Научно друштво Србије – 35 година рада

Научно друштво Србије – 35 година рада

Naucno drustvo Srbije 35 godina rada

Након извршене промоције монографије „30 година рада Научног друштва Србије, 1969-1999“, на Скупштини одржаној 25. новембра 1999. године, извршен је и избор нових 17 чланова Друштва. Од тада до краја 2004. године, рад Научног друштва Србије (НДС) би се могао приказати праћењем активности у следећим сегментима: чланство, предавања и научни састанци, часопис (Scientific Review), Рад органа и тела Друштва, и остале активности.

Чланство

Од оснивања Друштва 1969. године до 2004. године у Научно друштво Србије изабрана су 173 члана. По одељењима, Друштво има у Одељењу природно-математичких наука 28 чланова (26 наша члана и 2 инострана члана); у Одељењу техничких наука 37 чланова; Одељење медицинско-биолошких наука има 31. члана (29 наших чланова и 2 инострана члана); и у Одељењу друштвених наука има 21 члан (19 наших и 2 инострана члана), што укупно чини 117 чланова Друштва.

На Скупштини 2002. године први пут су у Научно друштво Србије изабрани научници из иностранства. То су истакнути професори универзитета и научници са високим међународним признањима који су сарађивали са неким нашим институцијама и/или радили на нашим пројектима. Очекујемо да ће се преко иностраних чланова успоставити живља сарадња са одговарајућим асоцијацијама у иностранству и проширити делатност нашег Друштва. Од оснивања Друштва до сада је преминуло, на жалост, 56 угледних и заслужних чланова Друштва. Све су то били истакнути научни радници, већином професори београдског, али и других Уноверзитета, који су запаженим резултатима дали значајан допринос нашој и светској науци уопште, и допринели угледу и афирмацији Друштва.

Предавања и научни састанци

Научна предавања представљају основну и континуирану активност Друштва. Она доприносе да се стручна и шира јавност упозна са најновијим научним достигнућима и истраживањима. Предавања држе углавном чланови Друштва, али поред њих, и угледни професори универзитета, академици, научници који су најчешће и потенцијални кандидати за избор у Друштво.    Од 1999. године одржано је 76 научних скупова, покривајући практично све свере савремене науке, из свих делатности наша четири Одељења.

Шира активност Научног друштва Србије се одвија, поред поменутих научних предавања, и кроз симпозијуме (конференције), дискусије округлог стола, промоције књига и издавање часописа Scientific Review.

Проф. др Будимир Филиповић, са Одељењем  природно-математичких наука  НДС-а, организовао је разматрање Преднацрта Закона о систему заштите животне средине (две дискусије – новембра 2001.), као и округли сто на тему Проблематика обезбеђења воде за пиће у Републици Србији.

Указано је на забрињавајуће стање у домену обезбеђења квалитетне воде за пиће у Републици Србији и предложене су неке мере за унапређење тог стања. Закључци и предлози мера са ових скупова достављени су одговарајућим институцијама.  Интересовање произвођача воде, као и јавних гласила било је изузетно велико.

На Симпозијуму  „Храна у  21. веку“,  који је одржан  новембра 2001. године у Суботици, на предлог проф. др Бранке Лазић, Научно друштво Србије учествује као суорганизатор уз Научни институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, Министарставо за науку и технологију Републике Србије  и друге  институције.

Запажено предавање О развоју кибернетике у Русији, одржао је једини предавач из иностранства Валериј Борисович Кудрјавцев, члан Академије техничких наука Руске федерације, почасни доктор наука Универзитета у Београду.

Поред тога, Одељење природно-математичких наука НДС-а, одржало је још тридесетак предавања из области ботанике, пољопривреде, виноградарства, генетичких ресурса, математике, математичке логике, информатике, примене информационог система  у географским проуча-вањима, механике, хемије, примене рачунарства и других области. Промовисана је и књига др Милете Перишића „Ђердапска акумулација“.

У току претходног периода активност Одељења техничких наука се остваривала кроз састанке Одељења, предавања и објављивање радова у часопису «Scientific Review».

Oдржано је 6 предавања:   из аутоматског управљања,  дигиталне  обраде  сигнала, и других пројеката на којима су радили чланови одељења. Састанци су се одржавали више пута годишње ради разматрања припреме предавања, кандидовања и избора нових чланова, статусних питања, обавештавања о раду на научностручним пројектима и др.

Предавања су била добро посећена због интересантних тема и праћена плодним дискусијама и разменама мишљења.

Одељење медицинско-биолошких наука, у сарадњи са  Друштвом медицинских биохемичара Југославије, чији је председник проф. др Нада Мајкић-Синг, организовало је Научну конференцију посвећену проф. др Ивану Беркешу,  децембра 2001. године.

Поред тога, Одељење медицинско-биолошких наука одржало 11 предавања из области  неурологије, хирургије, психијатрије, дијабетологије, гинекологије, стоматологије, фармакологије,  ветерине,  као и промоцију 2 књиге:  Имунске болести срца и крвних судова, аутора проф. др Милутина Мирића и проф. др Јована Д. Васиљевића,  као и  Дијагностика гравидитета домаћих животиња, проф. др Војислава Павловића.

