Активности

Научно друштво Србије – 30 година рада

Prof. dr Perovic SlobodanНаучно друштво Србије овом књигом обележава три деценије свога постојања. Чин који охрабрује, чин који повезује. Различити по својим вокацијама, почев од природно математичких и техничких наука све до медицинско- биолошких и друштвених наука, чланови Друштва у протеклом периоду градили су свој научни опус на уједињеној савести и свести да у мозаику различитости постоје и заједничке тачке везивања. Та сазвежђа именују се речима: објективност и јавност знања и нових сазнања која су под сталном оптиком науке, као организоване и истинољубиве сумње.

Тај заједнички свод мисли и духовне слободе спаја нас. И то не само аксиомом и парадигмом провереног знања једне или друге дисциплине, већ асоцијацијом легитимне вере у наступање већег степена научног прогреса у остварењу свеопште природне и социјалне правде као стожерне врлине, индивидуалне и заједничке.

Правда комутативна, као аритметичка пропорција (једнако у једнаким случајевима) и правда дистрибутивна, као геометријска пропорција (дељење заједничког добра), наџивела све векове од антике до наших дана, ево је и данас са нама и у нама, на сваком кораку научног стваралаштва и на свакој од тридесет година живота и рада Научног Друштва Србије. И отуда, као што је правди и појединачној правичности – насиље најгори противник, тако је и науци свака догма, њен антагонист и њена антиномија која злоћудно затвара богатство живота Науке и целину Правде.

А та догма, без обзира на временске и просторне меридијане, увек долази када чулност надјача умност, када у свету паклене неслоге физичко насиље надвлада аргумент научне мисли, када ноторни природни и социјални факт изгуби битку у рату „душе са тијелом“. Бар ми, као ћелија ове цивилизације, то добро знамо и осећамо сву тегобу те реалности. (више…)

Научно друштво Србије – првих 20 година рада

Prof Dr Jovan TodorovicАктивности и рад Научног друштва Србије од оснивања до 1989. године приказан је у књизи „Научно друштво Србије – 20 година рада, Београд, 1991“, а овде је описана делатност Друштва у периоду 1990-1999.

Увод

После изузетно успешних резултата током двадесет година свог рада, Научно друштво Србије (НДС) је почетком деведесетих година значајно смањило све своје активности. Дошло је до дужег застоја у организовању научних и стручних предавања, прекинуто је издавање часописа, низ година није одржан ниједан симпозијум нити научни скуп. Чланови НДС-а се нису обесхрабрили и у изузетно тешким условима. У скоро потпуној изолацији земље и прекиду научних и стручних комуникација са другим земљама, тражили су путеве за поновно оживљавање рада Друштва. Тако је средином 1994. године, на иницијативу групе најактивнијих чланова, дошло до заказивања Пленума и избора нових органа Друштва, Председника, Председништва и Секретара Одељења. Овим чином НДС је поново почело да ради, са великим амбицијама и богатим програмима и плановима.

Ово је убрзо почело да даје резултате. Активиран је рад сва четири Одељења, за природно-математичке, техничке, медицинско-биолошке и друштвене науке, поново је почело да излази научно гласило Друштва, организовано је више успешних симпозијума и научних конференција. То је допринело даљој афирмацији Научног друштва Србије и порасту угледа у научној јавности и друштву у целини. О НДС-у се данас, са много више разумевања, интереса и уважавања, говори у широким научним круговима, и исказује се све већи интерес за његов рад, за предавања, симпозијуме и друге скупове, за гласило Друштва и све друге облике активности. Али и поред тога опште је мишљење да на афирмацији Научног друштва Србије треба још више да се ради, како би се организованим деловањем његов углед у нашој јавности и надаље повећавао. Снага Друштва, исказана пре свега високим научним потенцијалима својих чланова и добро осмишљеном програмском оријентацијом, представља за ово неспорне подлоге. (више…)