Научно друштво Србије – првих 20 година рада

Научно друштво Србије – првих 20 година рада

Prof Dr Jovan TodorovicАктивности и рад Научног друштва Србије од оснивања до 1989. године приказан је у књизи „Научно друштво Србије – 20 година рада, Београд, 1991“, а овде је описана делатност Друштва у периоду 1990-1999.

Увод

После изузетно успешних резултата током двадесет година свог рада, Научно друштво Србије (НДС) је почетком деведесетих година значајно смањило све своје активности. Дошло је до дужег застоја у организовању научних и стручних предавања, прекинуто је издавање часописа, низ година није одржан ниједан симпозијум нити научни скуп. Чланови НДС-а се нису обесхрабрили и у изузетно тешким условима. У скоро потпуној изолацији земље и прекиду научних и стручних комуникација са другим земљама, тражили су путеве за поновно оживљавање рада Друштва. Тако је средином 1994. године, на иницијативу групе најактивнијих чланова, дошло до заказивања Пленума и избора нових органа Друштва, Председника, Председништва и Секретара Одељења. Овим чином НДС је поново почело да ради, са великим амбицијама и богатим програмима и плановима.

Ово је убрзо почело да даје резултате. Активиран је рад сва четири Одељења, за природно-математичке, техничке, медицинско-биолошке и друштвене науке, поново је почело да излази научно гласило Друштва, организовано је више успешних симпозијума и научних конференција. То је допринело даљој афирмацији Научног друштва Србије и порасту угледа у научној јавности и друштву у целини. О НДС-у се данас, са много више разумевања, интереса и уважавања, говори у широким научним круговима, и исказује се све већи интерес за његов рад, за предавања, симпозијуме и друге скупове, за гласило Друштва и све друге облике активности. Али и поред тога опште је мишљење да на афирмацији Научног друштва Србије треба још више да се ради, како би се организованим деловањем његов углед у нашој јавности и надаље повећавао. Снага Друштва, исказана пре свега високим научним потенцијалима својих чланова и добро осмишљеном програмском оријентацијом, представља за ово неспорне подлоге.

Чланство

Од оснивања Друштва 1969. године до 2004. године у Научно друштво Србије изабрана су 173 члана. По одељењима, Друштво има у Одељењу природно-математичких наука 28 чланова (26 наша члана и 2 инострана члана); у Одељењу техничких наука 37 чланова; Одељење медицинско-биолошких наука има 31. члана (29 наших чланова и 2 инострана члана); и у Одељењу друштвених наука има 21 члан (19 наших и 2 инострана члана), што укупно чини 117 чланова Друштва.

На Скупштини 2002. године први пут су у Научно друштво Србије изабрани научници из иностранства. То су истакнути професори универзитета и научници са високим међународним признањима који су сарађивали са неким нашим институцијама и/или радили на нашим пројектима. Очекујемо да ће се преко иностраних чланова успоставити живља сарадња са одговарајућим асоцијацијама у иностранству и проширити делатност нашег Друштва. Од оснивања Друштва до сада је преминуло, на жалост, 56 угледних и заслужних чланова Друштва. Све су то били истакнути научни радници, већином професори београдског, али и других Уноверзитета, који су запаженим резултатима дали значајан допринос нашој и светској науци уопште, и допринели угледу и афирмацији Друштва.

Предавања

Вероватно најмаркантније резултате Научно друштво Србије је остварило организовањем научних предавања, редовно, по правилу једном недељно. У протеклим годинама, од претходног Изборног Пленума Друштва који је одржан средином 1994. године, организовано је преко 80 предавања, која су била у просеку веома добро посећена и праћена корисним и значајним дискусијама и разменама мишљења. До краја 1995. године одржано је 27, током 1996. године 23, током 1997. године 14, а у 1998. години 18 добро посећених предавања, од којих је неколико имало популарни карактер. Запажено је и предавање које је у организацији Научног друштва Србије одржао гост из Јапана, проф. Муниоки Мима, директор Института за ласерску технику Осака Универзитета из Јапана.

Часопис

Веома истакнуте, можда и најзначајније резултате Друштво је остварило издавањем свог научног гласила, часописа Сциентифиц Ревиеw. Као што је познато, после серије од 13 бројева, који су под називом Научни Преглед излазили у претходном периоду на српском језику, од 1995. године научно гласило Друштва се штампа на енглеском језику, уз рецензију свих објављених радова.

