Naučno društvo Srbije – prvih 20 godina rada

Naučno društvo Srbije – prvih 20 godina rada

Prof Dr Jovan TodorovicAktivnosti i rad Naučnog društva Srbije od osnivanja do 1989. godine prikazan je u knjizi „Naučno društvo Srbije – 20 godina rada, Beograd, 1991“, a ovde je opisana delatnost Društva u periodu 1990-1999.

Uvod

Posle izuzetno uspešnih rezultata tokom dvadeset godina svog rada, Naučno društvo Srbije (NDS) je početkom devedesetih godina značajno smanjilo sve svoje aktivnosti. Došlo je do dužeg zastoja u organizovanju naučnih i stručnih predavanja, prekinuto je izdavanje časopisa, niz godina nije održan nijedan simpozijum niti naučni skup. Članovi NDS-a se nisu obeshrabrili i u izuzetno teškim uslovima. U skoro potpunoj izolaciji zemlje i prekidu naučnih i stručnih komunikacija sa drugim zemljama, tražili su puteve za ponovno oživljavanje rada Društva. Tako je sredinom 1994. godine, na inicijativu grupe najaktivnijih članova, došlo do zakazivanja Plenuma i izbora novih organa Društva, Predsednika, Predsedništva i Sekretara Odeljenja. Ovim činom NDS je ponovo počelo da radi, sa velikim ambicijama i bogatim programima i planovima.

Ovo je ubrzo počelo da daje rezultate. Aktiviran je rad sva četiri Odeljenja, za prirodno-matematičke, tehničke, medicinsko-biološke i društvene nauke, ponovo je počelo da izlazi naučno glasilo Društva, organizovano je više uspešnih simpozijuma i naučnih konferencija. To je doprinelo daljoj afirmaciji Naučnog društva Srbije i porastu ugleda u naučnoj javnosti i društvu u celini. O NDS-u se danas, sa mnogo više razumevanja, interesa i uvažavanja, govori u širokim naučnim krugovima, i iskazuje se sve veći interes za njegov rad, za predavanja, simpozijume i druge skupove, za glasilo Društva i sve druge oblike aktivnosti. Ali i pored toga opšte je mišljenje da na afirmaciji Naučnog društva Srbije treba još više da se radi, kako bi se organizovanim delovanjem njegov ugled u našoj javnosti i nadalje povećavao. Snaga Društva, iskazana pre svega visokim naučnim potencijalima svojih članova i dobro osmišljenom programskom orijentacijom, predstavlja za ovo nesporne podloge.

Članstvo

Od osnivanja Društva 1969. godine do 2004. godine u Naučno društvo Srbije izabrana su 173 člana. Po odeljenjima, Društvo ima u Odeljenju prirodno-matematičkih nauka 28 članova (26 naša člana i 2 inostrana člana); u Odeljenju tehničkih nauka 37 članova; Odeljenje medicinsko-bioloških nauka ima 31. člana (29 naših članova i 2 inostrana člana); i u Odeljenju društvenih nauka ima 21 član (19 naših i 2 inostrana člana), što ukupno čini 117 članova Društva.

Na Skupštini 2002. godine prvi put su u Naučno društvo Srbije izabrani naučnici iz inostranstva. To su istaknuti profesori univerziteta i naučnici sa visokim međunarodnim priznanjima koji su sarađivali sa nekim našim institucijama i/ili radili na našim projektima. Očekujemo da će se preko inostranih članova uspostaviti življa saradnja sa odgovarajućim asocijacijama u inostranstvu i proširiti delatnost našeg Društva. Od osnivanja Društva do sada je preminulo, na žalost, 56 uglednih i zaslužnih članova Društva. Sve su to bili istaknuti naučni radnici, većinom profesori beogradskog, ali i drugih Unoverziteta, koji su zapaženim rezultatima dali značajan doprinos našoj i svetskoj nauci uopšte, i doprineli ugledu i afirmaciji Društva.

Predavanja

Verovatno najmarkantnije rezultate Naučno društvo Srbije je ostvarilo organizovanjem naučnih predavanja, redovno, po pravilu jednom nedeljno. U proteklim godinama, od prethodnog Izbornog Plenuma Društva koji je održan sredinom 1994. godine, organizovano je preko 80 predavanja, koja su bila u proseku veoma dobro posećena i praćena korisnim i značajnim diskusijama i razmenama mišljenja. Do kraja 1995. godine održano je 27, tokom 1996. godine 23, tokom 1997. godine 14, a u 1998. godini 18 dobro posećenih predavanja, od kojih je nekoliko imalo popularni karakter. Zapaženo je i predavanje koje je u organizaciji Naučnog društva Srbije održao gost iz Japana, prof. Munioki Mima, direktor Instituta za lasersku tehniku Osaka Univerziteta iz Japana.

Časopis

Veoma istaknute, možda i najznačajnije rezultate Društvo je ostvarilo izdavanjem svog naučnog glasila, časopisa Scientific Review. Kao što je poznato, posle serije od 13 brojeva, koji su pod nazivom Naučni Pregled izlazili u prethodnom periodu na srpskom jeziku, od 1995. godine naučno glasilo Društva se štampa na engleskom jeziku, uz recenziju svih objavljenih radova.