Одељење друштвених наука одржало је у овом периоду око 26  научних скупова. Говорило се о проблемима на Косову и Метохији, о лидерству, о трговини деловима људског тела,  о денационализацији, о праву на толеранцију, о промени броја становника  Војводине и другим темама.

На предлог проф. др Оскара Ковача интензивирана је сарадња Одељења друштвених наука  Научног друштва Србије са Задужбином Илије М. Коларца. Године 2001. одржано је  на Коларцу 10 предавања укључујући и циклус предавања под заједничким насловом  Европска унија и Југославија – Модалитети будућих односа, а  2004. године  одржан је још један циклус од 6 предавања на тему  Тенденције корпорацијских стратегија.

Предавања су у редигованој форми штампана на енглеском језику у часопису Scientific Review. Садржај реферата износи искуства развијених земаља у концепцији пословних стратегија компанија, која се могу инплементирати у формирање тржишно орјентисаних пословних стратегија домаћих предузећа. Основна порука је да је потребно много више пажње обратити на микроекономске структуралне реформе, уместо да се инсистира само на макроекономској политици.

Одржане су и 2 промоције књига: Девизни курсеви, проф. др Милутина Ћировића  и  Срби на раскршћу,  проф. др Милана Војновића.

Scientific Review 

Научно друштво Србије издаје свој часопис Научни Преглед, чији је први број објављен 1974. године, а од броја 14 (1995.) часопис излази  на енглеском језику под називом  Scientific Review.

Штампају се радови који се изложени на јавним скуповима и оцене као значајан прилог науци. Scientific Review је сврстан у категорију водећих часописа националног и међународног значаја и уврштен у листу Institute for Scientific Information, јер задовољава међународне критеријуме.

У овом периоду  изашло је још 9 бројева часописа  Scientific Review, и то од броја  24.  до броја 32.  Штампано је  5 бројева серије „Science and Engeneering“, од тога је три  броја уредио проф. др Милић Стојић, а један двоброј (29-30), као гост уредник, проф. др Ненад Ђајић.

Штампан је један број серије „Medical and Biological Science“; припремио га је као гост уредник проф. др Владимир Костић; и штампана су два броја серије „Social Science“, чији су уредници били проф. др Момчило Милисављевић и као гост уредник проф. др Милутин Ћировић (31-32).

На преко 700 страница укупно су објављена  44 рада домаћих и један рад  аутора  из иностранства.  У броју серије „Medical and Biological Science“ објављен је  и приказ књиге, као и извештај са Научне конференције посвећене проф. др Ивану Беркешу.

Часопис Scientific Review се штампа, углавном, захваљујући нашим донаторима који покривају већи део трошкова штампе. У томе су нам помогли Министарство за науку и технологију  Србије, Савезно министарство за развој, науку и екологију, Завод за уджбенике и наставна средства из Београда и др.

Поред часописа, Друштво објављује и посебна издања, а до сада  су објављена два издања монографије о раду Научног друштва Србије. Прво, поводом 20-годишњице  и  друго, поводом 30-годишњице рада Друштва.

Монографија Научно Друштво Србије – 30 година рада, која је штампана 1999. године, садржи биографске и библиографске податке тадашњих чланова Друштва. Ради што потпунијег афирмисања Друштва у научној и широј јавности  исте године отворен је на интернету сајт Научног друштва Србије, на коме је презентирана ова монографија у целости, а касније је сајт допуњен кратким биографијама свих  38  новоизабраних  чланова  Друштва (1999. и 2002. године).

Након дуготрајног и веома озбиљног рада на изменама и допунама Статута НДС-а (комисују су сачињавали проф. Др Милић Стојић. Проф. Др Јован Тодоровић и проф. Др Јован Д. Васиљевић), нов Статут је штампан 2003. године. Уз промоцију ове монографије, биће извршена и последња корекција допуна и измена Статута. Жеља је да се дође до тако пречишћеног и трајно применљивог текста, како би се примена новог Стаута осигурала за један дужи временски период.

Рад Скупштине и других органа и тела Друштва

У поменутом периоду, одржана је Скупштина Научног друштва Србије 25. новембра 1999. године, на којој је изабрано 17 нових чланова Друштва, и промовисана монографија Научно Друштво Србије – 30 година рада.

На Свечаној седници 19. априла 2000. године 17 новоизабраних чланова  је добило  ПОВЕЉУ  О ИЗБОРУ у  Научно друштво Србије.

Редовна Скупштина Друштва одржана је и 23 новембра 2001. године, на којој је приказан пресек тренутног стања у Груштву и донета одлука о започињању изборне процедуре нових чланова (за 2002. годину).

Годину дана касније, одржана је Изборна скупштина НДС-а, 28. новембра 2002., на којој је изабран 21 нови члан, од тога 15  домаћих  и 6 иностраних чланова  Друштва . На истој Скупштини изабран је нов састав Претседништва и руководства одељења Друштва.