Aktivnosti

Naučno društvo Srbije – 30 godina rada

Prof. dr Perovic SlobodanNaučno društvo Srbije ovom knjigom obeležava tri decenije svoga postojanja. Čin koji ohrabruje, čin koji povezuje. Različiti po svojim vokacijama, počev od prirodno matematičkih i tehničkih nauka sve do medicinsko- bioloških i društvenih nauka, članovi Društva u proteklom periodu gradili su svoj naučni opus na ujedinjenoj savesti i svesti da u mozaiku različitosti postoje i zajedničke tačke vezivanja. Ta sazvežđa imenuju se rečima: objektivnost i javnost znanja i novih saznanja koja su pod stalnom optikom nauke, kao organizovane i istinoljubive sumnje.

Taj zajednički svod misli i duhovne slobode spaja nas. I to ne samo aksiomom i paradigmom proverenog znanja jedne ili druge discipline, već asocijacijom legitimne vere u nastupanje većeg stepena naučnog progresa u ostvarenju sveopšte prirodne i socijalne pravde kao stožerne vrline, individualne i zajedničke.

Pravda komutativna, kao aritmetička proporcija (jednako u jednakim slučajevima) i pravda distributivna, kao geometrijska proporcija (deljenje zajedničkog dobra), nadživela sve vekove od antike do naših dana, evo je i danas sa nama i u nama, na svakom koraku naučnog stvaralaštva i na svakoj od trideset godina života i rada Naučnog Društva Srbije. I otuda, kao što je pravdi i pojedinačnoj pravičnosti – nasilje najgori protivnik, tako je i nauci svaka dogma, njen antagonist i njena antinomija koja zloćudno zatvara bogatstvo života Nauke i celinu Pravde.

A ta dogma, bez obzira na vremenske i prostorne meridijane, uvek dolazi kada čulnost nadjača umnost, kada u svetu paklene nesloge fizičko nasilje nadvlada argument naučne misli, kada notorni prirodni i socijalni fakt izgubi bitku u ratu „duše sa tijelom“. Bar mi, kao ćelija ove civilizacije, to dobro znamo i osećamo svu tegobu te realnosti. (više…)

Naučno društvo Srbije – prvih 20 godina rada

Prof Dr Jovan TodorovicAktivnosti i rad Naučnog društva Srbije od osnivanja do 1989. godine prikazan je u knjizi „Naučno društvo Srbije – 20 godina rada, Beograd, 1991“, a ovde je opisana delatnost Društva u periodu 1990-1999.

Uvod

Posle izuzetno uspešnih rezultata tokom dvadeset godina svog rada, Naučno društvo Srbije (NDS) je početkom devedesetih godina značajno smanjilo sve svoje aktivnosti. Došlo je do dužeg zastoja u organizovanju naučnih i stručnih predavanja, prekinuto je izdavanje časopisa, niz godina nije održan nijedan simpozijum niti naučni skup. Članovi NDS-a se nisu obeshrabrili i u izuzetno teškim uslovima. U skoro potpunoj izolaciji zemlje i prekidu naučnih i stručnih komunikacija sa drugim zemljama, tražili su puteve za ponovno oživljavanje rada Društva. Tako je sredinom 1994. godine, na inicijativu grupe najaktivnijih članova, došlo do zakazivanja Plenuma i izbora novih organa Društva, Predsednika, Predsedništva i Sekretara Odeljenja. Ovim činom NDS je ponovo počelo da radi, sa velikim ambicijama i bogatim programima i planovima.

Ovo je ubrzo počelo da daje rezultate. Aktiviran je rad sva četiri Odeljenja, za prirodno-matematičke, tehničke, medicinsko-biološke i društvene nauke, ponovo je počelo da izlazi naučno glasilo Društva, organizovano je više uspešnih simpozijuma i naučnih konferencija. To je doprinelo daljoj afirmaciji Naučnog društva Srbije i porastu ugleda u naučnoj javnosti i društvu u celini. O NDS-u se danas, sa mnogo više razumevanja, interesa i uvažavanja, govori u širokim naučnim krugovima, i iskazuje se sve veći interes za njegov rad, za predavanja, simpozijume i druge skupove, za glasilo Društva i sve druge oblike aktivnosti. Ali i pored toga opšte je mišljenje da na afirmaciji Naučnog društva Srbije treba još više da se radi, kako bi se organizovanim delovanjem njegov ugled u našoj javnosti i nadalje povećavao. Snaga Društva, iskazana pre svega visokim naučnim potencijalima svojih članova i dobro osmišljenom programskom orijentacijom, predstavlja za ovo nesporne podloge. (više…)