Redakcijski odbor je proširen renomiranim inostranim članovima, čime su zadovoljeni kriterijumi za verifikaciju visokog nivoa časopisa i razmenu sa naučnim institucijama drugih zemalja. U proteklim godinama izašlo je 11 brojeva časopisa, od broja 14 do 23, a u toku je priprema sledeća 2 broja. Od toga su u Seriji Medical and Biological Science izašla 2 broja, u Seriji Social Science 1 broj, a ostali u Seriji Science and Engineering. Ukupno je objavljeno 96 radova domaćih autora i 16 radova stranih autora, na ukupno oko 1450 stranica. Značajno je da je većina objavljenih radova prethodno bila saopštena na redovnim predavanjima Društva, a dva dvobroja su donela radove sa zapaženih simpozijuma koje je organizovalo Društvo. Značajno je i to da su u časopisu objavljeni radovi većine novoizabranih članova Društva, što je doprinelo ne samo njihovoj ličnoj afirmaciji, već i ugledu Društva u celini.

Simpozijumi i skupovi

Veoma vredni rezultati su ostvareni i organizovanjem tri značajna simpozijuma:
Kurepa´s Symposium, održan maja meseca u Beogradu i International Memorial Conference – D.S. Mitrinović, održan u Nišu juna 1996. godine, oba u saradnji sa neposredno zainteresovanim naučnim institucijama (Matematički fakultet, Matematički institut SANU, Društvo matematičara Jugoslavije, odnosno Elektrotehnički fakulteti u Nišu i Beogradu), okupili su veći broj renomiranih domaćih i stranih učesnika, koji su saopštili vrhunske rezultate svojih naučnih istraživanja. Opšta je ocena da su ovi skupovi bili izuzetno dobro organizovani i da su dali snažan doprinos ovim granama nauke. To svedoči i zaključak da se Kurepa´s Symposium i nadalje organizuje, redovno svake četvrte godine.

Simpozijum Biljni i životinjski resursi u Jugoslaviji, koji je održan oktobra 1997. godine na Zlatiboru, u saradnji sa odgovarajućim ustanovama (Savezni zavod za biljne i životinjske genetičke resurse i Savezno Ministarstvo za poljoprivredu), ocenjen je veoma pozitivno od svih učesnika i šire naučne javnosti.

Pored ovoga, u proteklom periodu su održana i dva naučna skupa, jedan iz oblasti hidroenergetike (u saradnji sa Mašinskim fakultetom iz Beograda) i drugi iz oblasti spektralne analize (u saradnji sa Fizičkim fakultetom iz Beograda), a Naučno društvo Srbije je bilo i pokrovitelj 10. Simpozijuma termičara Jugoslavije, koji je organizovao na Zlatiboru Institut Vinča, sredinom 1997. godine. Održana je i Naučna konferencija posvećena prof. Ivanu Berkešu, koju je uspešno organizovala prof. dr Nada Majkić-Singh, kao i Okrugli sto posvećen problemima Traume u Jugoslaviji, u organizaciji našeg člana prof. dr Mihajla Mitrovića.

Iz okvira ovih aktivnosti treba pomenuti i skupove na kojima su promovisane knjige: Zločin – izazov društvu, našeg člana, prof. dr Ž. Aleksića; knjiga Kombinatorna optimizacija, u redakciji akademika Dragoša Cvetkovića i našeg člana prof. dr Vere Kovačević-Vujčić; knjiga Advances in Laboratory Medicine, našeg člana prof. dr Nade Majkić-Singh; i časopis Yugoslav Journal of Operations Research.

Održano je i više promotivnih skupova i konferencija za štampu, posvećenih časopisu, prijemu novih članova i programima rada Društva.

Ostale aktivnosti

Početni rezultati su ostvareni i u organizovanju naučno-stručnog rada članova preko Društva. Zahvaljujući agilnosti našeg uvaženog nedavno preminulog člana prof. dr Jovana Petrića, čiji je rad nemerljivo doprineo ukupnom radu i razvoju Društva, pokrenut je jedan istraživačko-razvojni projekat čija je realizacija u toku. Očekuje se da će se ove aktivnosti Društva dalje razvijati.

Rad organa Naučnog društva Srbije

Sve bitne aktivnosti Društva odvijale su se preko Odeljenja, koja u programiranju i ostvarivanju svog rada imaju punu slobodu.

Predsednik i Predsedništvo društva su ove aktivnosti koordinirali, nastojeći da im se pruži sva potrebna pomoć i podrška. U tom cilju Predsedništvo Naučnog društva Srbije je povremeno i po potrebi održavalo sednice, često u proširenom sastavu, a po pravilu uz prisustvo sekretara Odeljenja. Pored dogovora o redovnim programskim aktivnostima, planu predavanja, izdavanju časopisa i drugim zadacima i poslovima, na ovim sednicama su razmatrana i sledeća važna pitanja: Organizovanje simpozijuma i naučnih konferencija Društva, posebno onih koji treba da okupe sve članove, odnosno da obuhvate sve za Društvo značajne grane nauka; Rad na naučno-istraživačkim projektima, uz organizovano angažovanje Društva i njegovih članova; Stvaranje povoljnijih prostornih i finansijskih uslova za rad Društva; Pravno regulisanje statusa Naučnog društva Srbije, posebnim Zakonom, odnosno odgovarajućim zakonskim aktom; Izbor novih članova i jačanje naučnih potencijala Društva.

Prof Dr Jovan Todorović