакета Југословенског научног воћарског друштва, Захвалница Основне заједнице наука Београд и Орден Републике са бронзаним венцем.
Адресе: Булевар А. Чарнојевића 113/6,11070 Н. Београд, тел.132-371. , Немањина 6, 11081-Београд-Земун, тел.2615-315; локал 223. Факс: 2193-659