Редакцијски одбор је проширен реномираним иностраним члановима, чиме су задовољени критеријуми за верификацију високог нивоа часописа и размену са научним институцијама других земаља. У протеклим годинама изашло је 11 бројева часописа, од броја 14 до 23, а у току је припрема следећа 2 броја. Од тога су у Серији Медицал анд Биологицал Сциенце изашла 2 броја, у Серији Социал Сциенце 1 број, а остали у Серији Сциенце анд Енгинееринг. Укупно је објављено 96 радова домаћих аутора и 16 радова страних аутора, на укупно око 1450 страница. Значајно је да је већина објављених радова претходно била саопштена на редовним предавањима Друштва, а два двоброја су донела радове са запажених симпозијума које је организовало Друштво. Значајно је и то да су у часопису објављени радови већине новоизабраних чланова Друштва, што је допринело не само њиховој личној афирмацији, већ и угледу Друштва у целини.

Симпозијуми и скупови

Веома вредни резултати су остварени и организовањем три значајна симпозијума:
Курепа´с Сyмпосиум, одржан маја месеца у Београду и Интернатионал Мемориал Цонференце – Д.С. Митриновић, одржан у Нишу јуна 1996. године, оба у сарадњи са непосредно заинтересованим научним институцијама (Математички факултет, Математички институт САНУ, Друштво математичара Југославије, односно Електротехнички факултети у Нишу и Београду), окупили су већи број реномираних домаћих и страних учесника, који су саопштили врхунске резултате својих научних истраживања. Општа је оцена да су ови скупови били изузетно добро организовани и да су дали снажан допринос овим гранама науке. То сведочи и закључак да се Курепа´с Сyмпосиум и надаље организује, редовно сваке четврте године.

Симпозијум Биљни и животињски ресурси у Југославији, који је одржан октобра 1997. године на Златибору, у сарадњи са одговарајућим установама (Савезни завод за биљне и животињске генетичке ресурсе и Савезно Министарство за пољопривреду), оцењен је веома позитивно од свих учесника и шире научне јавности.

Поред овога, у протеклом периоду су одржана и два научна скупа, један из области хидроенергетике (у сарадњи са Машинским факултетом из Београда) и други из области спектралне анализе (у сарадњи са Физичким факултетом из Београда), а Научно друштво Србије је било и покровитељ 10. Симпозијума термичара Југославије, који је организовао на Златибору Институт Винча, средином 1997. године. Одржана је и Научна конференција посвећена проф. Ивану Беркешу, коју је успешно организовала проф. др Нада Мајкић-Сингх, као и Округли сто посвећен проблемима Трауме у Југославији, у организацији нашег члана проф. др Михајла Митровића.

Из оквира ових активности треба поменути и скупове на којима су промовисане књиге: Злочин – изазов друштву, нашег члана, проф. др Ж. Алексића; књига Комбинаторна оптимизација, у редакцији академика Драгоша Цветковића и нашег члана проф. др Вере Ковачевић-Вујчић; књига Адванцес ин Лабораторy Медицине, нашег члана проф. др Наде Мајкић-Сингх; и часопис Yугослав Јоурнал оф Оператионс Ресеарцх.

Одржано је и више промотивних скупова и конференција за штампу, посвећених часопису, пријему нових чланова и програмима рада Друштва.

Остале активности

Почетни резултати су остварени и у организовању научно-стручног рада чланова преко Друштва. Захваљујући агилности нашег уваженог недавно преминулог члана проф. др Јована Петрића, чији је рад немерљиво допринео укупном раду и развоју Друштва, покренут је један истраживачко-развојни пројекат чија је реализација у току. Очекује се да ће се ове активности Друштва даље развијати.

Рад органа Научног друштва Србије

Све битне активности Друштва одвијале су се преко Одељења, која у програмирању и остваривању свог рада имају пуну слободу.

Председник и Председништво друштва су ове активности координирали, настојећи да им се пружи сва потребна помоћ и подршка. У том циљу Председништво Научног друштва Србије је повремено и по потреби одржавало седнице, често у проширеном саставу, а по правилу уз присуство секретара Одељења. Поред договора о редовним програмским активностима, плану предавања, издавању часописа и другим задацима и пословима, на овим седницама су разматрана и следећа важна питања: Организовање симпозијума и научних конференција Друштва, посебно оних који треба да окупе све чланове, односно да обухвате све за Друштво значајне гране наука; Рад на научно-истраживачким пројектима, уз организовано ангажовање Друштва и његових чланова; Стварање повољнијих просторних и финансијских услова за рад Друштва; Правно регулисање статуса Научног друштва Србије, посебним Законом, односно одговарајућим законским актом; Избор нових чланова и јачање научних потенцијала Друштва.

Prof Dr Jovan Todorović